Hladan evropski tuš za Atinu

© Flickr / Mick BackerEU i Grčka
EU i Grčka - Sputnik Srbija
Pratite nasTelegramOdyssey

Samo nekoliko sati posle sastanka grčkog ministra finansija Janisa Varufakisa sa predsednikom Evropske centralne banke Mariom Dragim, usledio je hladan tuš za Vladu u Atini – odluka Evropske centralne banke da više ne prihvata grčke obveznice kao garancije za kredite.

Time je izvršen dodatni pritisak na grčku Vladu, jer će Grčka centralna banka biti primorana da u narednom periodu bankama obezbedi dodatne desetine milijardi evra.

„Evrozona je na ovaj način poručila Grčkoj da treba da pokaže tržišno odgovorno ponašanje”, ocenjuje za Sputnjik profesor Beogradske bankarske akademije, dr Zoran Grubišić i dodaje:

„Poruka je jasna – Grčka treba da preuzme odgovornost za stanje u sopstvenoj ekonomiji i da nađe dugoročno održiv plan restrukturiranja grčkog javnog duga, u obostranom interesu.“

Sa druge strane, ekonomista Goran Nikolić smatra da je odluka Evropske centralne banke pomalo neočekivana, imajući u vidu da je, nakon jučerašnjeg sastanka sa grčkim ministrom finansija, šef Evropske centralne banke Mario Dragi izjavio da će ta institucija učiniti napore da Grčka ostane u Evrozoni.

„Izgleda da je ipak pobedila severnoevropska opcija, otpor Nemačke i hladan prijem grčkih zvaničnika u Italiji”, ocenjuje Nikolić.

„Ovo je mera koja će,  ako se nešto ne promeni, imati dalekosežne implikacije, zato što je za likvidnost grčkih banaka, od kojih praktično zavisi stabilnost ekonomije, neophodno da one mogu da ponude grčke obveznice kao kolateral, kao garanciju, da bi se zadužile kod Evropske centralne banke. Sada to neće moći, od 11. februara, i onda će morati da se obrate svojoj Centralnoj banci, kod koje će to biti mnogo skuplje“, objašnjava on.

© Flickr / Stefano ArteconiEvropska centralna banka osujetila strategiju grčkog ministra finansija Varufakisa
Evropska centralna banka osujetila strategiju grčkog ministra finansija Varufakisa - Sputnik Srbija
Evropska centralna banka osujetila strategiju grčkog ministra finansija Varufakisa
Iako je možda postojalo i neko drugo rešenje, sada je jasno da je Evropska centralna banka osujetila strategiju grčkog ministra finansija Varufakisa da, uz podršku Francuske, dobije na vremenu, smatra Nikolić.

„Prinos na dvogodišnje obveznice je 18,2 odsto, na petogodišnje 14,9, na desetogodišnje 10,7. Dakle, trenutno  je Srbija pravi raj za zaduživanje u odnosu na Grčku“, dodaje on.

Iako je na ovu odluku Brisela finansijsko tržište reagovalo padom evra u odnosu na dolar, a grčka berza jutros pala za 9 odsto, profesor Grubišić veruje da ova odluka dugoročno može imati pozitivne efekte na ekonomiju čitave Evrozone.

„Što se tiče reakcije tržišta u prvom trenutku, ona su spekulativna, plahovita i tu postoji puno različitih interesa. Smatram da će se tržište brzo umiriti, jer je ovo jasna i odgovorna politika. A tržište u prvom trenutku uvek pokazuje neke svoje signale, najpre spekulativnog karaktera“, ocenjuje on.

Sagovornici Sputnjika se slažu da, i pored ovakve odluke Evropske centralne banke, grčka Vlada ima još aduta u rukavu – pre svega činjenicu da je u toku angažovanje Lazara, velike francusko-američke investicione banke, koja treba da uradi restrukturiranje grčkog javnog duga.

Svoju evropsku turneju, tokom koje je nastojao da dobije podršku za pregovore o novim uslovima otplate duga, grčki ministar finansija Janis Varufakis završio je u Berlinu, susretom sa Volfgangom Šojbleom, ministrom finansija Nemačke, sa kojim, takođe nije našao zajednički jezik.

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala