TTIP: „Pošten dil“ ili vešte ruke?

© Sputnik / Mihail Klimentjev / Uđi u foto-galerijuBarak Obama
Barak Obama - Sputnik Srbija
Pratite nasTelegramOdyssey
Od samog početka evropski partneri u Transatlantskom trgovinsko-investicionom partnerstvu počeli su da sumnjaju u iskrenost obećanja iz Vašingtona. Prekookeanske inicijative koje su oglašene u javnosti iazivaju sve više nedoumica.

Delegacije SAD i EU sastaju se već osmi put, nastavljajući pregovarači maraton povodom predstojećeg sporazuma o zoni slobodne trgovine, zvanično Transatlantskom trgovinsko-investicionom partnerstvu, TTIP. U skladu sa utvrđenim redom, aktualna pregovaračka runda održava se od 2. do 6. februara u Briselu. U zemljama EU se, u međuvremenu, ponovo zahuhtavaju diskusije povodom svrsishodnosti potpisivanja planiranog sporazuma u principu.

© Flickr / European ParliamentU zemljama EU se ponovo zauhtavaju diskusije povodom svrsishodnosti potpisivanja planiranog sporazuma sa SAD
U zemljama EU se ponovo zauhtavaju diskusije povodom svrsishodnosti potpisivanja planiranog sporazuma sa SAD - Sputnik Srbija
U zemljama EU se ponovo zauhtavaju diskusije povodom svrsishodnosti potpisivanja planiranog sporazuma sa SAD
„Pošten dil“ ili vešte ruke — takvo pitanje postavljaju ovih dana komentatori evropskih medija. Kao što se zna, objavivši u februaru 2013. godine odluku da se sa EU potpiše sporazum o slobodnoj trgovini, šef Bele kuće Barak Obama je obećao da će ovaj posao imati „pošten karakter“. Ipak već od samog početka evropski partneri u Transatlantskom trgovinsko-investicionom partnerstvu počeli su da sumnjaju u iskrenost obećanja iz Vašingtona. Kao prvo, navela je na oprez situacija najstrože poverljivosti u koju je antlantski saveznih upakovao svoje predloge za sadržaj ugovora. A prekookeanske inicijative koje su oglašene u javnosti iazivaju sve više nedoumica.

Najveći kamen spoticanja postao je predlog američke strane da se u tekst budućeg sporazuma uključi takozvana klauzula o zaštiti prava investitora. Zvuči logično – ko bi se zalagao za pogoršanje investicione klime? Ali kako kaže poznata izreka, đavo se krije u detaljima. Kako predlaže stariji atlantski partner, ova ista prava u slučaju nekakvih prepreka od strane pojedine vlade, treba da brane neki sudovi nevezani za državno sudstvo. Kako su utvrdili mediji, u takvim sudovima jedna ista lica istupaju kao advokati, tužioci i sudije. Procesi su zatvoreni, žalbe na izrečene presude se ne primaju. Jasno je da će slične usluge plaćati pre svega krupni koncerni. A kako glasi poznati aforizam, koliko para, toliko muzike.

Ovih dana predstavnici grčke Sirize i Nezavisni Grci, koji su ovih dana došli na vlast, kategorično su izjavili da nikako neće ratifikovati sporazum o Transatlantskom trgovinsko-investicionom partnerstvu. Više od milion i trista hiljada potpisa sakupila je iniciajtiva evropske javnosti pod devizom: „Zaustaviti Transatlantsko trgovinsko-investiciono partnerstvo“.

Protiv režima tajnosti oko pregovora, uvedenog i u samoj Evropskoj komisiji, založilo se pet evropskih nevladinih organizacija. Oni su uložili odgovarajuću žalbu predstavniku za ljudska prava u EU, Emili O Rajli.

Niz eksperata, kao što je na primer i šef odeljenja za zemlje i regione Evropskog instituta Vladislav Belov, smatra da pregovori o zoni slobodne trgovine između SAD i EU teško da će biti zaustavljeni.

„Mislim da će sporazum biti potpisan, bez obzira na sve protivrečnosti koje sadrže neka poglavlja ovog dokumenta – kaže Belov. 

On znači bitan porast bruto društvenog proizvoda i i za SAD, i za Evropu. Zato sve nijanse koje nerviraju određene interesne grupe ne mogu se porediti sa onim plusevima koje će dobiti ekonomija oba privredno-politička prostora.

Makroekonomski razlozi nesumnjivo imaju veliki značaj, kao i interesi predstavnika različitih svefi biznisa. A obične Evropljane brine i druga strana stvari. U mejlu redakciji naša slušateljka Karin Cimerman iz nemačkog Nojnkirhen-Zejelšajda pisala je o direktoru fabrike za proizvodnju automobilskih delova koji je u televizijskom intervjuu hvalio sporazum o Transatlantskom trgovinsko-investicionom partnerstvu. 

Stiče se osećaj, piše između ostalog Karin Cimerman – da ljudi od drveta ne vide šumu. Za direktora fabrike ovo drvo je čak verovatno vrlo važno. A šuma je demokratija, pitanje prelaska vlasti sa narodnih delegata biznis-moćnicima. Evo u čemu je suština. Zato – ne, ne i opet ne!

Da li se ovakvi glasovi čuju sa obe strane Atlantika?


Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala