Komandni centri NATO na ruskim granicama

© Sputnik / David Hizanišvili / Uđi u foto-galerijuNATO vojnici
NATO vojnici - Sputnik Srbija
Pratite nasTelegramOdyssey
Odluka o povećanju snaga NATO za brzo reagovanje predstavlja još jedan neprijateljski korak prema Rusiji. Iskreno smo želeli da se zajedno suprotstavimo opasnostima po svetsku bezbednost, ali sve je bio paravan iza kojeg se nastavilo jačanje naoružanja, kaže predsednik Komiteta za odbranu i bezbednost Saveta Federacije Rusije Viktor Ozerov.

Odluka Severoatlantske alijanse da poveća broj snaga za brzo reagovanje na 30 hiljada ljudi samo je još jedan u nizu neprijateljskih koraka prema Rusiji – pokušaj jačanja međunarodne napetosti u sferi odbrane i bezbednosti i nastavak građenja nove linije podela u Evropi, smatra predsednik Komiteta za odbranu i bezbednost Saveta Federacije Ruske Federacije Viktor Ozerov.

© Sputnik / Vitalij Anjkov / Uđi u foto-galerijuViktor Ozerov: Mora se obratiti pažnja na sve korake koji vojnu infrastrukturu približavaju našim granicama
Viktor Ozerov: Mora se obratiti pažnja na sve korake koji vojnu infrastrukturu približavaju našim granicama - Sputnik Srbija
Viktor Ozerov: Mora se obratiti pažnja na sve korake koji vojnu infrastrukturu približavaju našim granicama
Odluku o povećanju broja snaga za brzo reagovanje obelodanio je u Briselu generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, dodavši da je njihov trenutni broj 13 hiljada, ali da će broj ljudi u „udarnoj pesnici“ u sastavu ovih snaga ubuduće iznositi oko pet hiljada ljudi.

Ministri odbrane zemalja Alijanse razmatrali su sastav nove „udarne pesnice“ NATO, koja će omogućiti reagovanje na rizike i izazove bezbednosti sa Bliskog istoka, iz Severne Afrike, ali pre svega iz Rusije.

Da li to znači da se centri NATO približavaju ruskim granicama?

Krajem januara, generalni sekretar NATO je izjavio da od ministara očekuje odluke o stvaranju jedinica za integraciju snaga NATO. Radi se o kontrolno-komandnim strukturama u Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Poljskoj, Rumuniji i Bugarskoj. Njihov zadatak biće, kako je rekao, koordinacija aktivnosti NATO i nacionalnih oružanih snaga.

Ovakva odluka, međutim, protivreči odredbama Osnivačkog akta Rusija-NATO iz 1997. godine o merama uzdržavanja u vojnoj sferi na teritoriji novih članica alijanse i pokazuje prelazak NATO na šeme osiguranja bezbednosti iz vremena Hladnog rata.

Predsednik Komiteta za odbranu i bezbednost Saveta Federacije Rusije kaže da će to Rusiju bezuslovno primorati da NATO ne posmatra kao političku organizaciju, što oni tvrde da jesu, već kao vojnu.

„Mora se obratiti pažnja na sve korake koji vojnu infrastrukturu približavaju našim granicama. A kada niz rukovodilaca ovih država Rusiju smatra za potencijalnu pretnju po svoju zemlju, naravno da to izaziva samo nedoumicu i neshvatanje. Učinili smo dovoljno koraka u susret drugoj strani – i kad smo potpisali Osnivački akt Rusija-NATO, i kad smo osnovali Savet Rusija-NATO“, kaže Viktor Ozerov i nastavlja:

 „Iskreno smo želeli da se zajedno suprotstavimo opasnostima po svetsku bezbednost. Zajedno smo odlučivali. Zajedno smo snosili odgovornost. Međutim, nijedan od događaja, počevši od Jugoslavije, pa do Južne Osetije i Abhazije, nije pokazao da ovi mehanizmi funkcionišu. To je bio samo paravan iza kojeg se nastavilo jačanje naoružanja. Ponoviću, Rusija će na to svakako obratiti pažnju“.

Ozerov smatra da NATO odavno traži povod da produži svoje postojanje, kako bi obavezao države koje ulaze u njegov sastav da povećaju vojne rashode.

„Samim tim se potvrđuje shvatanje da se NATO u okviru atlantske bezbednosti pretvara u pretnju za ovu bezbednost“, zaključuje predsednik Komiteta za odbranu i bezbednost SF Ruske Federacije Viktor Ozerov.

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala