Ima li Ukrajina pravo na mir

© Sputnik / Nikolaй Lazarenko / Uđi u foto-galerijuVizit rukovoditeleй Francii i Germanii v Kiev
Vizit rukovoditeleй Francii i Germanii v Kiev - Sputnik Srbija
Pratite nasTelegramOdyssey
Dok Putin, Oland i Merkelova pregovaraju o sprečavanju novog rata u Evropi, iz Sjedinjenih država nastavljaju da „donose svetu mir i nadu“ i da “vaspitavaju” Rusiju preko leđa Ukrajine

Hiljade mrtvih, industrijski deo Ukrajine, Donbas i Lugansk — gotovo potpuno uništeni, razorena država, svet doveden na ivicu, ne "hladnog", već pravog rata… Izgleda da je sve to moralo da se dogodi, da bi Evropa odlučila da pokrene ozbiljnu inicijativu za zaustavljanje ratničke mašinerije koja lagano počinje da se zahuktava.

Naizgled iznenadna, poseta Angele Merkel i Fransoa Olanda ruskom predsedniku, veoma je dugo i pažljivo pripremana. Sve je počelo mnogo ranije — kada je Fransoa Oland, vraćajući se iz posete Kazahstanu, "na nekoliko minuta" sleteo na aerodrom Vnukovo u Moskvi i sreo se sa Putinom.

Od tog trenutka počinje diskretno da se menja retorika Pariza prema Moskvi, i obrnuto. Čak ni "mistrali", koje Pariz do današnjeg dana nije isporučio Rusiji, ne izazivaju naročitu ljutnju. Naprotiv, Moskva predlaže krajnje miroljubivo rešenje — umesto da Francuska plati penale za prekršeni sporazum, od nje se traži samo da vrati primljeni novac i da sve bude zaboravljeno. Kao da obe strane žele da ostave otvorena vrata za neke ozbiljnije razgovore. Politički analitičari tvrde da je tada Putin predložio Olandu plan, koji je ovaj sve do pre dva dana usaglašavao sa evropskim partnerima. Poslednja etapa u tim razgovorima, pre ponovnog susreta sa Putinom, bio je ukrajinski predsednik Petar Porošenko, kome su evropski zaštitnici vrlo jasno stavili do znanja da je to jedinstvena šansa za mirno rešenje sukoba koji je odavno izmakao kontroli (ako ju je predsednik Ukrajine, i ne samo ovaj, uopšte ikad imao).

A situacija je zaista opasna. Ne govori slučajno Oland o poslednjoj šansi — ustanici u samoproglašenim republikama su krenuli u ofanzivu koja se može završiti opkoljavanjem 35-45 procenata vojske Kijeva u rejonu Debaljceva. A ako se to dogodi, pobednici se neće tu zaustaviti.

Ako je verovati informacijama koje stižu iz Ukrajine, Kijev ne samo što neće imati snage za kontraofanzivu, nego neće moći ni da se odbrani. O tome svedoče i problemi sa mobilizacijom, o kojima se već otvoreno govori. Evropa koja, verbalno, podržava Ukrajinu nije spremna da sponzoriše ne samo rat, nego ni mir.Ukrajina je velika zemlja i kao ogroman usisivač usisava i novac i energiju Zapada, a pri tome ne donosi nikakvu korist. Naprotiv, vrlo lako može da dovede do tragedije, ako ratnički raspoložene baltičke zemlje i Poljska uspeju da uvuku EU, a pre svega NATO u sukob.

Zato su petosatni razgovori u Kremlju došli u pravom trenutku, a tajnost kojom su obavijeni, još jednom je pokazala ozbiljnost trenutka i odlučnost evropskih lidera da zaustave ratnu mašineriju. Iako ni iz Kremlja ni iz Pariza i Berlina nije procurelo ništa o sadržaju plana Oland-Merkel, naslućuje se da će suprotstavljenim stranama biti predloženo da za liniju razgraničenja uzmu onu koja je stvorena posle januarskih pobeda ustanika, da se Donbasu da specijalni status i da mu se ukine ekonomska blokada.

Takav scenario trebalo bi da zadovolji i Moskvu jer se pitanje Krima ne pominje, što će reći da je odluka doneta na referendumu prihvaćena, a Putin je mnogo puta izjavljivao da smatra da Donbas i Lugansk treba da ostanu u sastavu Ukrajine, ali sa specijalnim statusom. Očekuje se da bude predloženo i uvođenje mirotvornih snaga Ujedinjenih nacija na zaraćenu teritoriju. Praksa poslednje dve decenije pokazuje da se na taj način obično stvaraju takozvani "zamrznuti konflikti" koji se potom teško rešavaju, ali bi to u svakom slučaju predstavljalo ozbiljan korak ka zaustavljanju oružanog konflikta.

U svakom slučaju, pregovori u Moskvi su izmakli granicu sa koje nema povratka, bar do konačnog odgovora Petra Porošenka. I to bi trebalo da za sada, bude dovoljno. Ali, očigledo nije. Angela Merkel u ponedeljak putuje u Vašington, a otuda, očigledno, duvaju neki drugi vetrovi. O tome govori niz postupaka, koji deluju kao namerno smišljeni da onemoguće mirno rešenje problema. Jer, kako drugačije tumačiti činjenice da u trenutku kad evropski lideri razgovaraju o miru, u Ukrajinu stiže Džon Keri koji obećava Kijevu oružje, dok se iz Vašingtona senator Mekejn žali što njegova zemlja nije dala Ukrajini bolje oružje, pa je ova"primorana" da koristi kasetne bombe!

Džon Makkejn - Sputnik Srbija
Mekejn za Sputnik: Greška je Amerike što Ukrajina koristi kasetne bombe
U isto vreme NATO u Evropi osniva „udarnu pesnicu", koja će, po rečima Stoltenberga, biti "defanzivna"! Ne zaostaju po agresivnosti ni baltičke zemlje, koje se, tobože, veoma plaše Rusije, pa bi da podrže Ukrajinu svim sredstvima. Možda bi trebalo da ih neko pita da li ta sredstva uključuju i učešće u ratu, sa svim posledicama tog čina.

A Porošenko, koji na rečima prihvata sve mirovne inicijative i planove, osokoljen tolikom podrškom prijatelja, samo dan pre nego što će sesti za pregovarački sto s Angelom Merkel i Fransoa Olandom, traži od Evrope "političku, ekonomsku i vojnu pomoć".

Pomaže mu i Džo Bajden na Minhenskom forumu — tvrdeći da "Ukrajina ima pravo da se brani".

Po svemu sudeći, sa takvim prijateljima, Ukrajina ima sva prava, osim prava na — mir!

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala