Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Bezbednost Evrope nije moguća bez Rusije

© Foto : Vladimir KurčubićPanel "Zapad i Rusija – novi Hladni rat"
Panel Zapad i Rusija – novi Hladni rat - Sputnik Srbija
Pratite nas
Na panelu Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj „Zapad i Rusija – novi Hladni rat“ govorili su eksperti za međunarodne odnose.

Povodom predstavljanja drugog broja časopisa „Horizonti" u izdanju Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj, u Beogradu je organizovan panel „Zapad i Rusija: novi Hladni rat?"

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Bivši predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija Vuk Jeremić, osnivač CIRSD-a, sagovornike je u ulozi moderatora skupa vodio kroz teme kao što su odnosi Rusije i Zapada i uloga Srbije kao predsedavajuće OEBS-a.

Ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Čepurin, kaže za Sputnjik da je ono što se desilo u Minsku jako važan događaj ne samo  za Ukrajinu, već i za Rusiju, Evropu, ali i Srbiju. Ambasador je podsetio na izjavu čuvenog ministra spoljnih poslova Sovjetskog Saveza koji je rekao da je bolje deset dana pregovarati, nego jedan dan ratovati.

„Pitanje poslednjih pregovora jako je komplikovano, potrebno je preduzeti niz političkih koraka kako bi se osigurala bezbednost svih zemalja Evrope, kao i ukidanje sankcija i poboljšanje klime u Evropi", rekao je Čepurin.

Bivša predsednica Švajcarske Mišlin Kalmi-Rej ocenila je da je Rusija narušila status kvo pripajanjem Krima, ali i da je Zapad nameravao da postavi raketne sisteme blizu ruske granice, zbog čega se Rusija nije osećala bezbedno. Nije bilo mudro što je Brisel stavio Ukrajinu u situaciju da bira između između Evropske unije i Rusije, rekla je Kalmi-Rejeva za Sputnjik i dodala da je sporazum u Minsku, koji je potpisan u četvrtak, nada za čitav evropski kontinent da kriza neće eskalirati.

„Treba videti da li će se sporazum primenjivati, a prestanak oružanih sukoba je dobar način njegove implementacije. Neophodno je prestati sa krvoprolićem, a sporazum ima i druge prednosti — decentralizaciju i budućnost institucija u Ukrajini, što je važno za obe strane u konfliktu", ocenila je Mišlin Kalmi-Rej.

Predsednik Francuskog instituta za međunarodne odnose Tjeri de Monbrial rekao  je da je jedna od velikih grešaka Zapada, posle raspada Sovjetskog Saveza, bila ideja da Ukrajini ponudi članstvo u NATO-u. De Monbrijal za Sputnjik kaže da se nada najboljem, jer ako se poslednji sporazum iz Minska ne održi, situacija bi mogla eskalirati uključivanjem Amerike, koja je prethodno najavila mogućnost slanja naoružanja Ukrajini.

„Kada jednom počnete tu igru, ne znate kako će se završiti. Počnete oružjem, nastavite takozvanim savetnicima i ubrzo imate vojne trupe na terenu. Gde se to završava? Možete li zamisliti direktnu konfrontaciju Rusije i Zapada u Ukrajini? To bi bila tragedija", rekao je De Monbrial.

Poznati francuski geopolitičar smatra da će ukrajinska kriza ostaviti duboke tragove, jer se, kako je rekao za Sputnjik, u velikoj meri povećalo nepoverenje između Rusije i Amerike.

„Lični odnos između Putina i Obame je užasan. Obama napušta Belu kuću tek za dve godine, što je dug period, a imamo potencijalnih problematičnih situacija i u drugim zemljama, na primer Kazahstanu. Ja sam ovde istakao da je raspad Sovjetskog Saveza zapravo kolaps ruske imperije, a istorija je pokazala da, kada dođe do raspada imperije, iz toga proizilaze brojne krize. Mislim da, nažalost, ima još potencijala za problem", smatra De Monbrial. 

Kada je reč o srpskom predsedavanju OEBS-om, profesor Fakulteta političkih nauka i bivši ambasador Ivo Visković podsetio je da je specijalni predstavnik nemačke Vlade nedavno u Beogradu jasno poručio da se od Srbije ne očekuje da bude čestit i neutralan posrednik, već da politiku uskladi sa Zapadom.

„Svrha OEBS-a je delovanje na tri polja, u tri dimenzije — bezbednosnoj, ekonomskoj i ljudskoj, humanoj. Bojim se da, ako se koncentrišemo samo na bezbednosnu dimenziju, a druge dve zapostavimo, nećemo biti uspešni u ispunjavanju zadataka koji su pred nama", rekao je Visković.

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Leon Kojen smatra da bi Srbija, prilikom donošenja odluka, trebalo da sagleda šta rade druge manje evropske države kada se nađu u sličnoj situaciji.

„Neke se usaglašavaju sa politikom Brisela, poput Hrvatske i Bugarske, a neke su samostalnije, poput Mađarske ili nove vlade u Grčkoj, koje u odnosu na Brisel gledaju prvenstveno svoje interese. Moj je savet ljudima koji vode Srbiju da pažljivo preispitaju sve opcije", rekao je Kojen.

Učesnici panela saglasili su se da su sve strane krive za ukrajinski sukob, ali i da je bila velika greška to što Zapad svojevremeno nije razmotrio predlog Moskve o novom bezbednosnom ugovoru za Evropu u okviru OEBS-a. U tom smislu, reforma OEBS-a i Helsinške povelje je neophodna, a bezbednost Evrope je nemoguća bez Rusije, zaključili su učesnici panela.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala