I bez Južnog toka, ruski gas najpovoljniji za Srbiju

© Sputnik / Sergej Gunjejev / Uđi u foto-galerijuJužni tok
Južni tok - Sputnik Srbija
Pratite nasTelegramOdyssey
„Poređenje je vrlo jednostavno. 'Južnim tokom' je bilo predviđeno da Gasprom finansira gradnju gasovoda, a Srbija bi to platila od tranzita. A sad je – uzmite svoju deonicu i gradite”, kaže Vojislav Vuletić, predsednik skupštine Udruženja za gas.

– „Južni tok” je mrtav, živeo „Turski tok”! – ovako bi, posle ovonedeljnog susreta predsednika Rusije Vladimira Putina i premijera Mađarske Viktora Orbana, u najkraćem moglo da bude protumačeno ponovno interesovanje zemalja Balkana i srednje Evrope za energetsko snabdevanje ruskim gasom.

Naime, Vladimir Putin je prilikom ovog susreta izjavio da nema povratka realizaciji projekta „Južni tok” i naglasio da Rusija neće odustajati od dogovorene saradnje sa Turskom, ali i ostavio otvorenu mogućnost da gas iz Rusije kroz Tursku dođe i do Evrope. „Spremni smo da krenemo kroz Grčku. Nemamo nameru ništa da zatvaramo, niti da se od bilo koga ograđujemo, ali se radi o logistici, o tome — gde je povoljnije, gde je ekonomičnije. A ako nam budu smetali, to opet neće biti naš izbor, to će biti opet odluka Evropske komisije. Sve je to moguće, ako naši partneri budu želeli saradnju. Sada pregovaramo”, precizirao je ruski predsednik. 

Južni tok - Sputnik Srbija
„Južni tok“: Srbija je samu sebe kaznila

Posle sporazuma Turske i Rusije o izgradnji gasovoda „Turski tok”, odnosno posle zatvaranja projekta „Južni tok” decembra prošle godine, ostalo je nesagledivo šta će biti alternativa ovom projektu. Jedna od mogućnosti je da će zemlje preko kojih je trebalo da ide trasa „Južnog toka” ali i ostale zemlje Evropske unije moći da kupuju gas na granici Turske i Grčke, kako je tada rekao direktor Gasproma Aleksej Miler. Kao alternativa se poslednjih nedelja pominjao i gas koji bi stizao iz Azerbejdžana ili pak gas koji bi brodovima iz Amerike stizao do hrvatske obale i odatle bio distribuiran.

Tačka ulaska

Najnovija alternativa, posle susreta dvojice državnika u Mađarskoj i nagoveštaja Putinove spremnosti da sa evropskim partnerima napravi novi projekat, mogla bi da znači da će biti promenjen samo regionalni centar. Preciznije, umesto Bugarske, Turska bi mogla da postane koridor za snadbevanje gasom između Rusije sa jedne,  i zemalja jugoistoka Evrope i članica EU sa druge strane.

Slično stanovište izneo je u jučerašnjem intervjuu za Sputnjik i Sergej Pravosudov, Direktor Instituta za nacionalnu energetiku napomenuvši da se šema „Turskog toka” u principu podudara sa „Južnim tokom” — menja se samo tačka ulaska.

„Što se tiče Rusije, stvar ide svojim tokom i ona ne odustaje od tržišta srednje i jugoistočne Evrope. Najveći problem je američki pritisak koji nisu izdržale Bugarska i Srbija za razliku od Austrije i Mađarske. Orban se pokazao kao solidan partner pa je potez Rusije logičan”, kaže za Sputnjik Dušan Proroković iz Centra za strateške alternative. On dodaje da će za realizaciju eventualnog  dela „Turskog toka” od Turske preko Grčke, Makedonije i Srbije do Mađarske biti najvažnija politička odluka.

Vojislav Vuletić, predsednik skupštine Udruženja za gas kaže za Sputnjik da lično misli kako Gasprom nije zainteresovan da nešto gradi u Evropskoj uniji jer je od strane Evropske komisije oteran zbog Trećeg energetskog paketa, a da su Grčka, Makedonija, Srbija i Mađarska u krizi, pa je prema njemu glavno pitanje: ko bi gradio novi gasovod. „Poređenje je vrlo jednostavno”. 'Južnim tokom' je bilo predviđeno da Gasprom finansira gradnju gasovoda, a Srbija bi to platila od tranzita. A sad je — uzmite svoju deonicu i gradite”, dodaje Vuletić.

Prema ekonomskom novinaru Ruži Ćirković glavni problem za realizaciju ovog novog gasovoda bilo bi kako će Grčka kao članica EU moći da učestvuje u njemu zbog Trećeg energetskog paketa koji je kao navodni razlog pominjan i prilikom osporavanja projekta „Južni tok”. „Pitanje je hoće li Grčka biti izuzeta iz ovog paketa, kao što je izuzet Azerbejdžan”, precizira Ruža Ćirković za Sputnjik. Prema njoj bi eventualni novi gasovod  za Srbiju bio neuporedivo nepovoljniji od gasovoda „Južni tok” i jednako nepovoljan kao gasovod iz Azerbejdžana.

„U projektu 'Južni tok' Srbija je bila tranzitna zemlja a u ovom novom projektu bi bila korisnik”, zaključuje Ruža Ćirković.

S druge strane Dušan Proroković kaže da je za Srbiju svakako bio povoljniji projekat „Južnog toka” ali i da eventualni „produženi” projekat „Turskog toka” deluje povoljno. „Ruski gas je za 20- 25 odsto jeftiniji od gasa iz Azerbejdžana, dok je priča o gasu iz Amerike bajka koju nam trenutno pričaju”, kategoričan je Proroković. On dodaje da „Turski tok” nije samo za Tursku jer ova država koristi 16 milijardi kubnih metara gasa godišnje, pa čak i da Turska duplira potrošnju opet ostaje velika količina gasa, jer je kapacitdet ovog gasovoda 63 milijarde kubnih metara godišnje.

Prekid isporučivanja

Ruski Gasprom je pre nekoliko dana upozorio da su mogući prekidi u isporuci gasa Evropskoj uniji preko Ukrajine.

„I dalje postoje rizici u tranzitu gasa preko Ukrajine ove zime, jer Ukrajina, zbog svojih finansijskih problema, nija bila u mogućnosti da kupi neophodne količine gasa u novembru i decembru prošle godine i zato što su njene rezerve gasa u podzemnim skladištima znatno smanjene”, rekao je direktor Gasproma Aleksej Miler.

On je upozorio EU da će morati sopstvenim sredstvima da sebi obezbedi gas kad Gasprom završi izgradnju turskog gasodova posle napuštanja projekta Južnog toka. „Turski gasovod će biti jedini gasovod kojim će se isporučivati 63 milijarde kubnih metara ruskog gasa, koji trenutno ide preko Ukrajine. Nema drugih mogućnosti”, kategoričan je Miler.

Sporazum između Rusije i Ukrajine ističe 2019. i ako tada ne bude produžen sve zemlje Evrope koje sada dobijaju gas ovih putem moraće da nađu način za stabilnio snabdevanje energentima. Međutim, možda će morati da problem rešavaju i pre isteka ovoga ugovora.

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala