Iran ili Saudijska Arabija, pitanje je sad

© AFP 2022 / FAYEZ NURELDINEVojna operacija protiv pobunjenika u Jemenu
Vojna operacija protiv pobunjenika u Jemenu - Sputnik Srbija
Pratite nasTelegram
„Opasnost od iranske ekspanzije“ u Jemenu formalni je razlog početka operacije „Odlučni napad“ koju, uz blagoslov SAD, predvodi Saudijska Arabija. Istorijska izjava jemenskog predsednika Mansura Hadija da „ako Iran stavi pod svoju kontrolu moreuz Bab el Mandeb nuklearna bomba mu više neće biti potrebna“ naišla je na veliki odjek u arapskom svetu.

Period za koji je operacija „Odlučni napad“ od ideje pretočena u realnost, vreme za koje je formirana koalicija koja dosta liči na „arapski NATO“ i na kraju, brzina sa kojom je Beli dom doneo odluku o podršci vojnoj akciji protiv Jemena, izaziva dosta nedoumica. Šiitski pobunjenici su još prošlog leta faktički preuzeli kontrolu nad delom Jemena i njegovom prestonicom. Kontrola je tako jaka, da je predsednik Abu Mansur Hadi ispunio sve što mu je izdiktirao  politički savet Huta, uključujući i smenu premijera Muhameda Basandva. Ako se, dakle, govori o državnom udaru, on se još prošle godine dogodio, iako nije zvanično objavljen. Zašto se onda tako dugo čekalo da se krene u vojnu operaciju protiv pobunjenika?

Po mišljenju iranskog zvaničnika Mohsena Rezaija, Velika Britanija je najviše uticala na Saudijsku Arabiju da napadne Jemen.

„Velika Britanija i Saudijska Arabija su se zbližile poslednje dve godine. Glavni rezultat njihove saradnje je mešanje u unutrašnje stvari Bahreina (Arapsko proleće). Osim toga, Britanija je više uticala na Saudijsku Arabiju  da napadne Jemen, nego bilo koja druga zemlja“, kaže Rezai.

Iranski činovnik smatra da je Velika Britanija nakon 50 godina odlučila da povrati regionalni uticaj uz pomoć Saudijske Arabije.

Abed Rabo Mansur Hadi - Sputnik Srbija
Jemen optužuje Iran da podržava šiitske pobunjenike

Početkom januara ove godine, savetnik egipatskog predsednika Ahmet Muslimani izjavio je da je reč o „zaveri koja treba da dovede do podele arapskih zemalja po liniji suniti-šiiti“, čiji scenario se uspešno realizuje u Siriji, Iraku, Jemenu i Libanu. Organizator ovog raskola nije naveden, ali je svima jasno da se radi o Iranu. Upravo tada se čula teza da je konačan cilj Huta — preuzimanje kontrole nad „vratima suza“, moreuzom Bab el Mandeb, što predstavlja ozbiljnu pretnju za bezbednost Egipta, Saudijske Arabije i niza drugih država regiona. Moreuz je važan i zbog toga što kroz njega prolazi 25 odsto svetskog izvoza nafte.

Predsednik Hadi, koji je krajem januara prvo podneo ostavku, a zatim je, tri dana kasnije, povukao, izneo je ozbiljne optužbe na račun Irana — da su Huti njegove marionete, da je zemlja u opasnosti i da Teheran namerava da na severu Jemena postavi rakete uperene u pravcu Saudijske Arabije.

Uticajni predstavnici iranske političke elite neoprezno su javno pozdravljali uspehe šiitskog pokreta u Jemenu. Govorilo se o širenju uticaja Teherana od Libana do Jemena, dok su pokret „Ansar Alah“ upoređivali sa libanskim Hezbolahom, koji je veoma omiljen u Iranu. U početku, Saudijska Arabija nije reagovala na jemensku krizu, čekajući trenutak kada Iran ne bude mogao operativno da reaguje na napad. Do eskalacije krize je došlo u trenutku pregovora o iranskom nuklearnom programu, koji se ovih dana održavaju u Lozani. Nešto slično se desilo i u Ukrajini, kada su u Rusiji bile u toku Olimpijske igre. 

Vazdušni udari teško da će dati željeni rezultat. Huti imaju gubitke, ali glavne žrtve podnose civili. Što se tiče kopnene operacije na koju poziva predsednik Jemena, ona može imati katastrofalne posledice, a u krajnjoj liniji može dovesti i do regionalnog rata. Za Egipat je opasno da šalje vojsku, jer mnogobrojne žrtve mogu pojačati islamsko raspoloženje u zemlji i oslabiti pozicije El Sisija. Saudijska Arabija je, navodno, stacionirala 150.000 vojnika na granici sa Jemenom, ali još uvek razmišlja šta dalje. U kraljevstvu je, nakon nedavne promene na prestolu, pokrenut proces rekonstrukcije u vrhu bezbednosnih struktura. Uz to, Huti su majstori u vođenju partizanskog rata i gubici Saudijaca, koji nisu baš iskusni ratnici, biće ogromni, što može predstavljati pretnju za kraljevski režim. Ako dođe do nemira šiita u istočnoj provinciji Saudijske Arabije i šiitskom Bahreinu, u znak solidarnosti sa šiitima-Hutima, to bi za ovu poslednju feudalnu državu u svetu moglo da ima nesagledive posledice.

Situacija u Jemenu - Sputnik Srbija
Egipatska i saudijska vojska spremne da uđu u Jemen

Međutim, ako Huti ipak izgube u ovom ratu, Saudijska Arabija će ponovo postati lider u arapskom i islamskom svetu. Šta će biti sa Iranom? Uspeh „Odlučnog napada“ ozbiljno će poljuljati iranske pozicije u regionu. Prema nekim mišljenjima, to bi predstavljao poraz Teherana u regionalnom hladnom ratu.

Sjedinjene Američke Države, kao strateški partner Saudijske Arabije, proširile bi svoje prisustvo u Afričkom rogu, uključujući moreuz Bab el Mandeb, što bi predstavljalo pretnju i za Peking, jer tim putem prolazi polovina kineskog uvoza energenata.

Interesantno je da operacija u Jemenu nije ozbiljno uticala na cene nafte. Postoje sve osnove da se veruje da se cene ovog energenta koriguju berzanskim mehanizmima. Kako drugačije da se razume — napetost svakim danom sve više raste, dok cene nafte istom brzinom padaju.

„Ekspanzija Teherana“, potkrepljena pričama o „iranskim raketama u Jemenu“ i „teheranskim marionetama — Hutima“ dovela je do realne intervencije. Vrlo je verovatno da će sukob između sunita i šiita, tek sada, postati stvarnost.

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala