Zašto kažu reforme, a misle na Kosovo

© AFP 2022 / ARMEND NIMANI Zašto kažu reforme, a misle na Kosovo
Zašto kažu reforme, a misle na Kosovo - Sputnik Srbija
Pratite nasTelegram
Većina evropskih zvaničnika, kao po pravilu, kad govori o Srbiji i reformama koje njene vlade sprovode ili bi trebalo da sprovedu, govori o Kosovu. Da li su onda reforme priznanje Kosova? Ako jesu, zašto to Srbiji i njenim zvaničnicima niko jasno ne kaže, već koristi eufemizme?

„Srbija čini dobar napredak i u normalizaciji odnosa sa Kosovom. Ako se nastavi reformski tempo, podržaću otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja u ovoj godini“, rekao je pre nekoliko dana evropski komesar za proširenje Johanes Han. 

Interesantno je kako pišu reč — reforme. Reforma, enciklopedijski, podrazumeva poboljšanje ili izmenu onoga što nije u redu, što je korumpirajuće, nezadovoljavajuće. Nigde ne piše da je Kosovo sinonim za reforme. Revolucija je, pak, promena u korenu i predstavlja radikalne promene. Reforma predstavlja promene nekih problema, bez promena iz korena. Dakle, reforma ima za cilj da unapredi sistem.

Šta bi onda tačno reformski, a što bi unapredilo sistem u Srbiji, trebalo da predstavlja normalizacija odnosa Beograda i Prištine? Šta je to kompromitujuće, korumpirajuće i nezadovoljavajuće, a vezano je za Kosovo, što Srbiju čini nereformisanom zemljom? Da nisu Visoki Dečani? Ili Srbi koji žive u enklavama?

Građani hoće standard i ekonomsku nezavisnost

Evropska unija je politička zajednica zemalja koje imaju zajedničko tržište, slobodan protok ljudi, roba i usluga. Ona ima svoje standarde i propise koje bi svaka potencijalna buduća zemlja članica trebalo da ispuni u oblasti privrede, poljoprivrede, ljudskih prava, socijalne i politike bezbednosti… Zato se politika tih zemalja kandidata, prema strogo propisanim pravila i etapama, usklađuje sa pravilima i zakonima koji važe u EU. To usklađivanje većina zove: reforme.

© AFP 2022 / ALEXA STANKOVIC I građani Srbije na pomen evropskih integracija prvenstveno pomisle na bolji život
I građani Srbije na pomen evropskih integracija prvenstveno pomisle na bolji život - Sputnik Srbija
I građani Srbije na pomen evropskih integracija prvenstveno pomisle na bolji život

Ulaskom u EU nove članice dobijaju veće tržište — što je pogodnost za konkurentne firme, mogu očekivati povećanje ulaganja i zaposlenosti, pravo na pristup fondovima, a građani tih zemalja bi trebalo da imaju mogućnost dobijanja robe i usluga većeg kvaliteta, a nižih cena. 

I građani Srbije na pomen evropskih integracija, o kojima se (neki bi rekli samo) priča poslednjih 15 godina, prvenstveno pomisle na bolji život. Dakle, na standard, ekonomsku nezavisnost, transparentniji rad sudova i, generalno, na veću institucionalnu zaštitu. Niko od tih građana nije pomislio, a ni rekao, da evropske integracije znače „normalizaciju odnosa“, „vidljivo i trajno poboljšanje odnosa sa Prištinom“ ili još onoliko eufemizama koje svakodnevno čujemo, čitamo i vidimo u medijima.  

Može li Srbija za mesec dana u EU, ako se odrekne Kosova

Međutim, komesar Han, ali ne samo on, već i većina evropskih zvaničnika, počev od parlamentaraca pa do visokih zvaničnika, kao po pravilu kad govore o Srbiji i reformama koje njene vlade sprovode ili bi trebalo da sprovedu, govore o Kosovu. Nekad je to eksplicitno — zasad od strane pojedinih činovnika nižeg ranga, a nekad je rečeno između redova.

Izgleda da je predsednik Srbije Tomislav Nikolić bio u pravu kad je izjavio kako mu se čini da „ukoliko bi Srbija priznala nezavisnost Kosova, da bismo u roku od mesec dana bili članica EU“.

© Foto : Zvanični sajt K.MitroviceNiko od građana nije pomislio da evropske integracije znače vidljivo i trajno poboljšanje odnosa sa Prištinom
Niko od građana nije pomislio da evropske integracije znače vidljivo i trajno poboljšanje odnosa sa Prištinom - Sputnik Srbija
Niko od građana nije pomislio da evropske integracije znače vidljivo i trajno poboljšanje odnosa sa Prištinom

Da li su onda reforme priznanje Kosova? Ako jesu, zašto to Srbiji i njenim zvaničnicima niko jasno ne kaže? Kad je predsednik Srbije Tomislav Nikolić onomad rekao da je od evropskog komesara Johanesa Hana čuo jasnu poruku da Srbija neće biti deo Evropske unije dok ne reši pitanje Kosova i Metohije, krenuli su iznova eufemizmi. Ispalo je kako srpski predsednik nije dobro čuo.

Integracije političko pitanje

Posle decenija neprijateljstava, pre dve godine su za zajednički sto, uz posredovanje EU, seli predstavnici Beograda i Prištine i posle nekoliko meseci neizvesnih pregovora parafirali sporazum o normalizaciji odnosa. Tadašnja visoka predstavnica EU Ketrin Ešton istakla je tom prilikom da je sporazum za obe strane korak „kojim se udaljavaju od prošlosti i približavaju Evropi“.

Potpisivanje ovog sporazuma, koji je poznatiji kao Briselski sporazum, ali i njegova implementacija bio je jedan od uslova za dobijanje datuma za početak pregovora Srbije sa EU. Iako je tadašnji premijer Ivica Dačić govorio kako Srbija ne razgovara sa Prištinom zbog datuma, kasnije je izjavljivao da je Briselski sporazum bio važan za taj datum.

„Mi svi treba da budemo načisto sa samim sobom da je napredak u evropskim integracijama političko pitanje. Da budem iskren, da nismo potpisali Briselski sporazum, mi još ne bismo otvorili pregovore“, ponovio je Dačić na skupu „Beogradski dijalozi“, pre mesec i po dana.

© AFP 2022 / ANDREJ ISAKOVICPotpisivanje Briselskog sporazuma, ali i njegova implementacija, bio je jedan od uslova za dobijanje datuma za početak pregovora Srbije
Potpisivanje Briselskog sporazuma, ali i njegova implementacija, bio je jedan od uslova za dobijanje datuma za početak pregovora Srbije  - Sputnik Srbija
Potpisivanje Briselskog sporazuma, ali i njegova implementacija, bio je jedan od uslova za dobijanje datuma za početak pregovora Srbije

Dačić je tada dodao da će „napredak u briselskom dijalogu i dalje biti ključan parametar“ za integraciju Srbije u EU ali i dodao da dijalog koji se vodi u Briselu, što se Srbije tiče, može jedino da se završi kao statusno neutralan.

Poznato je i ponovljeno nekoliko puta da Evropska unija ne želi da ponovi „slučaj Kipar“, odnosno da primi zemlju sa nerešenim granicama. Međutim, ostaje nejasno zašto to naziva reformama. I, ponavljamo, zašto jasno i nedvosmisleno ne kaže šta sve pod tom rečju „reforme“ podrazumeva. Biće lakše i zvaničnicima EU i srpskim vlastima, ali i građanima Srbije. Znaće na čemu su. 

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala