Argument ima dva kraja

© FlickrBezbol palica
Bezbol palica - Sputnik Srbija
Pratite nasTelegramOdyssey
Vrag je odneo šalu – za manje od 24 časa javnost je saznala da su dvojica visokih državnih funkcionera preživela fizičke napade.

Ministar kulture Ivan Tasovac prijavio je 6. maja MUP-u da je fizički napadnut 2. maja u centru Beograda i da je tom prilikom zadobio lakše telesne povrede. Već idućeg dana ministar obrazovanja Srđan Verbić objavio je da je njegov pomoćnik Milovan Šuvakov pretučen kad je krenuo na posao i da je sa povredama glave zadržan u Urgentnom centru.

Ivan Tasovac - Sputnik Srbija
Tasovac prijavio osobu koja ga je napala

Fizički napadi na visoke državne funkcionere nisu retkost u svetu, ali se takav vid nasilja uglavnom dešava u zemljama u (polu)ratnom/vanrednom stanju. A Srbija 2015. je, ma šta ko o njoj mislio, daleko od takvih država. Uz to, u državama čiji je politički sistem na granici anarhije, mete napada uglavnom su državni činovnici zaposleni u „resorima sile“, a ne u ministarstvima kulture i informisanja.

Niko nije nevin

Ono što je, nažalost, tačno ja da su neki ogorčeni ljudi u Srbiji likovali zbog „batinanja“ državnih funkcionera. A tu nema mesta za likovanje, bez obzira koliko su Tasovac ili Šuvakov nekome ili nekima eventualno stali na žulj.

Ako čak i zanemarimo osnovno načelo humanosti — ne čini drugom što ne želiš da tebi čine — onda iz jednostavnog, pragmatičnog razloga ne bi trebalo likovati. Jer, ako država ne može da zaštiti visoke državne funkcionere, kakvu zaštitu mogu očekivati obični, „mali“ ljudi?

Hitna pomoć - Sputnik Srbija
Pretučen pomoćnik ministra prosvete

Krajnje je vreme da se progovori o nasilju u srpskom društvu. Ovaj put, ne bi trebalo da se priča o nasilju završi samo otklanjanjem posledica. Naravno, policija mora pronaći napadače na Tasovca i Šuvakova i privesti ih pravdi, ali je krajnje vreme da se državni organi pozabave i uzrocima rastućeg nasilja u društvu.

A kad je reč o uzrocima, tu ni državni organi nisu nevini.

Nasilje rađa nasilje

Aksiom, dakle tvrdnja koju ne treba dokazivati, jeste da verbalno nasilje rađa fizičko. Takođe, aksiom je i da selektivna pravda rađa nepravdu.

A građani u državi Srbiji svakodnevno su izloženi verbalnom nasilju. Gotovo u svakom javnom nastupu najviši državni funkcioneri verbalno se iživljavaju nad novinarima koji im postavljaju nezgodna pitanja. Na stranu to što je posao novinara da postavljaju „teška pitanja“ a državnih službenika da u javnim nastupima budu uljudni, verbalno nasilje se putem medija nameće građanima kao poželjan model ponašanja.

Blagoje Bradić - Sputnik Srbija
Trojica napadača prebila poslanika Zajedno za Srbiju

A da verbalno nasilje lako prerasta u fizičko svedoče gotovo svakodnevna maltretiranja sirotinje „Bus plus“ kontrolora ili komunalnih policajaca. Neretko su i sami „Bus plus“ kontrolori i komunalni policajci žrtve odmazde revoltiranih građana. Da ne govorimo o tome da su deo folklora svih lokalnih izbora širom Srbije postali „kratko ošišani batinaši u crnim majicama“.

Selo gori, Stefanović se češlja

Nesreća Srbije danas je što državni organ koji bi trebalo da garantuje red i mir — policija, pod dirigentskom palicom ministra Stefanovića sprovodi neku svoju, selektivnu (ne)pravdu.

Javnost već ko zna koliko meseci nije dobila odgovore na mnoga pitanja: Između ostalog, ni ko je kriv za međunarodni incident na utakmici Srbija-Albanija, ili ko je atentator na Milana Beka?

Ministar Stefanović bi, kao funkcioner partije koja ima apsolutnu vlast, trebalo da zna da apsolutna vlast zahteva apsolutnu odgovornost. I da apsolutno odgovorni ljudi ne potežu batinu, makar ona bila samo verbalna.

Možda je batina iz raja izašla, ali batina ima i dva kraja. Zato onaj ko koristi batinu kao argument neretko i nastrada od nje. Dok srpsko društvo tone u anarhiju.

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala