Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Lugansk i Donjeck u Ukrajini, ako bude poštovala Minski sporazum

Pratite nas
Ako se ispune uslovi iz Minskog sporazuma, Donjeck i Lugansk ostaće u okviru Ukrajine, u suprotnom ne, smatra zamenik direktora Instituta zemalja Zajednice nezavisnih država Vladimir Žarihin.

Vladimir Žarihin došao je u Beograd radi učešća na konferenciji „Uloga OEBS-a u rešavanju konflikta u Ukrajini“. Prema njegovim rečima, ukrajinski konflikt ima duboke istorijske korene, a rešenje krize je u kompromisu između Rusije i Evrope, kako Ukrajina ne bi potpala ni pod čiji uticaj.

Ima li ukrajinska kriza istorijske korene?

Donjecka Narodna Republika - Sputnik Srbija
Donjeck i Lugansk: Prva godišnjica referenduma

— Ukrajina je bila deo ruskog sveta, ali se nalazila najbliže katoličkoj Evropi. Zbog toga su zemlje koje su želele da odvoje ovaj deo povlačile specifičnu razliku između Ukrajine i ostatka ruskog sveta. Ukrajinski nacionalizam nije nešto novo, njegovo seme je posejano još pre više vekova.

Kako vidite ulogu Zapada u ukrajinskoj krizi?

— Legenda „Zapad će nam pomoći“ najbolje je prihvaćena u Ukrajini, mada je to obična iluzija i od toga neće biti ništa. Protiv ove legende je teško boriti se, ona je usađena u duše ljudi. Bugarska ili Litvanija od Evrope nisu dobile ništa, ali ljudi veruju da će im biti bolje i smatraju da će dobiti pomoć. Ali, taj mit polako nestaje.

Šta se to u Ukrajini dešavalo poslednjih decenija, a što je dovelo do sadašnje krize?

— Rusija je bila specifična imperija gde su rubne teritorije živele bolje od metropole. Ukrajina i Gruzija bile su najuspešnije. Posle raspada, ove dve zemlje postale su najsiromašnije. I tu nastaje legenda — na pitanje zašto nam je sada loše, dobijate odgovor — zato što je u Rusiji dobro.

Koje su specifičnosti Ukrajine na koje se mora obratiti pažnja kada se razmatra sadašnja kriza?

— Često pitam zapadne prijatelje da li oni uopšte znaju da je Ukrajina toliko specifična da takve zemlje nema na celom svetu. Ako pokušamo da celu Ukrajinu prebacimo na Zapad, dolazi do otcepljenja istoka, i obratno. Zbog toga uvek podvlačim da je sporazum Minsk 2 kompromis između Evropske unije i Rusije da Ukrajina ostane tu gde se nalazi, jer ako pokušamo da je pomerimo u bilo kom pravcu, doći će do beskonačnog kidanja i cepanja.

Očekujete li da će Kijev ispuniti obećanje o federalizaciji zemlje?

Sukobi u regionu Luganska, stanovnici pobegli iz kuće koju je pogodila raketa ukrajinskih snaga. - Sputnik Srbija
Peskov: Kijev ratuje protiv svojih građana

— Ne, ne očekujem. Ako Donjecka i Luganska oblast postanu federalne jedinice, to moraju postati i druge oblasti Ukrajine. Ukrajinski sistem je takav da rukovodioce regiona imenuju iz Kijeva. Porezi se u potpunosti uplaćuju Kijevu, koji onda odlučuje kome će koliko dati i da li će uopšte nešto nekome dati.

Koji su uslovi za ostanak Donjecke i Luganske oblasti u okviru Ukrajine?

— Odgovor je vrlo kratak — sporazumi iz Minska. Ako se ispune uslovi iz sporazuma, one mogu da ostanu u okviru Ukrajine, u suprotnom ne.

Postoji li opasnost od eskalacije krize u Pridnjestrovlju?

— Opasnost postoji, ali ne treba je preuveličavati. Stanovništvo Pridnjestrovlja živi u Moldaviji, ali su zvanično ruski državljani. Tamo su količine oružja vrlo velike, tako da snabdevanje ruskog kontingenta nije pod znakom pitanja. Ukrajina ne može da blokira Pridnjestrovlje i zato što 30% stanovnika Pridnjestrovlja ima državljanstvo Ukrajine. To bi značilo blokadu sopstvenih građana.

Da li bi na eskalaciju krize u Pridnjestrovlju moglo da utiče imenovanje Mihaila Sakašvilija na mesto gubernatora Odeske oblasti?

— Sa jedne strane, to može da utiče negativno, pošto je Sakašvili avanturista koji nema šta da izgubi, ali ne treba zaboraviti da on ne komanduje vojnim jedinicama, pošto je vrhovni komandant predsednik Ukrajine.

Verujete li da će dug Ukrajine prema Rusiji biti izmiren?

— Ukrajinska ministarka ekonomije priznala je dug. Na kraju krajeva, to su evropske obveznice, one moraju da se plate.

Mislite li da bi eventualni prolazak „Turskog toka" kroz Srbiju mogao da bude finansiran na način kako je to bilo dogovoreno za „Južni tok"?

Pripadnici snaga DNR na ulici 18. mart 2015. - Sputnik Srbija
Ukrajinci prerušeni u volontere upadaju u LNR

— Kao politikolog vidim određene rizike, tako da je bolje da sačekamo da vidimo šta će se dešavati. Treći energetski paket EU još je na snazi i on će delovati na „Turski tok“ isto kao što je delovao na „Južni tok“

Kako ocenjujete produženje sankcija Rusiji?

— Ukrajina nije bila razlog za uvođenje sankcija, već povod. Pre toga, bio je „Spisak Magnitskog“, pa odnos prema seksualnim manjinama. Čim se pojavila Ukrajina, Zapad je zaboravio na seksualne manjine. I kada kriza sa Ukrajinom prođe, sankcije će ostati.

Kome sankcije nanose više štete, Rusiji ili Evropi?

— Šteta je za Rusiju veća. Da bih to objasnio daću vam jedan primer. Robna razmena sa Ukrajinom je 30 milijardi dolara. Za Ukrajinu je to polovina ukupnog izvoza, a za Rusiju, to je deseti deo. Tako da će veću štetu trpeti Ukrajina. Ono što je Ukrajina Rusiji, to je Rusija Evropi.

Član ste nevladine organizacije Savet za nacionalnu strategiju. Šta je nacionalna strategija Rusije?

— Često govore da u Rusiji nema strategije, nema plana, ali jedina strategija je preživeti u svetu koji se stalno menja. Tako je u celom svetu, osim možda u Severnoj Koreji, u kojoj još uvek vlada komunizam. 

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala