Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Šveđane će tek da zaboli glava ako uđu u NATO

© AP Photo / Darko VojinovićZnak NATO-a
Znak NATO-a - Sputnik Srbija
Pratite nas
Četiri ambasadora, dva bivša premijera, jedan oficir i nekoliko politikologa ove godine su na stranicama vodećih švedskih medija dali podršku pristupanju Švedske Severnoatlantskoj alijansi. Međutim, niko od njih nijednom nije naveo razmeštanje nuklearnog oružje u toj zemlji kao najvažniji faktor potencijalnog ulaska Švedske u NATO.
Štab NATO-a - Sputnik Srbija
Ulazak u NATO – dobrovoljno ropstvo

Predstavnici švedskog ogranka međunarodnog pokreta „Lekari sveta za sprečavanje nuklearnog rata“ na stranicama internet portala „Dagens nejhetera“ su naglasili da je pristupanje Švedske NATO paktu neodgovorna pozicija koja ignoriše realnost.

NATO je vojni savez za koji je nuklearno oružje centralni element zajedničke odbrane, pišu švedski zdravstveni radnici.

Pet evropskih zemalja-članica alijanse rasporedilo je američki vojni potencijal na svojoj teritoriji. Ako Švedska uđe u NATO, verovatno će morati da prihvati ovu fundamentalnu pretnju opstanku čitavog čovečanstva i da prihvati doktrinu NATO koja dozvoljava tom vojnom savezu da iskoristi nuklearno oružje u slučaju opasnosti.

Mnogobrojna istraživanja su dokazala da bi čak i „ograničena“ primena nuklearnih bojevih glava imala katastrofalne posledice, kao što su, na primer, nuklearni konflikt Indije i Pakistana, koji poseduju manje od jedan odsto svetskog nuklearnog arsenala, i da bi dovela u opasnost klimu, prinose i opstanak čitave severne zemljine polulopte.    

Rakteni sistem Buk - Sputnik Srbija
Rusija i NATO: Čije je oružje svjetlije? (foto)
 

Potpuno je jasna negativna misao da NATO i Rusija mogu uništiti milijarde ljudi i zbrisati sa lica zemlje čitavu ljudsku civilizaciju. Ipak, ignorisati nuklearni problem, kada se radi o odnosima NATO i Rusije u strateškom Baltičkom regionu, znači namerno iskrivljavanje stvarnosti, naglašava autor članka na „Dagens nejheteru“. 

To nije beznadežna situacija, jer, uprkos svemu, u poređenju sa vrhuncem krize 1986. godine u svetu sada ima 75 odsto manje nuklearnih raketa. 

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala