Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Da li su migranti evropski „poklon“ Srbiji?

© Tanjug / ZORAN ZESTICMigranti iz Sirije u parku kod autobuske stanice u Beogradu
Migranti iz Sirije u parku kod autobuske stanice u Beogradu - Sputnik Srbija
Pratite nas
Nemačka i Srbija dele isti problem u vezi sa migranatima. Međutim, dok nemačke vlasti vraćaju lažne azilante sa Balkana u njihove zemlje, a Mađarska podiže zid na granici sa Srbijom kako bi sprečila ilegalan ulazak ljudi u Evropsku uniju, u Srbiji je broj migranata sve veći.
Migranti iz Sirije u parku kod autobuske stanice u Beogradu - Sputnik Srbija
Evro-američko raspolaganje tuđom mukom

Ne postoji evropska država koja u ovom trenutku ne deli isti problem — problem migranata. Međutim, kada se radi o Nemačkoj, do skoro jednoj od najgostoljubivijih zemalja za migrante sa svih strana sveta, problem je višestruk. Tu zemlju zahvatio je talas izbeglica iz Iraka i Sirije, ali i azilanata sa Balkana.

Brod je pun, poručuju vođe Merkeline Hrišćansko-demokratske unije iz Saksonije, i nema mesta za nove useljenike. Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer izjavio je da je neprihvatljivo da 40 odsto tražilaca azila u Nemačkoj dolazi sa Balkana. Nemačka je proteklih dana počela sa emitovanjem televizijskih reklama u balkanskim državama u kojima poziva ljude da ostanu u svojim domovima i naglašava da ukoliko odlaze iz ekonomskih razloga, nemaju gotovo nikakve šanse za dobijanje političkog azila.

Ni izbeglice sa Bliskog istoka i iz Afrike izgleda nisu više dobrodošle u najmnogoljudniju zemlju Evrope. Generalni sekretar podružnice nemačke Hrišćansko-demokratske unije Mihael Krečmer kaže da je odluka Mađarske da podigne zid na granici sa Srbijom kako bi se sprečio ilegalni ulazak imigranata u Evropsku uniju ispravan potez. Obaveza Mađarske je da kontroliše ilegalnu migraciju, tvrdi Krečmer, i dodaje da je kritika na račun Mađarske nepoštena.

Azilanti u Beogradu - Sputnik Srbija
Kakve veze migranti imaju sa srpskom sivom ekonomijom

Sa druge strane mađarskog zida, iz Srbije, dolaze drugačiji glasovi. Premijer Aleksandar Vučić kaže da neće da učestvuje u kampanji protiv migranata.

„Sad da plačemo kao da se suočavamo sa najvećom kataklizmom, neću u tome da učestvujem, to su ljudi. Ja u kampanji protiv migranata neću da učestvujem, naši ljudi su prolazili kroz istu patnju i nesreću“, izjavio je Vučić.

Aleksandar Kamkin iz centra za nemačke studije Ruske akademije nauka kaže da veliki broj migranata koji dolaze u EU svedoči da Evropa ponovo proživljava Veliku seobu naroda. Za situaciju sa migrantima pre svega je kriva sama Evropa, kaže Kamkin.

„Trebalo bi podvući da je  upravo u kontekstu deportacije 94.000 Balkanaca (a to su najvećim delom upravo kosovski Albanci, stanovnici takozvanog nezavisnog Kosova) najpre kriva Evropa. Ista ta Evropa je pristala da učestvuje u bombardovanju SR Jugoslavije i da taj deo Balkana bukvalno vrati u kameno doba i stvori nepodnošljive uslove za život mnogima. Pri stvaranju tog tobože demokratskog Kosova uništeni su svi uslovi za normalan život stanovništva. I zato je jasno da se ljudi koji se nađu u nepodnošljivim uslovima za život, trude na sve načine da dođu do boljeg sutra“, zaključuje ruski stručnjak.

Migranti iz Sirije u parku kod autobuske stanice u Beogradu - Sputnik Srbija
Migranati će izmeniti evropsko društvo

Prisilan povratak lažnih azilanata, paralelno sa prispećem velikog broja muslimanskih izbeglica sa Bliskog istoka i severne Afrike, predstavlja veliki pritisak na Srbiju, kaže Dragan Petrović iz beogradskog Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

„U dužem roku to može imati i demografske posledice, ako se ima u vidu drastično smanjenje srpskog stanovništva usled negativnog prirodnog priraštaja i iseljavanja u druge, mahom zapadne zemlje, što je povezano i sa kontinuiranom ekonomskom krizom u postpetooktobarskoj Srbiji i nekritičkom primenom neoliberalnog ekonomskog i socijalnog modela. Dakle ovi procesi mogu svi zajedno uticati u srednjem i dužem roku na promenu strukture stanovništva u Srbiji“, zaključuje Petrović.

Ministar De Mezijer tvrdi da problem izbeglica nije nepremostiv za bogatu državu kakva je Nemačka, ali da je ključno da se napravi razlika između onih kojima je pomoć zaista potrebna, kakve su izbeglice iz Sirije i Iraka i onih kojima nije, kakvi su lažni azilanti sa Kosova ili Albanije. Pitanje je šta će Srbija da radi? Premijer Vučić kaže da će naša država učiniti sve da zbrine veliki broj migranata sa Bliskog istoka — sa ili bez evropske pomoći.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala