Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Izbeglička kriza: EU okreće leđa

© AFP 2021 / ROBERT ATANASOVSKI / AFPMigranti u Makedoniji
Migranti u Makedoniji - Sputnik Srbija
Pratite nas
Dok je EU nemoćna, Srbija uz Italiju, Grčku i Makedoniju snosi najveći teret izbegličke krize.

Austrijski plan za migrante, nemački predlog… Evropska unija je nemoćna pred prilivom izbeglica koje beže od sukoba na Bliskom istoku i u Africi, a pojedinačni predlozi zemalja zasad ostaju bez odgovora.

Migranti iz Sirije u parku kod autobuske stanice u Beogradu - Sputnik Srbija
Da li su migranti evropski „poklon“ Srbiji?

„Još uvek govorimo o idejama, pravcima, smernicama koje bi trebalo da dovedu do zajedničkog stava Evropske unije“, kaže za Sputnjik Vladimir Petronijević, direktor nevladine organizacije „Grupa 484“.

Umesto zajedničke strategije, evropske zemlje su do sada pokazale da su im nacionalni interesi iznad ideje o evropskoj solidarnosti i humanosti, zbog čega je šef italijanske diplomatije Paolo Đentiloni rekao da je Evropa na putu da izgubi dušu. Na primeru Italije i Grčke se pokazalo da je sistem Evropske unije za azilante potpuno nefunkcionalan.

„Problem je politički, to je problem odnosa EU prema migrantima i azilantima poslednjih nekoliko decenija“, kaže aktivista iz „Grupe 484“, dodajući da je to pre svega problem pristupa teritoriji, kao osnovnog parametra na kome EU insistira da bi mogao da se podnese zahtev za azil.

Nemačka, koja je takođe na udaru, jer se ka njoj kreće rekordni broj izbeglica, traži pravednu raspodelu azilanata i reformu sistema azila. Petronijević smatra da će to biti teško postići.

„Neravnomerna raspodela i odsustvo solidarnosti doveli su Evropu da u jeku krize očekuje da sve zemlje prihvate ili promene stav, što je jako teško, uzimajući u obzir raspoloženje javnog mnjenja i negativni odnos prema migrantima i migracijama. To je postalo kulturološko i političko pitanje par ekselans na osnovu kojeg se zasnivaju platforme radikalno desničarskih partija“, kaže ovaj aktivista.

Odgovor evropskih zemalja na izbegličku krizu do sada je bio — restriktivan. Mađarska ubrzano podiže zid, a austrijski ministar spoljnih poslova Sebastijan Kurc je uoči samita u Beču, na kom se nemačka kancelarka Angela Merkel sastala sa predstavnicima Zapadnog Balkana, izjavio da bi Austrija mogla da primeni oštrije mere protiv migranata, među kojima je i „veća kontrola granica“, ukoliko EU ne nađe zajedničko rešenje.

Fransoa Oland  i Angela Merkel - Sputnik Srbija
Nemački plan za migrante

„Ne treba misliti da su samo Italija i Grčka pogođene“, rekao je u intervjuu austrijskom javnom servisu ORF.

Nemačka je za svoj predlog tražila podršku Francuske, drugog „motora“ unije. Njihovu ideju, da se u Italiji i Grčkoj podignu prihvatni centri u kojima će se razvrstavati ratne izbeglice od ekonomskih migranata, žestoko je kritikovao šef italijanske diplomatije.

„Tražiti od Italije i Grčke da urade svoj domaći zadatak po pitanju migracije je jednako kao tražiti od zemalja pogođenih poplavom da povećaju proizvodnju kišobrana“, rekao je Đentiloni za list „Korijere dela sera“.

Evropska unija koristi krizu sa izbeglicama da se obračuna sa ekonomskim imigrantima. Velika Britanija je u ponedeljak najavila da pooštrava mere protiv onih koji budu pronađeni bez papira na njenoj teritoriji, kao i zatvorske kazne. Za Nemačku su to ekonomske izbeglice koje dolaze sa Balkana.

„Saosećanje Angele Merkel se zaustavlja na teritoriji (Balkana)“, piše francuski „Figaro“ i konstatuje da se Berlin sprema da „zaoštri svoj pravni arsenal“ kako bi migrantima iz Srbije, sa Kosova i iz Albanije još više otežao mogućnost da podnesu zahtev za azil. Nemačka traži da se ove zemlje stave na listu tzv. „sigurnih zemalja“, kako bi olakšala njihovo isterivanje.

Suočena sa nejedinstvenom EU, Srbija treba da razmisli koje su njene mogućnosti da primi novi talas izbeglica, kaže Petronijević:

Migranti - Sputnik Srbija
Migranata previše — kontrola nemoguća

„Kod nas još nije okončana ni stara izbeglička kriza, sa prostora bivše Jugoslavije. Suočavamo se sa problemom interno naseljenih lica sa Kosova i Metohije. Govorimo o zemlji čiji državljani odlaze da traže azil u Nemačkoj, a istovremeno kroz nju prolaze oni koji idu ka Nemačkoj i drugim zemljama EU iz Sirije i drugih zemalja“, ističe on.

Sposobnost Srbije da u takvoj ekonomskoj i socijalnoj situaciji prihvati nove izbeglice nije velika. „Srbija će morati da preuzme svoj deo odgovornosti i da proceni šta je moguće i jasno kaže zašto je to tako“, smatra aktivista.

Na konferenciji u Beču Srbija i Makedonija su tražile da EU preduzme korake kako bi olakšala teret koji je pao na ove zemlje. Pomoć koju je ponudila EU od milion evra je nedostojno mala s obzirom na razmere krize.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala