Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Društvene mreže: Ubij, zakolji, da drugačiji ne postoji

© AP Photo / Damian DovarganesRuke na tastaturi
Ruke na tastaturi - Sputnik Srbija
Pratite nas
Komentari na internetu jednaki su dobacivanju ili nasilju na ulici. Pravnici tvrde da oni koji na mrežama otvoreno podržavaju, lajkuju i šeruju sadržaje zbog kojih može krivično da se odgovara, podležu zakonu kao da su isto to uradili i u stvarnom, odnosno nevirtuelnom svetu. Ali je praksa drugačija.

Poslednja međudržavna sporenja između Hrvatske i Srbije uzrokovana hrvatskim zatvaranjem granica dovela su do pojačanih tenzija na društvenim mrežama na internetu. Neprimerene i neodmerene izjave hrvatskog premijera Zorana Milanovića inicirale su u srpskoj štampi naslovne strane na kojima je korišćen, u najmanju ruku, uvredljiv rečnik.

Aleksandar Vučić prilikom postavljanja kamena temeljca za projekat Beograd na vodi - Sputnik Srbija
Vučić: Neka Milanović radi svoj posao

Ako pak govorimo o komentarima ljudi na društvenim mrežama, onda je vulgarnog i ekstremno uvredljivog rečnika bilo na obe strane. Mogli smo da pročitamo onoliko govora mržnje da bi, ako bi to bilo nešto kvalitetno što bi moglo da se izvozi, obema državama nebrojeno puta porastao spoljno-trgovinski deficit.

Mesta na kojima se ovakav vid „komunikacije“ pojavljuje su društvene mreže, blogovi, forumi, portali, komentari ispod raznih članaka ili postovi koje ljudi javno objavljuju na internetu.

Neslaganje, ruganje i ponižavanje zbog nacionalne pripadnosti, seksualne orijentacije, boje kože ili političkih stavova su svakodnevne pojave, a posledice budu ohrabrivanje da neko to u stranom svetu i primeni pa nekoga ubije ili povredi.

Nema razlike između Fejsbuka i ulice

Zoran Milanović - Sputnik Srbija
Milanović: Srbija ne funkcioniše kao država

Stručnjaci ukazuju da je govor mržnje na internetu refleksija govora mržnje koji postoji u društvu. Oni posebno ističu da društvo ne bi smelo da ne reaguje na ovakve pojave. Takođe, dosta njih ukazuje da je veoma važno podići svest ljudi da su komentari na internetu jednaki dobacivanju ili nasilju na ulici.

Za one koji pričaju sami sa sobom na ulici ili viču u prazan prostor, dobacuju prolaznicima ili pljuju druge kažemo da nisu zdravi. Sklonimo se u stranu, a neke i prijavimo policiji. I svi do jednog takve postupke osuđuju.

Međutim, kad se takve stvari dešavaju u onlajn-svetu, onda oni koji to čine imaju i sledbenike ili one koji ih bodre u tome i koji se na jednu uvredu nadovezuju drugom. Kao da se trkaju ko će više i dalje da pljune. Oni dožive blagu osudu a pristojan svet se sklanja.

Anarhija koja se širi

Hrvatska zastava - Sputnik Srbija
Hrvatski ambasador odbio da primi protestnu notu

Internet je, inače, najslobodniji medij komunikacije i kao takav privlači sve, ali baš sve. Tu nađete postove, komentare, statuse kojih se ne bi postideo ni neki akademik. No, prečesto naletite na svakojaki korov koji je baš u toj slobodi našao plodno tle za bujanje. Takvi su na stanovištu da je demokratija jednako anarhija i da je sve dozvoljeno.

Čitajući komentare ispod tekstova na internet portalima, polemike na forumima ili reakcije na neku objavu na Fejsbuku, imamo prilike da vidimo obilje poruka koje se i u bukvalnom smislu svode na: ubij, zakolji, da drugi i drugačiji ne postoji. Prema bilo kojem pitanju i zbog bilo koje teme. Internet obračuni sa neistomišljenicima nisu ni „p“ od polemike. Ako se usudimo da pomislimo da se nešto takvo dešava dok pričaju na ulici, kafiću ili kancelariji, bilo bi i krvi i srče do kolena.

Istraživanje portala sa prostora bivše Jugoslavije iz juna ove godine pokazalo je da u proseku svaki peti komentar sadrži elemente govora mržnje. Najčešće su na meti pripadnici nacionalnih i seksualnih manjina. Slično je i na društvenim mrežama. U svim ovim državama postoje zakonom propisane kazne, ali se u praksi teško sprovode.

Sve „junačina do „junačine

Jedan od velikih problema je anonimnost. Oni koji šire mržnju često su sakriveni iza lažnih imena i fotografija. Te umišljene junačine će svakom (pre)suditi zabranjivanjem da misli drugačije od njega, ili pretnjom.

Koncert Marka Perkovića Tompsona u Kninu povodom oboležavanja 20 godina akcije Oluja - Sputnik Srbija
Srbija uputila demarš Hrvatskoj

Pravnici konstatuju da oni koji na mrežama otvoreno podržavaju, lajkuju i šeruju sadržaje zbog kojih može krivično da se odgovara, podležu zakonu kao da su iste radnje uradili i u stvarnom, odnosno nevirtuelnom svetu. Kulturolozi i komunikolozi, s druge strane, ovakve pojave i dešavanja objašnjavaju time da društva na prostoru bivše Jugoslavije nisu tradicionalna već tranziciona.

Svi znamo da se ljudi ne rađaju sa mržnjom već da se ona na neki čudan način uči, tačnije usađuje pod uticajem raznih faktora. Prema istoj logici, isto tako moglo bi da se nauči da toga ne bude, a samo jedan od metoda su kazne. Mnogo je važnija edukacija i internet kampanje čiji je cilj ukazivanje na problem koje proizvode „sile mraka“.

Nikako ne smemo pomisliti da je čitav internet ovakav i da su svi ljudi na njemu nasilni. Internet je nezamislivo veliki i neuporedivo više je kvalitetnog sadržaja i pristojnih ljudi sa suvislim stavovima. Ali slučajeve govora mržnje posebno apostrofiramo jer je ona, kao i svaka prljavština, vidljivija i za društvo mnogo opasnija.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala