Prijem Kosova u Unesko vodi prijemu u UN

© Sputnik / Petar VujanićManastir Pećka patrijaršija
Manastir Pećka patrijaršija - Sputnik Srbija
Pratite nasTelegram
Hoće li Kosovo postati punopravni član Uneska daleko je važnije pitanje nego što u prvi mah možda izgleda. To pitanje ima tri glavna aspekta, od kojih najveći deo javnosti, bar prema mom mišljenju, jasno sagledava samo prvi. Taj prvi aspekt je politički, izjavio je ekskluzivno u emisiji „Svet sa Sputnjikom“ profesor Beogradskog univerziteta Leon Kojen.
Bogorodica Ljeviška je crkva u Prizrenu, zadužbina kralja Milutina. Crkva je podignuta u periodu 1306—1307. na ostacima katedrale iz 13. veka, - Sputnik Srbija
Agresivna kampanja Prištine za otimanje srpske kulturne baštine

Politički aspekat, prema mišljenju Kojena, tiče se nastojanja samozvane vlasti u Prištini i njenih zapadnih zaštitnika da se Kosovu pribavi međunarodno priznanje koje bi kulminiralo prijemom Kosova u Ujedinjene nacije. Članstvo u Unesku bi prema njegovim rečima očigledno bio važan korak na putu do tog cilja.

„Istovremeno, sama činjenica da se Kosovo kandiduje za članstvo u Unesku pokazuje da politika savezništva sa Zapadom, koju vodi današnja Srbija, nije uspela ni za milimetar da promeni nepomirljiv stav Zapada u kosovskom pitanju. Da je do te promene došlo, zapadne sile lako su mogle odgovoriti prištinsku vlast od isticanja svoje kandidature“, ističe Kojen.

Sam Zapad je, prema njegovim rečima, za takav potez imao više nego dovoljno razloga i nezavisno od eventualne želje da nagradi Srbiju za njenu današnju kooperativnost.

„Ti razlozi nas vode drugim, manje očiglednim aspektima eventualnog prijema Kosova u Unesko. Ako bi Kosovo bilo primljeno u Unesko, sudbina preostalih pravoslavnih crkava i manastira u pokrajini verovatno bi bila zapečaćena. U tom slučaju prištinske vlasti mogle bi legitimno da preuzmu kontrolu nad svima njima kao delom kosovskog kulturnog nasleđa što one već i sada pokušavaju“, rekao je Kojen.

On smatra da u tom slučaju nije teško pogoditi šta bi se dalje dogodilo. Prema njegovim rečima „iz živih crkava i manastira, koji su i danas središta pravoslavne vere, monaštvo bi bilo proterano, a sveštenstvu bi bio onemogućen prilaz svetinjama“. Kojen je mišljenja da i ako ne bi bila spaljena, kao tolike crkve i manastiri 1999. i 2004. godine, ta sveta zdanja bila bi ostavljena da propadaju i budu predmet stalnog albanskog vandalizma, koji u ovom ili onom stepenu neprekidno traje od 1999. godine sve do danas.

„U svemu tome ogledao bi se potpuno nemaran odnos velikih zapadnih sila, Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Nemačke i Francuske prema pravoslavnoj veri kao takvoj, a ne samo prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Velika istorijska središta te vere kao što su Pećka patrijaršija, Gračanica i Visoki Dečani bila bi prepuštena na milost i nemilost albanskom vandalizmu ili što je u njihovom slučaju možda verovatnije prevođenju u tobožnje albanske svetinje koje bi bile prepuštene albanskim katolicima ili možda za tu potrebu izmišljenim albanskim pravoslavcima“, ističe Kojen i dodaje da je taj odnos zapadnog sveta prema pravoslavlju drugi aspekt pitanja kada se govori o prijemu Kosova u Unesko.“

Vojnik UN - Sputnik Srbija
Ko je uljez u UN?

Treći, najopštiji aspekt, prema Kojenu, tiče se današnjeg odnosa velikih zapadnih sila prema duhovnom nasleđu čovečanstva uopšte. Kada je 1914. godine nemačka vojska spalila Luvensku biblioteku i uništila veliku katedralu u Remsu ceo svet je sa pravom bio zaprepašćen i zgrožen, naglašava Kojen. 

„Taj besomučni vandalizam dosta je učinio da javno mnjenje svuda, a posebno u Sjedinjenim Američkim Državama, počne da se okreće u korist sila Antante. Devet decenija kasnije, 2004. godine, u Prizrenu je spaljena Bogorodica Ljeviška, velika vizantijska, a kasnije srpska crkva, sa srednjovekovnim freskama od neprocenjive vrednosti“, kazao je Kojen.

Reakcije na to u zapadnim političkim, ali ne samo i u političkim krugovima, graničile su se sa ravnodušnošću, naglašava Kojen i dodaje da podrška prijemu Kosova u Unesko pokazuje da je tako i danas. On smatra da je cinični politički pragmatizam danas na Zapadu potisnuo svako osećanje za dublje duhovne vrednosti čak i sopstvene hrišćanske civilizacije.

„Onog trenutka kada očuvanje tih vrednosti ugrožava neki zapadni politički interes te vrednosti kao da prestaju da postoje. To je treći i po mom mišljenju najvažniji i najžalosniji aspekt pitanja kosovskog prijema u Unesko“, zaključuje Kojen. 

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala