Šta je sporno u nacrtu Zakona o ulaganjima?

Pratite nasTelegramOdyssey
U oblasti ekonomskog zakonodavstva u Srbiji najveći problemi su neshvatanje tržišnog segmenta koji se uređuje i neshvatanje unutrašnjih veza između raznih sektora, smatra Mahmut Bušatlija. Ulaganja bi trebalo prilagoditi sektorima u koje se ulaže.

Iako nacrt Zakona o ulaganjima, koji je ušao u skupštinsku proceduru, iz vlade Srbije ocenjuju kao najbolji u regionu, stručna javnost je jedinstvena da u njemu ima i spornih elemenata. Kao karakteristični navode se odredbe o „oduzimanju stvari i prava ulagača“, podela investicija na one od posebnog značaja za republiku Srbiju i one od lokalnog značaja, kao i carinsko oslobođenje predmeta uloga.

Međunarodni monetarni fond - Sputnik Srbija
MMF pohvalio Srbiju

Zemlja u razvoju, a po nekim kriterijumima i nerazvijena zemlja, mora imati apsolutno uređene odnose u svim oblastima koje utiču na investiciona ulaganja, kaže ekonomista Mahmut Bušatlija.

„Nažalost, kod nas se u oblasti zakonodavstva pojavljuju mnogi problemi, a to su pre svega neshvatanje tržišnog segmenta koji se uređuje i neshvatanje unutrašnjih veza između raznih sektora“, smatra on.

Zato bi, prema Bušatlijinim rečima, način ulaganja trebalo prilagođavati sektorima u koje se ulaže.

„Ako pričamo o ulaganju, to bi moralo da bude definisano u oblasti građevinarstva, industrijske proizvodnje, poljoprivrede… Principijelna rešenja bi mogla da budu sadržana u posebnom zakonu, ali to bi moralo da bude vrlo domišljato urađeno“, kaže Bušatlija.

Prazni džepovi - Sputnik Srbija
Kako se danas živi od Vardara do Triglava?

Međutim, prvo se moraju uspostaviti tržišni kriterijumi, kaže Bušatlija, jer učesnici u tržišnoj utakmici moraju imati iste uslove poslovanja.

„Čim imate mogućnost davanja beneficija, pa ih čak rastavljate na prioritete države u odnosu na prioritete lokalne samouprave, otvarate mogućnost zloupotrebe, odnosno korupcije, odnosno trgovine političkim uticajem, što vrlo, vrlo loše“, kaže Bušatlija.

Ono što najviše zabrinjava, prema Bušatlijinim rečima, jeste to što u Srbiji svako ko izrazi želju da postane investitor, to i postaje, čak i u zakonskim okvirima. Osnovni kriterijum za utvrđivanje da li je neko investitor ili nije je njegova kredibilnost, odnosno sposobnost mogućnost da finansira, ali u Srbiji nijednim zakonom ili podzakonskim aktom nije predviđeno da neko ko želi da investira prezentuje izvore sredstava.

Sankcije za neizvršavanje investicionih obaveza mogu se uvesti samo u tim uslovima i to bi trebalo da bude regulisano zakonom na koji se odnosi njihova investicija, smatra Bušatlija.

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala