Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Nemačka zaboravlja sopstvenu istoriju, ali krivi Rusiju za Krim

© Flickr / Wolfgang StaudtSarbriken, prestonica nemačke savezne države Sarland
Sarbriken, prestonica nemačke savezne države Sarland - Sputnik Srbija
Pratite nas
Prisajedinjenje Krima Rusiji možda je još uvek tema intenzivne debate među političarima i zvaničnicima u Evropi, ali nemačka elita bi mogla lako da razume iskustvo Krima, s obzirom na Sarland i njegovu jedinstvenu istoriju direktne demokratije sredinom 20. veka.

„Godine 1935. i 1955, građani Sarlanda, najmanje nemačke pokrajine, sproveli su dva referenduma da bi odredili svoju sudbinu. Oba puta većina je glasala za pripajanje Nemačkoj i oba puta njihove želje su uslišene. Godine 1935, glasače Sarlanda su pitali da li žele da se ponovo ujedine sa Nemačkom, da se pripoje Francuskoj ili da ostanu u okviru administracije Lige naroda. Preko 90 odsto izabralo je prvu opciju.

Odmor na Krimu - Sputnik Srbija
Rekord: Na Krimu više od četiri miliona turista

Dve decenije kasnije, 23. oktobra 1955, građani Sarlanda ponovo su dobili izbor — da li žele da postanu nezavisna teritorija, ekonomski povezana sa Francuskom, ili ne. Pobeda glasa „ne“ (67,7 odsto) protumačena je kao želja da se ujedine sa Zapadnom Nemačkom.

Takva odluka je takođe mogla biti protumačena kao „ne“ Evropi, koja je u to vreme bila u začetku i nije se mogla porediti sa pseudodemokratskim institucionalizmom koji je uveo sankcije Rusiji i Krimu zbog njihove direktne demokratije“, piše austrijski „Kontra magazin“.

Krim - Sputnik Srbija
Krim će imati svoj Beverli Hils

U martu 2014. godine, Krim je utvrdio svoju budućnost vrlo slično načinu na koji je to pola veka ranije učinio Sarland. Više od 95 odsto ljudi koji žive na poluostrvu u Crnom moru glasalo je u korist prisajedinjenja Rusiji, na referendumu koji je sproveden po međunarodnim standardima.

Istorija dva referenduma koja su sprovedena u Sarlandu sredinom 20. veka razotkriva „hipokriziju zapadnih političara i njihovih medija“, navodi se u tekstu.

„Mogao bi se steći utisak da Brisel nikada nije čuo za otcepljenje putem glasova građana. Rusi su optuženi za lažiranje glasanja, ali su posmatrači referenduma rekli da je sproveden po propisu. Izgleda da su zaboravili i secesiju Kosova koja je usledila nakon nelegalnog NATO bombardovanja“, primećuje list.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala