Helmut Šmit — od vojnika Trećeg rajha do velikog Evropljanina

Pratite nasTelegram
Bivši nemački kancelar ostao je upamćen kao hladan i pragmatičan političar, arhitekta evropskog ujedinjenja.

Onaj ko ima viziju treba da ide kod doktora, govorio je Helmut Šmit, nemački kancelar koji je umro u 95. godini, iako je čitavog života pušio kao Turčin.

Na čelu Savezne Republike Nemačke, zapadnog dela podeljene Nemačke, bio je od 1974. do 1982. godine. Iako je duže bio na vlasti od druge dvojice posleratnih kancelara iz redova socijaldemokrata, Vilija Branta i Gerharda Šredera, nije ostao upamćen po velikim delima i značajnim državničkim dometima.

Oličenje nemačke pragmatičnosti i hladnokrvnosti, Šmit je bio profil državnika koji državu vidi kao preduzeće. Nekadašnji ministar privrede i finansija, Šmit je izazov pronašao u ekonomiji kada je na čelu Vlade Nemačke zamenio Branta.

© AFP 2022 / JOHANNES EISELEBivši nemački kancelar Helmut Šmit prisustvuje govoru kineskog predsednika u Berlinu 28. marta 2014, Nemačka
Bivši nemački kancelar Helmut Šmit prisustvuje govoru kineskog predsednika u Berlinu 28. marta 2014, Nemačka - Sputnik Srbija
Bivši nemački kancelar Helmut Šmit prisustvuje govoru kineskog predsednika u Berlinu 28. marta 2014, Nemačka

Njegova teorija je bila: današnje investicije će sutra doneti profit, a prekosutra radna mesta, ali je za razliku od ekonomske doktrine koju danas Nemačka nameće drugim evropskim zemljama, smatrao da je „bolje imati inflaciju od pet odsto nego nezaposlenost od pet odsto“. Najveći izazovi sa kojima je morao da se suoči za vreme mandata bili su svetska ekonomska kriza i nagli porast cena nafte, mirovne demonstracije protiv postavljanja američkih raketa i akcije ultralevičarske gerile Bader Majnhof, sa kojom se nemilosrdno obračunao.

Ivan Ivanji, bivši Titov prevodilac, pisao je u svojim memoarima da je Šmit od Tita tražio savete kako da vlada, kada se sa njim prvi put susreo u Bonu 1974. godine. U knjizi „Nemci i njihovi susedi“ iz 1990. godine, bivši nemački kancelar piše da se savetovao sa Titom u vezi sa pripremama osnivačke konferencije KEBS–a (današnje Organizacije za bezbednost i saradnju) u Helsinkiju 1975. godine i prilikom ocenjivanja sovjetske politike, a naročito sovjetskog lidera Leonida Brežnjeva, sa kojim se sreo u Moskvi 1980. godine.

Helmut Šmit - Sputnik Srbija
Helmut Šmit za kompromis sa Rusijom

Šmit nije bio veliki geostrateg, ali je pokušao da igra posredničku ulogu između Moskve i Vašingtona na vrhuncu Hladnog rata. Ovaj zadatak je bio utoliko teži što je kao mladić u Hitlerovoj vojsci učestvovao u opsadi Lenjingrada. Za vreme rata je bio odlikovan nemačkim ordenom za hrabrost, a na kraju rata je kratko bio britanski zarobljenik. Ovaj detalj iz njegove biografije se često izostavlja u tekstovima povodom njegove smrti u zapadnim medijima, u kojima se slavi kao „veliki Evropljanin“.

Šmitovo učešće u vojsci Trećeg rajha je još kontroverznije zbog njegovog jevrejskog porekla. Njegov deda, nemački privrednik, bio je Jevrejin, što je porodica krila sve do 1984. godine, kada je javnost to saznala od francuskog predsednika Valeri Žiskar Destena, uz, kako se veruje, Šmitovo odobrenje.

Desten i Šmit su bili prijatelji, o njima se govori kao o „arhitektama“ francusko–nemačkog pomirenja i državnicima koji su postavili osnove današnje Evropske unije. Godinama su se tajno sastajali u omiljenom restoranu u Alzasu, francuskoj oblasti koja je tokom istorije prelazila čas u nemačke čas u francuske ruke, a koju je tokom nacističke okupacije anektirao Treći rajh.

© AFP 2022 / JOHN MACDOUGALLBivši nemački kancelar Helmut Šmit na konvenciji Socijaldemokratske partije u Berlinu, u decembru 2011.
Bivši nemački kancelar Helmut Šmit na konvenciji Socijaldemokratske partije u Berlinu, u decembru 2011. - Sputnik Srbija
Bivši nemački kancelar Helmut Šmit na konvenciji Socijaldemokratske partije u Berlinu, u decembru 2011.

Šmit, koji je posle rata bio i nemački ministar odbrane, bio je privržen NATO vojnom savezu. Njegova je zasluga što su na teritoriji Zapadne Nemačke 1979. godine postavljene američke rakete usmerene ka Sovjetskom savezu, u cilju razuveravanja Moskve.

Trideset pet godina kasnije Šmit, koji je do kraja ostao aktivan u javnosti i pisao uvodnike u nemačkom nedeljniku „Cajt“, u kojem je bio deo uređivačkog tima, izjavljivao je da razume poteze ruskog predsednika Vladimira Putina u ukrajinskoj krizi i na Krimu, kao i da su sankcije SAD i EU Rusiji čista glupost. Do kraja je ostao političar „hladne glave“.

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala