Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Šta nam poručuje „kalif“ iz Pariza?

© AP Photo / Peter DejongFrancuska vojska pored Trijumfalne kapije u Parizu, posle terorističkog napada
Francuska vojska pored Trijumfalne kapije u Parizu, posle terorističkog napada - Sputnik Srbija
Pratite nas
Kakvu poruku Islamska država šalje svetu i šta su njeni ciljevi?

Nezahvalno je praviti poređenja između prošlih i savremenih događaja, međutim, s obzirom da istorija važi za učiteljicu života, poređenja ovakve vrste nameću se ponekad sama i služe razumevanju savremenosti.

Sa druge strane, ponekad se savremeni događaji čine toliko jedinstvenima da zaprepašćeni svedoci ne vide sličnosti i razlike sa događajima iz prošlosti. Jedan od takvih događaja je i teroristički napad u Parizu.

Pariska policija ispred pozorišta Bataklan, Francuska 14.11. 2015 .godine - Sputnik Srbija
Tužilac: Abud, mozak napada, nije među uhapšenima

Po čemu je on jedinstven u odnosu na druge takve napade? Teroristi su poznati po tome što čine istorijske presedane — njihovi napadi moraju da budu spektakularni, jer spektakularnost donosi šok, zaprepašćenje i, u prvi mah, strah (ako ne strah, onda makar paralisanost). Tako je bilo sa otmicama aviona i brodova koje su činili pripadnici palestinskih terorističkih organizacija tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Njihova teroristička aktivnost kulminirala je pokoljem izraelskih sportista tokom Olimpijskih igara u Minhenu 1972. godine.

Spektakularne akcije izvodili su i nemački i italijanski ultralevičarski teroristi okupljeni u grupe kao što su Bader–Majnhof i Crvene brigade. Otmice i ubistva poznatih političara i biznismena, kao i pljačke banaka, bili su njihova specijalnost.

Popularnost terorista trajala je do onog trenutka dok nisu prešli granicu ljudskosti. Većina palestinskih oslobodilačkih pokreta odustala je od terorizma posle Minhena, dok su evropski ultralevičari izgubili popularnost posle ubistva italijanskog političara Alda Mora.

Za razliku od terorista iz prošlog veka, koji su listom bili sekularni, teroristi 21. veka zadojeni su ekstremnim islamom. Na samom početku novog veka Al Kaida je napala Pentagon i Svetski trgovinski centar. Bio je to napad na samo srce američke vojne i finansijske moći i u tome se ogleda njegova jedinstvenost i spektakularnost.

Osmnjičeni za organizaciju terorističkog napada u Parizu Abdelhamid Abaud - Sputnik Srbija
Ko je Abdelhamid Abaud — „mozak operacije“ napada u Parizu

Teroristi Islamske države otišli su korak dalje. Napadom na fudbalsku utakmicu, koncert, restoran i kafić, napali su samu suštinu ne samo francuskog, evropskog i zapadnjačkog duha i načina života. Tim činom oni su želeli da pošalju poruku, surovost kojom su napadi izvršeni samo su olovka kojom su tu poruku ispisali, dok im je krv nevinih poslužila kao mastilo.

Sam napad nije izvršen zbog osvete za francusko učešće u antiterorističkoj koaliciji, kako su teroristi saopštili, on ima i dublje psihološko značenje i tu takođe može da se povuče istorijska paralela. Kada je severnovijetnamski general Đap planirao ofanzivu „Tet“, znao je da se rat ne dobija ako se neprijatelj porazi samo na bojnom polju, već da se rat dobija ako se u neprijatelju ubije volja za borbom.

Zato je i napao „samo srce američke vojne moći u Južnom Vijetnamu“, Ambasadu SAD u Sajgonu. Iako je napad propao, a napadači ubijeni, uzalud je američki komandant general Vestmorland uveravao skeptične novinare da je neprijatelj poražen.

„Reporteri su jedva verovali svojim ušima. Vestmorland je stajao na ruševinama i govorio da je sve sjajno“, zapisao je reporter „Vašington posta“.

Fotografija na kojoj šef južnovijetnamske policije ubija zarobljenog vijetkongovca u Sajgonu obišla je svet, a njen autor fotoreporter Edi Adams dobio je Pulicerovu nagradu.

Abu Bakr el Bagdadi, lider ID - Sputnik Srbija
Ko je Abu Bakr el Bagdadi

Iako poražene, snage Severnog Vijetnama su stvorile psihološku sliku da dobijaju rat. To je ojačalo antiratni pokret u Americi i nateralo tadašnjeg predsednika Lindona Džonsona da odustane od trke za drugi predsednički mandat.

Ono što je znao general Đap zna i „kalif“ El Bagdadi i to je poruka koju je odaslao iz Pariza. I ne samo odatle — odaslao ju je i iz Bejruta i sa neba iznad Sinaja i nastaviće da je odašilje sa drugih mesta.

„Kalif“ je, međutim, izgleda zaboravio jednu stvar, onu najvažniju. Islamska država nema politički program za razliku od svih drugih, kako oslobodilačkih, tako i terorističkih pokreta, koji su uspeli da postignu svoje ciljeve. Cilj palestinskih terorista je bio skretanje pažnje na pitanje palestinskog problema i borba za slobodu Palestine. Cilj generala Đapa bio je ujedinjenje Vijetnama pod komunističkom vladom i poraz američke intervencije.

Islamska država po nedostatku (ili u najbolju ruku maglovitosti) političkog programa pre liči na ultralevičarske Crvene brigade ili Bader–Majnhof grupu čiji je cilj bio da terorističkim akcijama izazovu revoluciju u zapadnim demokratijama, a sam „kalif“ više podseća na čuvenog teroristu Karlosa (kome se dugo nije znalo ni pravo ime ni lični opis), nego na političkog lidera.

Borci Islamske države u pritvoru sirijske specijalne službe - Sputnik Srbija
Islamska država napada zato što gubi

Drugo, sam legitimitet „kalifa“ može se vrlo lako dovesti u pitanje. El Bagdadi se proglasio „kalifom“, svetovnim i duhovnim vođom svih muslimana, i pritom rekao da je u rodbinskim vezama sa Muhamedom, koga muslimani priznaju za poslednjeg božjeg proroka. Koliko je poznato, jedini potomci proroka Muhameda pripadaju Hašemitskoj dinastiji koja danas vlada Jordanom.

Poslednja uzurpacija kalifskog dostojanstva desila se 1517. godine, kada je turski sultan Selim I Javuz uzeo tu titulu za sebe ubivši dotašnjeg kalifa. Ova uzurpacija trajala je do 1924. godine, otkada kalifsku titulu niko nije poneo.

Da nije uspeo da, zahvaljujući nečinjenju ili pogrešnoj politici Zapada, zavlada velikim delovima Sirije i Iraka, i da nije krvavih tragova koje ostavlja iza sebe, El Bagdadi bi pre ličio na klovna, nego na ozbiljnog političkog lidera. Moć kojom drži na okupu respektabilnu silu nije dugog veka jer to nije moguće bez političkog programa koji jednom pokretu treba da obezbedi pobedu i pitanje je samo koja će tačka biti prelomna za opadanje moći Islamske države. Možda je to upravo Pariz.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala