Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Crnogorsko rukovodstvo mora biti svesno posledica ulaska u NATO

Pratite nas
Ulazak Crne Gore u NATO niti će ojačati evropsku bezbednost, niti NATO, kaže bivši stalni predstavnik Rusije pri OEBS-a Rusije Andrej Kelin. U razgovoru za Sputnjik, pre nego što je stigla vest da je Turska oborila ruski avion iznad Sirije, istakao je i da je teroristička pretnja takva da nalaže objedinjavanje napora u borbi protiv Islamske države.

Kako vidite činjenicu da Crna Gora, stari prijatelj Rusije, želi u NATO?

Anti-NATO grafiti u Crnoj Gori - Sputnik Srbija
Stupanje Crne Gore u NATO – udar na odnose Rusije i Alijanse

— Kada su zemlje stupale u Severnoatlantsku alijansu, logika nam je bila razumljiva. Ali kada zemlja i njeno rukovodstvo donose takvu odluku, treba dobro da razume gde ulazi, u kakvom političkom trenutku i kakve političke posledice to povlači za sobom, ne samo za nju nego i za zemlje koje imaju sa njom tradicionalno prijateljske odnose i za sve druge zemlje. Sada je situacija takva da je upravo NATO pod izmišljenim izgovorom prekinuo odnose sa Ruskom Federacijom. Prekinuti su vojni kontakti, nema političkog dijaloga a tim povodom čujemo mnogo žalopojki od strane naših zapadnih partnera. NATO pod rukovodstvom SAD je faktički zauzeo konfrontacioni kurs prema Rusiji. U toku je jačanje na istočnoj granici, tamo raste prisustvo stranih trupa, strane tehnike i, najzad, gradi se evropska PRO uprkos tome što je iranski problem, zbog kog je najavljena njena izgradnja, blizu rešenja i faktički ga nema. A Crna Gora se sprema da prihvati poziv — kako razumemo, to će se desiti početkom decembra — upravo u takav Severnoatlantski savez koji se razlikuje od onoga kakav je nekad bio. Među nama sada nema odnosa, nego konfrontaciono raspoloženje. Zato to neće ojačati evropsku bezbednost, neće poslužiti ni jačanju NATO-a jer sa malom crnogorskom armijom ne može se govoriti o bilo kakvom doprinosu u sferi bezbednosti, a odnosi sa NATO-om će se još više udaljiti od obnove dijaloga, o čemu nam govore naši zapadni partneri. Stoga, od takve moguće odluke ne možemo očekivati ništa osim negativnih stvari. Nadam se da će toga postati svesni ne samo crnogorski lideri koji snažno guraju zemlju na taj, uopšte uzev, pogrešan put, nego i oni koji se spremaju da joj upute poziv da postane članica NATO-a.

Zašto postojeće strukture bezbednosti i saradnje u Evropi nemaju rešenje za izazov terorizma?

— Zaista, osim UN u ovom trenutku nijedna postojeća međunarodna struktura u Evropi nema ozbiljne instrumente koji bi bili u stanju da se u realnom životu bore protiv pretnje terorizma. Utisak je da se to dešava zato što se ta pretnja nikad nije ozbiljno shvatala, a najveće zemlje su se bavile time što su se protiv toga borile samostalno, ne pokušavajući da objedine napore na međunarodnom planu. Međutim, Rusija je dosta davno postala svesna tog problema i već nekoliko godina u OEBS-u postoji specijalno odeljenje za borbu protiv terorizma, pri čemu smo mi bili inicijatori njegovog formiranja. Održavaju se konferencije. Do praktične borbe, praktičnog realnog objedinjavanja napora ostaje još neko vreme ali mi idemo tim pravcem. Današnja situacija pokazuje neophodnost stvaranja upravo takvih struktura u postojećim organizacijama i udruženjima.

Aleksandar Gurko - Sputnik Srbija
Crna Gora da preispita odluku o članstvu u NATO-u

Šta sprečava formiranje međunarodne koalicije za borbu protiv terorizma?

— Da bi se objedinili napori, neophodna je konvergencija stavova, ideološka i politička saglasnost makar u osnovnim pitanjima. Sada se zaista uočavaju dosta ozbiljne razlike u pristupima, ali od toga se ne može pobeći. Kako je pretnja za sve očevidna i razumljiva, verovatno će razvoj događaja krenuti tim putem, a sirijski dnevni red uglavnom nalaže takvu potrebu.

Kako objašnjavate činjenicu da zapadne zemlje s jedne strane vide u Rusiji partnera u borbi protiv ID, a s druge strane ne ukidaju joj sankcije?

— Nismo mi uvodili sankcije, nije to naša inicijativa. To je, rekao bih, takođe posledica različitih pristupa krizi, različitog pristupa onome što se sada dešava u Ukrajini. Naš stav je potpuno jasan — mi smo za stabilnost, za normalan slobodan ekonomski razvoj u Ukrajini bez čega se ne može. Što se tiče sankcija, njih su uvodili i pooštravali upravo onda kad događaji nisu imali veze sa situacijom u Ukrajini. Sada očekujemo kakva će odluka o sankcijama biti doneta u decembru. Tu postoje razne hipoteze. Verovatno da tu odluku neće diktirati logični razvoj događaja i to što se situacija u Ukrajini stabilizovala. Odluka neće biti doneta ne na osnovu zdravog razuma, nego rukovodeći se istim tim ideologemama. A sada je aktuelna situacija takva da se treba hitno objedinjavati, hitno delovati protiv ID, koja predstavlja izuzetnu opasnost.

Ambasadorka SAD u Crnoj Gori Margaret Ujehara - Sputnik Srbija
Crna Gora i NATO: Strane diplomate na domaćem zadatku

Kako ocenjujete efikasnost rada Srbije u svojstvu predsedavajućeg OEBS-u?

— Srpsko predsedništvo je nastavak zajedničkog švajcarsko-srpskog predsedavanja, čiji je program predstavljen još pre dve godine. Mi smo ga potpuno odobrili. Prioriteti koji su postavljeni od strane švajcarsko-srpskog predsedništva umnogome odgovaraju našem viđenju. Naravno, Srbiji je zapao veoma težak rad na rešavanju krize u Ukrajini, gde centralnu ulogu igra upravo OEBS. Čini mi se da Srbija odlično vrši tu funkciju, srpsko predsedništvo sjajno rukovodi organizacijom. Po našem mišljenju, OEBS igra upravo ulogu kakva je zamišljena još sredinom devedesetih godina — ulogu opšteevropske organizacije upravo u oblasti bezbednosti. To je posebno važno. Pokušavali su da je odvuku na drugu stranu, ali sada ona deluje upravo tako. I tu je takođe velika zasluga srpskog predsedavanja.

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala