Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Pogranična policija EU možda „upadne“ i u Srbiju

© AP Photo / Sandor Ujvari/MTI via APGranični prelaz Horgoš
Granični prelaz Horgoš - Sputnik Srbija
Pratite nas
Evropska komisija pokušava da kroz briselske institucije „progura“ propis koji bi omogućio da pripadnici agencije za zaštitu granica Fronteks intervenišu na spoljnim granicama zemalja-članica, odnosno na granicama zemalja koje još nisu članice Unije, bez njihovog eksplicitnog pristanka.

Evropska agencija za granice i obalsku stražu Fronteks mogla bi uskoro da rasporedi svoje pripadnike čak i na teritoriji država koje nisu članice Evropske unije — kao što su Srbija i Makedonija, saopštio je Žan Aselborn, ministar spoljnih poslova Luksemburga, države koja trenutno predsedava EU.

Evropska komisija, pored toga, pokušava da kroz briselske institucije „progura“ i propis koji bi omogućio da pripadnici Fronteksa intervenišu na granicama zemalja-članica bez njihovog eksplicitnog pristanka.

„Šengenska zona će opstati samo ako spoljne granice Evropske unije budu dobro zaštićene“ — to je mantra koju od početka izbegličke krize u nedogled ponavljaju evropski zvaničnici.

Evropska unija, EU, Evropa - Sputnik Srbija
Otima li nam Evropa granice

Šef diplomatije Luksemburga Žan Aselborn smatra da bi članice Evropske unije koje se ne nalaze na njenim spoljnim granicama trebalo da pruže veću pomoć pograničnim zemljama.

„Imamo velike probleme u Srbiji i Makedoniji, i Fronteks tim zemljama trenutno ne može da pomogne. Ali, i to će se promeniti“, istakao je on.

Evropske diplomate predložile su da se broj pripadnika „novog Fronteksa“ — agencije koja će zameniti postojeću, moguće i pod istim imenom — poveća čak šest puta u odnosu na sadašnji, a da joj se budžet udvostruči.

U praksi, to znači da će umesto četiri stotine, evropskim granicama patrolirati oko dve i po hiljade ljudi, a budžet agencije će umesto sadašnjih 114 miliona, iznositi oko 280 miliona evra.

Međutim, čitav plan, koji na prvi pogled i ne deluje tako loše, sadrži kontroverznu odredbu koja već zadaje glavobolje briselskim zvaničnicima: novoj agenciji daje se pravo da interveniše na granici bilo koje zemlje-članice i to bez njene eksplicitne saglasnosti.

Predstavnici nekih država bukvalno su poludeli od besa kada im je predočen taj predlog — primer broj jedan, poljski ministar spoljnih poslova Vitold Vaščikovski:

„Jačanje Fronteksa ili stvaranje neke vrste granične policije je po svim kriterijumima neophodno i defintivno će imati pozitivne posledice, ali struktura kakvu predlaže Evropska komisija, koja bi bila nezavisna od odluka država-članica Unije, to je nečuveno! To bi bila jedna nedemokratska struktura za koju ne bi smo znali kome je direktno odgovorna“, rekao je on.

Evropski parlament - Sputnik Srbija
Migrantska kriza trese temelje EU

Evropska unija je trenutno podeljena na zemlje koje bespogovorno podržavaju formiranje nove pogranično-obalske straže — među njima su Grčka, Italija, Nemačka, Francuska, koje su preplavljene izbeglicama i kojima je bilo kakva pomoć dobrodošla, čak i neophodna, i na one koje su žestoko protiv. U pitanju su mahom države unutar kontinenta koje su se tokom izbegličke krize na različite načine „zaštitile“ od velikog priliva migranata — primer broj dva, mađarski šef diplomatije Peter Sijarto:

„Ne mislim da bi to bila odgovarajuća mera. Da uvode novo pravilo, koje bi primoralo bilo koju zemlju-članicu Evropske unije da primenjuje mere obezbeđenja granice ili patroliranja protiv volje njenih vlasti ili naroda? To je nedopustivo!“, kaže čovek koji se tokom migrantske krize, uz svog šefa Vikotra Orbana, najviše isticao ksenofobijom i radikalno desničarskim ispadima.

U svakom slučaju, agencija Fronteks trenutno ima ograničena ovlašćenja i ne može da sama zapošljava osoblje ili raspoređuje resurse. Prema novom prelogu, dobila bi drugačije zadatke i ovlašćenja — među kojima je i analiza rizika — a mogla bi i da povećava broj zaposlenih i nabavlja opremu.

Evropski zvaničnici smatraju da bi Fronteks morao da omogući i da deportacije migranata postanu mnogo efikasnije nego do sada.

I dok stotine hiljada izbeglica pristiže na mediteranska ostrva, iscrpljeni pripadnici grčke i italijanske obalske straže kažu da ih uopšte ne interesuje ko će im pomoći, dok god znaju da bar na nekakvu pomoć mogu da računaju.

S druge strane, ideja da neko patrolira i interveniše na granicama suverenih država bez njihove dozvole u najmanju ruku je kontroverzna, ocenjuje evropski izveštač televizije RT Piter Oliver:

EU poziva Balkan na bolju koordinaciju i predlaže mere

„To sve bi moglo da izazove zaista ozbiljne probleme jer se tumači kao direktno mešanje Brisela u unutrašnje stvari država-članica Unije i narušavanje njihovog suvereniteta. Da ne pominjem da će evropskeptici širom Evrope bukvalno da polude — i od sreće i od besa. Pritom, kada počne primena tog pravila, ono se neće mnogo ticati zemalja-članica Šengena, koje su već verzirane u takozvanoj ’deljenoj graničnoj kontroli‘, ali zemlje na spoljnim granicama Unije, pre svega na istoku Šengena i na Balkanu, mogle bi da se suoče s potpunim gubitkom kontrole nad sopstvenim granicama, ili da im ta kontrola bude maltene nasilno oduzeta. A kada ili ako se to desi, neki ljudi će biti veoma, veoma uznemireni“, kaže Oliver.

Fronteks je, inače, saopštio da je evidencija broja migranata koji su u novembru stigli u Grčku prvi put za više od godinu dana zabeležila trend opadanja. Grčka je u tom mesecu registrovala 108.000 migranata, a oktobru čak 150.000.

U Fronteksu kažu da je osnovni razlog za opadanje broja onih koji hrle ka Evropi za trećinu pre svega pogoršanje vremenskih prilika, ali i sve rigoroznije kontrole duž zapadnobalkanske rute.

Najviše izbeglica i migranata u zemlje Zapadne Evrope i dalje pristiže iz Sirije, Avganistana i Iraka.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala