Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Svet 2015: Moć se seli na istok

© Host photo agencyOtvaranje samita BRIKS-a u Ufi
Otvaranje samita BRIKS-a u Ufi - Sputnik Srbija
Pratite nas
Koji su događaji obeležili svet u godini koja je za nama?

Protekla 2015. je godina velikih međunarodnih potresa. Terorizam i izbeglička kriza su uzdrmali evropski kontinent i same temelje Evropske unije, koji su se pokazali manje solidni nego što je izgledalo. Sukobi na Bliskom istoku učinili su svet nesigurnijim mestom i pokazali da rešenje za međunarodne sukobe ne leži u vojnim intervencijama SAD i njenih saveznika već u međunarodnoj saradnji. Rusija je pokazala da je nezaobilazni akter na međunarodnoj sceni. Devalvacija juana je izazvala paniku na svetskom tržištu, a Rusija i Kina su nastavile da jačaju evroazijsku osovinu i dovode u pitanje američku hegemoniju.

Sputnjikov pregled sveta koji se menja pred našim očima:

Evroazijski zaokret

Sporazum o Evroazijskoj ekonomskoj uniji je stupio na snagu. Nova ekonomska i politička zajednica na političkoj karti sveta je formirana po ugledu na Evropsku uniju, sa ciljem da ujedini evroazijske države. Uniju su osnovale Rusija, Belorusija i Kazahstan, a pridružile su im se Jermenija i Kirgizija. Kandidat za članstvo je i Tadžikistan, a kao mogući kandidati pominju se i Uzbekistan i Turkmenistan. Ugovor o slobodnoj trgovinskoj zoni potpisala je sa Vijetnamom, Uzbekistanom i Moldavijom, a želju da se priključe ovoj zoni izrazile su Kina, Egipat, Tunis, Sirija, Indija, Iran, Pakistan, Novi Zeland, Izrael i Mongolija.

© Wikipedia / Javno vlasništvoLogo Evroazijske ekonomske unije
Logo Evroazijske ekonomske unije - Sputnik Srbija
Logo Evroazijske ekonomske unije

EAU broji oko 182 miliona ljudi na 15 odsto svetske teritorije, koji imaju zajedničku ekonomsku aktivnost vrednu 4,5 milijardi dolara. Unija predstavlja 3,2 odsto svetskog  BDP-a i 3,7 odsto globalne industrijske proizvodnje. U njoj su neki od najvećih proizvođača nafte i gasa na svetu.

Napad zbog karikature

Napad u Parizu, u kome su ubijeni novinari lista „Šarli ebdo“ i policajci, označio je početak talasa terorizma koji se sa Bliskog istoka i severa Afrike preneo na evropski kontinent.

© AFP 2021 / JOHN MACDOUGALL Teroristički napad na časopis "Šarli ebdo" u Parizu 07.01. 2015. godine
Teroristički napad na časopis Šarli ebdo u Parizu 07.01. 2015. godine  - Sputnik Srbija
Teroristički napad na časopis "Šarli ebdo" u Parizu 07.01. 2015. godine

Ovi napadi su pokazali snagu radikalne islamističke organizacije DAEŠ, izrasle iz haosa koji su izazvale vojne intervencije SAD i njenih saveznika na Bliskom istoku, i razmere ideološke indoktrinacije političkog islama u Evropi. Napad na „Šarli ebdo“ i serija manjih terorističkih akata širom Evrope otkrili su ranjivost Evrope i njene odbrane.

Uspon i pad Sirize

Pobeda pokreta nove levice koji je poveo četrdesetdvogodišnji Aleksis Cipras na izborima 27. januara označila je proboj svežih političkih snaga na umornoj evropskoj političkoj sceni. Prvi put je na čelo jedne vlade u Evropskoj uniji došla partija koja se otvoreno suprotstavlja njenoj političkoj i ekonomskoj politici.

© AFP 2021 / LOUISA GOULIAMAKI Premijer Grčke Aleksis Cipras i bivši ministar finansija Janis Varufakis
Premijer Grčke Aleksis Cipras i bivši ministar finansija Janis Varufakis - Sputnik Srbija
Premijer Grčke Aleksis Cipras i bivši ministar finansija Janis Varufakis

Grci su rekli „ne“ politici štednje i diktatu institucija poput Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske centralne banke. Njihov pokušaj da se izbore za nezavisnu politiku završio se kapitulacijom pred kreditorima.

Grčka je ostala u evrozoni, ali je pristala na sporazum sa evropskim institucijama kako bi izbegla bankrot.

Neuspeh Grčke nije obeshrabrio snage nove levice koje se protive ekonomskoj doktrini Brisela. One su ojačale nakon izbora Džeremija Korbina na čelu laburističke partije u Velikoj Britaniji, i prodora levih antiliberalnih partija u Portugaliji i Španiji, gde je Podemos, „španska Siriza“, ušao u parlament nakon prodora na parlamentarnim izborima.

Kubanska zastava ispred Stejt departmenta

Kubanska zastava se zavijorila ispred ulaza u američki Stejt department, prvi put od 1961. godine, čime je okončana višedecenijska politika izolacije koju su SAD sprovodile prema Kubi. Havana je kao uslov za potpunu normalizaciju odnosa postavila ukidanje ekonomske blokade i vraćanje nezakonito prisvojene teritorije na kojoj se nalazi vojna baza Gvantanamo, kao i da SAD prestanu da finansiraju kubansku opoziciju sa ciljem da sruše režim u Havani. Vođa kubanske revolucije Fidel Kastro poručio je da su SAD dužne da nadoknade Kubi višemilionske gubitke koje je ostrvo pretrpelo zbog američke politike.

Rusko-kineski savez

Zahvaljujući saradnji dveju zemalja, posledice ekonomskih sankcija koje je Zapad uveo Rusiji su znatno ublažene. Moskva je udvostručila izvoz gasa u Kinu, sa kojom je sklopila ugovore u juanima i rubljama, a ne u dolarima.

© Sputnik / Mihail Klimentьev / Uđi u foto-galerijuPredsednik Narodne Republike Kine Si Đinping i ruski predsednik Vladimir Putin
Predsednik Narodne Republike Kine Si Đinping i ruski predsednik Vladimir Putin   - Sputnik Srbija
Predsednik Narodne Republike Kine Si Đinping i ruski predsednik Vladimir Putin

Strategija dveju zemalja je da se oslobode dolara, a time i američkog pritiska. Saradnja Moskve i Pekinga prevazilazi domen energetike, trgovine i ekonomije, o čemu svedoče i koordinirani nastupi u Savetu bezbednosti UN. Težište svetske moći se prebacuje u Aziju, gde se zemlje okreću strateškoj saradnji i izgradnji zajedničkih infrastruktura i finansijskih i monetarnih institucija. Rusko-kineski savez brine Vašington, zbog čega je težište svoje spoljne politike usmerio ka azijsko-pacifičkom regionu.

Iran bez sankcija

Šest velikih sila, uključujući i SAD, postiglo je istorijski sporazum o iranskom nuklearnom programu. Sporazum predviđa postepeno ukidanje sankcija (UN, SAD i Evropske unije) koje su kočile razvoj zemlje. Teheran, kome je Zapad uveo sankcije optužujući ga da želi da napravi nuklearnu bombu, pristao je da stavi pod kontrolu svoj nuklearni program.

© AFP 2021 / BEHROUZ MEHRIIranski srednjoškolci sa nacionalnim zastavama
Iranski srednjoškolci sa nacionalnim zastavama - Sputnik Srbija
Iranski srednjoškolci sa nacionalnim zastavama

Sporazum sa Iranom, koji je izazvao oštro protivljenje tradicionalnih američkih saveznika u regionu, Saudijske Arabije i Izraela, svedoči o promeni politike Vašingtona prema Teheranu, koji je od neprijatelja postao potencijalni saveznik u borbi protiv radikalizovanih islamskih grupa na Bliskom istoku. Uspehu pregovora doprinela je Rusija, koja se zalagala za ukidanje embarga.

Izbeglička kriza i novi zidovi u Evropi

Talas izbeglica kakav nije zapamćen od Drugog svetskog rata uzdrmao je Evropsku uniju i pokazao da nije sposobna da nađe rešenje. Od svih evropskih lidera dobrodošlicu onima koji beže od rata ponudila je jedino nemačka kancelarka Angela Merkel, koju je zbog toga američki list „Tajm“ proglasio za ličnost godine. Zbog politike „otvorenih vrata“ prema migrantima naišla je, međutim, na oštru osudu unutar Nemačke, ali i od zemalja poput Mađarske, Češke, Poljske.

© PHILIPPE HUGUEN Migranti iz Sirije su preplavili Evropu.
Migranti iz Sirije su preplavili Evropu. - Sputnik Srbija
Migranti iz Sirije su preplavili Evropu.

Odgovor Evropske unije je dizanje bodljikavih žica — prvu je podigla Mađarska na granici sa Srbijom — i obustavljanje primene Šengenskog sporazuma o slobodnom kretanju u nizu zemalja. Izbeglička kriza pokazala je da ne postoji zajednički evropski odgovor na krize i produbila tendenciju za obnavljanjem nacionalnog suvereniteta u zemljama poput Velike Britanije, Finske i Danske.

Devalvacija juana i panika na svetskim berzama

Odluka kineske vlade da devalvira juan bila je povod za različite interpretacije, od toga da je to znak slabosti kineske ekonomije do toga da pokušava da pokrene monetarni rat. Kineske vlasti su objasnile da je u pitanju regulisanje tržišta. Reakcija na berzama pokazala je koliko je svetska ekonomija postala zavisna od kineske.

© Sputnik / Aleksandr Demьяnčuk / Uđi u foto-galerijuKineski juan
Kineski juan - Sputnik Srbija
Kineski juan

Cilj kineske vlade je da juan postane međunarodna valuta, što bi, smatraju ekonomisti, moglo da ugrozi hegemoniju američkog dolara. Kina, druga po veličini ekonomija na svetu, traži način da se emancipuje. Pravo joj je dao Međunarodni monetarni fond, koji je uvrstio juan među rezervne valute, uz dolar, evro, funtu i jen. Ova odluka nije najbolje primljena u Vašingtonu. Međunarodne finansijske transakcije će se ubuduće sve više odvijati u juanima.

Vojna intervencija Rusije u Siriji

Rusija je pokrenula vojnu intervenciju na poziv sirijskog predsednika Bašara el Asada, koji je tražio od Moskve da pomogne Damasku u borbi protiv DAEŠ-a.To je prva velika operacija postsovjetske Rusije van teritorije bivšeg Sovjetskog Saveza. Avijacije SAD i njihovih saveznika bombarduju u Siriji od septembra 2014. godine bez odobrenja Saveta bezbednosti i sirijskih vlasti.

© Foto : Russian Defense MinistryVojna baza Hmejm u Siriji
Vojna baza Hmejm u Siriji - Sputnik Srbija
Vojna baza Hmejm u Siriji

U govoru Vladimira Putina u Ujedinjenim nacijama neposredno pred početak intervencije, ruski predsednik je kritikovao agresivne spoljne intervencije Zapada u svetu, koje su, umesto pobede demokratije, dovele do nasilja, siromaštva, socijalne katastrofe i nepoštovanja osnovnih ljudskih prava. „Da li makar sada shvatate šta ste učinili?“ pitao je Putin tvorce ovakve politike. Prema podacima Ujedinjenih nacija, u ratu u Siriji, koji traje četiri godine, ubijeno je više od 220.000 ljudi, a 12 miliona se nalazi u teškoj humanitarnoj situaciji.

Ruska intervencija u Siriji pokazala je da sukobi na Bliskom istoku ne mogu da se rešavaju bez Moskve, što je dovelo do zaokreta u poziciji Vašingtona i evropskih zemalja, poput Francuske. Vašington, Pariz i London su priznali da sa Rusijom imaju zajedničke interese. U roku od nekoliko meseci prešlo se od hladnoratovskog tona do živih diplomatskih aktivnosti zapadnih diplomata sa ruskim kolegama u cilju vojne saradnje.

Obaranje ruskog putničkog aviona

DAEŠ je preuzeo odgovornost za rušenje ruskog putničkog aviona koji se srušio u centralnom Sinaju, jednom od uporišta terorističke organizacije. Avion se od eksploziva raspao na dva dela, a svih 217 putnika i sedam članova posade je poginulo.

© REUTERS / StringerEgipatski premijer Ismail Šerif pored ostataka ruskog aviona nakon što se srušio u centralnom Sinaju
Egipatski premijer Ismail Šerif pored ostataka ruskog aviona nakon što se srušio u centralnom Sinaju - Sputnik Srbija
Egipatski premijer Ismail Šerif pored ostataka ruskog aviona nakon što se srušio u centralnom Sinaju

Teroristički napad je izveden uz pomoć eksplozivne naprave domaće proizvodnje. Bomba, koja se nalazila u limenci „švepsa“, postavljena je ispod sedišta u avionu. Reč je o najvećoj katastrofi u istoriji ruske avijacije.

Teroristički napad u Parizu

Za razliku od napada na „Šarli ebdo“, meta terorističkih akata koji su se dogodili 13. novembra u Parizu bili su svi — publika na rok koncertu, gosti u kafićima i na fudbalskoj utakmici. U šest koordiniranih napada u ime DAEŠ-a poginulo je 130 osoba. To su najsmrtonosniji napadi u Francuskoj od Drugog svetskog rata i drugi po broju žrtava u Evropi, posle onog u Madridu u martu 2004. godine. Prvi put su u napadima učestvovali bombaši-samoubice, trenirani u Siriji. Teroristi su, međutim, francuske i belgijske nacionalnosti, što je potvrdilo fenomen radikalizacije omladine unutar Evrope.

© REUTERS / Yiannis KourtoglouDeca na Kipru pale sveće za žrtve terostičkog napada u Parizu
Deca na Kipru pale sveće za žrtve terostičkog napada u Parizu - Sputnik Srbija
Deca na Kipru pale sveće za žrtve terostičkog napada u Parizu

Francuska je nakon napada uvela vanredno stanje, pojačala kontrolu granica i zatražila međunarodnu koaliciju u borbi protiv DAEŠ-a u kojoj bi učestvovala i Rusija.

Šok koji se osetio nakon atentata doprineo je istorijskim rezultatima Nacionalnog fronta u prvom krugu regionalnih izbora. Partija radikalne desnice koja se zalaže za zatvaranje granica i zaustavljanje migranata uzdrmala je tradicionalni dvopartijski sistem i postala treća snaga na francuskoj političkoj sceni.

Turska srušila suhoj

Turske snage su srušile ruski bombarder „sukoj“ iznad granice sa Sirijom. Prvi put u pola veka je jedna članica NATO-a oborila ruski avion. Incident, u kome je poginuo ruski pilot, izmenio je odnose Moskve i Ankare. Rusija je uvela ekonomske sankcije Turskoj i optužila ovu članicu NATO-a da učestvuje u ilegalnoj trgovini naftom sa teroristima u Siriji i da ništa ne čini da zaustavi džihadiste koji nesmetano prolaze kroz njenu teritoriju.

© SputnikRuski piloti, poginuli u ruskoj vojnoj operaciji u Siriji.
Ruski piloti, poginuli u ruskoj vojnoj operaciji u Siriji. - Sputnik Srbija
Ruski piloti, poginuli u ruskoj vojnoj operaciji u Siriji.

Produžene sankcije protiv Rusije

Uspostavljeno međusobno razumevanje Rusije i SAD o rešenju sirijskog problema zasad se ni na koji način nije odrazilo na njihovo konfrotiranje kad je reč o Ukrajini. SAD ne samo da nisu ukinule sankcije protiv Rusije, nego su i proširile njihov spisak. Stopama Vašingtona krenula je i EU, produživši sankcije Rusiji, iako je više lidera zemalja Unije izrazilo neslaganje sa takvom politikom.

Problem Ukrajine ostaje otvoren

Zapad uporno insistira da Rusija sprovede Minski sporazum, iako je očigledno da je Kijev taj koji ne sprovodi dogovoreno. U međuvremenu, Ukrajina je preduzela energetsku blokadu Krima, obnovila pucnjavu na istoku i uvela moratorijum na otplatu tri milijarde dolara teškog duga koji ima pred Rusijom, čime je pokazala da je faktički pred bankrotom. U godini pred nama neće više važiti ni zona slobodne trgovine između Ukrajine i Rusije, zbog stupanja na snagu sporazuma o asocijaciji između Kijeva i EU.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala