Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Britanski mediji objektivniji od Visokog suda

© Pixabay/Britanska štampa
Britanska štampa - Sputnik Srbija
Pratite nas
Iako rezultati istrage Visokog suda u Londonu o ubistvu Aleksandra Litvinjenka nisu iznenadili Rusiju, mediji danas skreću pažnju na zaista visok stepen diletantizma ili neprofesionalizma sa kojim je napisana sudska odluka koja nije zasnovana na dokazima već na pretpostavkama.

Izveštaj, napisan na 326 strana, obiluje rečima „verovatno“ i „moguće“, pa se, kako ocenjuju eksperti, s pravne tačke gledišta ne može se nazvati presudom, pa čak ni pravnim zaključkom.  

U izveštaju britanskog sudije Roberta Ovena se navodi da je trovanje bivšeg saradnika KGB-a a kasnije FSB-a „verovatno odobrio“ ruski predsednik Vladimir Putin, a da je zeleno svetlo „verovatno dao“ prvi čovek FSB-a Nikolaj Patrušev…  

Prema nalazima istrage, „Rusija je imala više motiva da ubije Litvinjenka“. Među razlozima za ubistvo su njegova saznanja o aktivnostima FSB-a, ali i „lični sukob sa Putinom“. Osim toga, ističe se da raniji navodi da je Litvinjenko ubijen po naredbi mafijaških krugova „nisu neverovatni, ali da nisu podržani dokazima“. Istraga, međutim, ignoriše izjave Litvinjenkovog oca i brata, koji su odbacili optužbe na račun Kremlja, navodeći da Rusija nije imala razloga za to. Daleko više profesionalizma od suda pokazao je londonski „Miror“, koji je uspeo da u Italiji pronađe Litvinjenkovog brata Maksima i objavio njegov stav da su ubistvo izvršile britanske specijalne služba, kako bi izvršile pritisak na Rusiju. 

Aleksandar Litvinjenko - Sputnik Srbija
Rusija
Litvinjenkov brat: Velika Britanija ubila mog brata

„Osim toga, britanske obaveštajne službe su imale osnova da ubiju Litvinjenka“, rekao je on.

Litvinjenko, koji je pobegao u London 2000. godine, gde je postao saradnik britanskih obaveštajnih službi, umro je pošto je popio čaj sa radioaktivnom supstancom polonijum-210, a izveštaj o ubistvu je objavljen skoro 10 godina od ubistva.

Analitičari ističu da je presuda u nedostatku dokaza zasnovana na glasinama i spekulacijama, da je politički motivisana, a pravnici se slažu da izveštaj ovog suda „ne pije vodu“ s tačke gledišta prava i logike.

„Litvinjenko je ubijen u Londonu pre skoro 10 godina. Ovo je još jedna od istraga pokrenuta u julu 2014. godine. Sada su došli do zaključka da verovatno iza ubistva stoji Kremlj. ’Verovatno‘ — nije dokaz. Ja ne sumnjam da neokonzervativni britanski mediji nastavljaju da kritikuju Putina, bez obzira na to što Rusiju ponovo predstavljaju u negativnom svetlu, da bi se opravdalo produženje ili jačanja sankcija“, smatra poznati britanski publicista i kolumnista Nil Klark. Ovaj slučaj pogoršao je odnose između zvaničnog Londona i Moskve, što je eskaliralo ekonomskim sankcijama Zapada Rusiji zbog situacije na istoku Ukrajine.

„Britanski izveštaj o istrazi smrti Aleksandra Litvinjenka pravno je beznačajan. Ipak, njegov sadržaj je eksplozivan i zbog toga on ima dalekosežne političke posledice“, smatra Ingo Mantojfel, glavni i odgovorni urednik servisa na ruskom jeziku mreže „Dojče vele“. Prema njegovom mišljenju, u širem političkom okviru, taj izveštaj o istrazi je eksplozivan, jer objavljeni rezultati istrage predstavljaju u našem globalnom informativnom prostoru, hibridnu presudu jednog britanskog suda ruskom predsedniku Putinu. 

London i tamošnji mediji podržali su i zaštitili do sad gotovo svakog oligarha, mafijaša, teroristu i prevaranta kojem je suđeno za vreme Putinovog mandata, nazivajući ih „političkim žrtvama“, „borcima za pravdu“ i „reformatorima“, a ruskog predsednika tiraninom koji se nemilosrdno obračunava sa svojim neistomišljenicima i kritičarima.

Marina Litvinjenko, udovica bivšeg ruskog špijuna Aleksandra Litvinjenko, drži izveštaj u smrti njenog muža na konferenciji za novinare u Londonu 21. januara 2016 - Sputnik Srbija
Rusija
Pristup Londona slučaju Litvinjenko — očigledna provokacija britanskih vlasti

Odbegli „opozicionari“, koji su novac stekli varajući i otimajući od države umesto u zatvoru završili su u Londonu, gde su pokupovali skupocene vile i razvili nove biznise, a svoje biografije su „nakitili“ pričama da su u Rusiji politički proganjani i da im je bezbednost ugrožena. „Politički disidenti“ dobili su u Britaniji brojne povlastice, poreske olakšice i politički azil, a samim tim i garancije da neće biti isporučeni Moskvi. 

Najpoznatiji ruski emigrant u Londonu bio je Boris Berezovski, koji je u Rusiji u odsustvu osuđen na 13 godina zatvora zbog pronevere. Rusija je uporno tražila njegovo izručenje, ali je on bio na sigurnom, pošto je od Britanaca dobio politički azil. U martu 2013. godine, prema zvaničnoj verziji britanskih vlasti, u koju mnogi sumnjaju, izvršio je samoubistvo. 

Utočište u Londonu pronašao je i lider čečenskih ekstremista Ahmed Zakajev, za kojim je raspisana međunarodna poternica zbog optužbi za terorizam. Zakajev je u Rusiji poznat kao terorista i ubica.

On i njegovi sledbenici su odgovorni za zverska ubijanja zarobljenih ruskih vojnika i civila. Zvanično, Zakajev je od 1995. do 2000. godine aktivno učestvovao u organizaciji oružanih grupa na teritoriji Rusije, ali britanski sud je odbio zahtev ruskog Državnog tužilaštva o ekstradiciji i umesto toga dodeljen mu je status izbeglice i boravšna dozvola u Britaniji. Spisak onih koji uživaju u Londonu, a za kojima je Rusija raspisala poternice je poduži. Oni su tamo, po svoj prilici, zaštićeni kao beli medvedi.  

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala