Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Rogozin Crnu Goru sažaljeva, hoće li Latinka da Rusija baš zažali?

Pratite nas
Šta je potpredsednik Vlade Ruske Federacije Dmitrij Rogozin stvarno rekao u intervjuu Sputnjiku, šta je poznata istoričarka Latinka Perović stvarno rekla u intervjuu sarajevskom nedeljniku „Dani“ i šta nam sve to zajedno govori o pomirenju na Balkanu, odnosno o ideologijama koje tom pomirenju pomažu, a i onim koje mu odmažu.

„Crna Gora je na putu ka Evropskoj uniji. Nije evropsko pastorče koju će svet staviti na slobodno raspolaganje nekome ko preti i demonstrira, ne bi li Evropi i SAD na taj način dokazao da je velika sila. Naravno, to ne znači da je opasnost po Crnu Goru prošla. Jer, sve dok otpor integracijama postoji, i to kao model mišljenja, kao mentalitet, kao stvarni otpor zapadnoevropskom putu, dotle će postojati i pritisak u smislu pokušaja da se zaustave ili uspore unutrašnji procesi kretanja Crne Gore ka EU“, tvrdi istoričarka Latinka Perović u intervjuu sarajevskom nedeljniku „Dani“, a prenosi Radio-televizija Crne Gore.

Taj „neko ko preti“ je, prema tumačenju uvažene istoričarke, Dmitrij Rogozin, potpredsednik Vlade Ruske Federacije. Gospođa Perović — pretpostavljamo naučnim metodama i na osnovu višedecenijskog istoriografskog iskustva — zna i zašto Rogozin, odnosno Rusija, preti. Otuda objašnjenje iza zareza, koje citirasmo, i koje glasi da Rusija, navodno, preteći Crnoj Gori dokazuje Evropi i Americi da je velika sila!

Uz dužno poštovanje prema godinama, iskustvu, ali i pijetetu koji gospođa Perović uživa u delu srpske i eks Ju elite, njeno tumačenje je smešno, ali se nemojte smejati. Zato ga, namerno, nećemo opovrgavati. Čitajte Zbignjeva Bžežinskog i Henrija Kisindžera, a ova dva gospodina nikad nisu posumnjala da Rusija nije velika sila. Pa još da to mora da dokazuje na Crnoj Gori.

Dakle, da je u pitanju samo ona, Latinka kao Latinka, ovde bismo stali, pa teksta ne bi ni bilo. Međutim, baš zbog tog pijeteta koji dotična uživa, uticaja na procese mišljenja i formiranje stavova kod pomenute elite, a koja opet (ta elita) ima pristup i veliki prostor u medijima te može dodatno širiti netačne podatke, sledi pojašnjenje.

Mojkovačka bitka - Sputnik Srbija
Šta bi danas činio serdar Janko?

Šta je, stvarno, rekao Rogozin

Na konstataciju da gospodin Rogozin ima crnogorske korene i pitanje kako gleda na to što je Crna Gora odlučila da ide u NATO, potpredsednik ruske Vlade je u intervjuu Sputnjiku pre bavljenja Crnom Gorom rekao da je njemu važno da pronađe grob čukundede, pa se zbog toga obratio za pomoć i državnom vrhu Srbije. Ta vest bila je, takoreći, reprintovana u srpskim medijima i pre nekoliko dana kad je Dmitrij Rogozin o tome iznova pisao na Tviteru.

Na ponovljeno pitanje o ulasku Crne Gore u NATO — uz opasku o istorijskim vezama Crne Gore i Rusije i nepriličan gest poruke, preko bilborda, ruskom ambasadoru „Odlazi, da te naše oči više ne vide“ — gospodin Rogozin, citiramo, kaže:

„Žao mi je zbog toga što se to dešava u Crnoj Gori. Oni će, naravno, zbog toga zažaliti. Ne mislim na narod, njih naravno niko ne pita, nije bilo nikakvog ispitivanja javnog mnjenja… O tome prosto donosi odluke mali broj ljudi, koji očigledno ne mogu da donose drugačije odluke zbog svoje angažovanosti, koji su lišeni mogućnosti da donose odluke u skladu sa voljom svog naroda. Crnogorci su jedan od delova, u širom smislu, srpskog sveta, balkansko-slovenskog sveta, i veoma mi je žao što je sada takva tendencija. Amerikanci su ostavili ovde trag. Mi smo danas videli srušena zdanja u Beogradu i drugim gradovima. Kako neko može da želi da stupi u organizaciju koja je sasvim nedavno bombardovala Jugoslaviju?! Crna Gora je bila deo Jugoslavije. Ja to ne razumem, i nikada neću razumeti. Ja mislim da će narod Crne Gore sam reći svoju reč o tom pitanju“.

Dmitrij Rogozin i Aleksandar Vučić - Sputnik Srbija
Rogozinova molba Vučiću

Šta je, stvarno, rekla Latinka Perović

Dabome, i laiku je jasno da gospodin Rogozin ne preti, već da žali i — znajući objektivne okolnosti — prognozira da će se Crna Gora pokajati. Sažaljenje je emocija dijametralno suprotna preziru, o pretnji da ne govorimo.

Da dobro interpretiramo odgovore u intervjuu Sputnjiku, dokazuje i Rogozinovo pominjanje naroda u Crnoj Gori, koji niko ne pita o putu ove države, konstatacija kojem svetu pripadaju Crnogorci i ponovljeni stav da mu je žao zbog takvih tendencija. Mogao je da kaže i: „(po)kajaće će zbog toga“, ali to ne bi ništa promenilo u poimanju, a onda i spinovanju, Rogozinovog sažaljenja od strane Latinke Perović. Ona bi, pretpostavljamo, i tad kao i sad nedeljniku „Dani“ rekla da će možda i Rogozin zažaliti zbog takvih svojih izjava, jer „Crna Gora više nije usamljeno ostrvo i ona je okružena članicama NATO-a“.

Kako da shvatimo ovo da će i Rogozin možda, eto ogradila se ipak gospođa Perović, zažaliti? Da li iskusna istoričarka i predstavnica takozvanog civilnog sektora smatra da će Rusija stvarno zažaliti jer je Crna Gora okružena članicama NATO-a? Da pojednostavimo: Latinka Perović je ubeđena je da Rogozin preti, pa (valjda zato) kaže da te pretnje imaju i drugi kraj. Da li onda i ona preti?

Hvala bogu, velike supersile kao što su Rusija i Amerika — i sad kad imaju delikatnije od delikatnijih odnosa — ne posežu za ovakvim rešenjima. Neće, realnost nas na taj zaključak navodi, posezati — uz iskreno poštovanje istorije i građana ove države — ni zbog Crne Gore, a ponajmanje zbog intervjua istoričara.

Poruka predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću iz Podgorice - Sputnik Srbija
„Crnogorske patriote“ na predsednika Srbije udarile bilbordom

Mili Milo

Nadamo se da gospođa Perović samo hoće da brani Crnu Goru, pa i onda kad je niko ne napada. Naprosto, poštovana gospođa na to ima pravo. Može da voli, pa i da glorifikuje koga hoće. Šta to, potom, govori o kredibilitetu, pitanje je za poštovaoce lika i dela.

Na pitanje intervjuerke nedeljnika „Dani“ da li je bes Kremlja opravdan ako bi eventualno „članstvo Crne Gore u NATO prvi put dovelo u pitanje vekovne spoljnopolitičke interese Rusije na Balkanu“, istoričarka Perović odgovara:

„Opravdano ili ne, Crna Gora je, bez obzira na istorijske proporcije, teritorijalne dimenzije i ljudski potencijal, ovoga puta pokazala da nijedna bitka nije izgubljena ako se koncentrišete na određeni cilj. Iskustvo pokazuje da taj cilj, kako se to obično misli, nije definisao i ostvario samo jedan čovek, već da u tom smislu funkcionišu i Vlada i predsednik i parlament i sudovi i ostale institucije. Što, na kraju, budući da korespondira sa vrednostima na kojima Evropa počiva, mora naići na nedvosmislenu podršku EU“.

Sad je sve jasno, pa i onima kojima dosad ništa nije bilo jasno. Poziv NATO-a Crnoj Gori je očito, prema istoričarki Perović, ta vrhunska vrednost i cilj koji su postigli uz veliku koncentraciju. Tu bitku, prema ovom tumačenju, nije dobio samo Milo Đukanović već i ostali organi i institucije.

Ima tu (u intervjuu nedeljniku „Dani“) još uzajamnog (is)pomaganja intervjuerke i intervjuisane, ocena o Miloradu Dodiku, „srpskim patriotskim krugovima kojima ne smeta autoritarni način vladanja nesmenjivog Vladimira Putina“, optuživanja mrtvih Antonija Isakovića i Dobrice Ćosića za velikosrpske aspiracije…

Ali, stvarno je izlišno dokazivati nekome kakav je Vladimir Putin vladar, šta su hteli Ćosić i Isaković i opovrgavati sve ostale iznete teze ako taj neko smatra da u Crnoj Gori postoje institucije, da Milo Đukanović ne vlada sam, i ako taj neko ni ne pomene da je to ako ne diktatura, a ono barem despotija.

Dovoljno je i ovo što smo napisali. Možda i previše. Iznova podvlačimo: ne toliko zbog gospođe Perović, već zbog — da se poslužimo njenim opisom Dobrice Ćosića — ideologije čiji je ona glasnogovornik. 

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala