Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Da li je Kosovu dosta američkog zagrljaja?

© AP Photo / Santi Palacios santi palaciosDžon Keri i Isa Mustafa
Džon Keri i Isa Mustafa - Sputnik Srbija
Pratite nas
Kosovo je suviše malo i nejako da bi napravilo takvu političku poziciju koja bi značila da ima svoj stav. Ne treba očekivati da će Amerika u skorijoj budućnosti bilo kome prepustiti poziciju upravljanja krizom na Kosovu i Metohiji. Elita političara na Kosovu stasala je uz pomoć i uz edukaciju Amerike i više ili manje i danas je na vlasti.
Haštim Tači - Sputnik Srbija
Tači: Kosovo blagosloveno zbog podrške SAD

Da je Kosovo produžena ruka Amerike, ne samo na Balkanu nego i u Evropi, i nije neka tajna, ali da je Kosovu izgleda dosta američkog uticaja, sasvim sigurno je novost. Naime, od kad je Kosovo krenulo put nezavisnosti, prvi put je jedan albanski političara, i to još javno, rekao da se u rešavanju bilo kog problema, u ovom slučaju terorizma, prednost daje Evropi, a ne Americi.

Takvu rečenicu, koja je zaparala uši albanskim medijima, izrekao je premijer Kosova Isa Mustafa na skupu o bezbednosti, rekavši da „Kosovo poštuje Ameriku, ali da su njihovi partneri za borbu protiv terorizma u Parizu i Londonu i EU“.

Na Kosovu već neko vreme teče polemika o tome da li ono treba da se zahvali Americi na svemu i da se okrene Evropi. Deo političke elite Albanaca smatra da nalozi iz Vašingtona koče napredak Kosova, dovodeći ga u sve veću ekonomsku zavisnost od Amerike. U isto vreme, druga strana koja je proamerička (uglavnom onaj deo koji je iz struktura bivše OVK) ubeđena je da Kosovo treba da ostane pod okriljem Amerike.

Da li se iza Mustafinih reči krije SOS signal Evropi? Može li Kosovo da kaže Amerikancima „hvala na saradnji“; i da li bi Beograd i Priština lakše našli kompromis, s obzirom da ih spaja zajednički cilj — EU, ako bi se kosovski Albanci oslobodili uticaja Amerike?

Sagovornici Sputnjika skoro su sigurni da bi bez Amerike briselski proces tekao mnogo lakše, ali se njihovi odgovori razlikuju kada je reč o odnosu Amerike prema Kosovu i obrnuto.

Srbija, nepriznato Kosovo i EU - ilustracija - Sputnik Srbija
Šta nam EU sprema za Kosovo

Dušan Čelić, profesor na Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici, podseća da je Kosovo „čedo Amerike“. Kako kaže, nije realno da EU dobije neku samostalniju ulogu, kao i da će svaka politika EU biti u okviru globalne pozicije koju diktira Amerika.

„Amerika je bila zemlja predvodnik u izgradnji takozvane države Kosovo i njenih institucija. Oni su bili i glavni sponzori priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova od strane niza zemalja. Dakle, zahvaljujući pritiscima Amerike i ucenama malih zemalja, Kosovo je priznalo ovoliko zemalja“, uveren je profesor Čelić.

Drugim rečima, kako kaže, Kosovo kao samostalna tvorevina otcepljena od Srbije jeste američki projekat, dok je Evropska unija tu samo podizvođač radova.

„Ne treba očekivati da će Amerika u skorijoj budućnosti bilo kome prepustiti poziciju da, kako oni to kažu,  upravlja krizom na Kosovu i Metohiji, ali i na Balkanu uopšte“, ističe on.

Politički analitičar iz Prištine Nedžmedin Spahiju takođe smatra da je uticaj Amerike neprikosnoven. On je siguran da Kosovo nije u stanju da napravi bilo kakve radikalne političke poteze.

„Kosovo je suviše malo i nejako da bi napravilo takvu političku poziciju koja bi značila da ipak ima neki svoj stav, bilo to u njenom interesu ili ne. Ono nije u stanju da pravi razlike između zapadnih partnera kada je u pitanju njegov interes. Nije u stanju da vodi suverenu politiku“, kategoričan je Spahiju.

Kosovo, vojnik - Sputnik Srbija
Kosovo — Zločin bez kazne

Njega, međutim, teši činjenica da ne postoji razlika između politike Amerike i Evrope prema Kosovu, napominjući da je to ipak — Zapad. 

Izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Pavle Dimitrijević objašnjava da se Kosovo već duže vreme nalazi između uticaja politike Evropske unije i jakog uticaja Amerike.

Briselski proces, ali i potpisivanje SSP-a, po njegovim rečima, pojačava prisustvo EU na Kosovu.

Istovremeno, on dodaje, da nijedan ambasador, kao što to radi američki, ne zove tako često na radne sastanke, kao što je to slučaj u Prištini.

Dimitrijević je jedini koji kaže da izjavu Ise Mustafe treba „čitati“ u kontekstu da makar u politici Kosovo traži balans između jedne i druge strane.

„Koliko su te dve strane u politici na Kosovu suprotstavljene i koliko su im suprotstavljeni interesi, ne bih znao, ali ono što je primetno jeste da recimo Hašim Tači vrlo često ističe podršku Amerike. To jeste igra, čiji će uticaj biti veći. Uticaj Amerike je i dalje u prvom planu i tako će potrajati još neko vreme“, smatra Dimitrijević.

Srbi sa KiM u Vladi Srbije - Sputnik Srbija
Kosovo — zadnja rupa na svirali srpskih medija (audio)

Briselski dijalog (Priština—Beograd), veruje on, lakše bi tekao ako bi bilo manje uticaja kriminalnih struktura koje su potekle iz rata, a sada su deo političke strukture na Kosovu. On podseća da je ta politička struktura upravo i nastala u periodu kada je uticaj Amerike na Kosovu bio neprikosnoven.

„Tako da je ta prva elita političara na Kosovu stasala uz pomoć i edukaciju Amerike i ona je i dan-danas, više ili manje, na vlasti“, navodi Dimitrijević.  

Činjenica da na Kosovu postoje dve paralelne politike uticaja (Amerike i EU) sama po sebi je dovoljna za konflikt, dodaje naš sagovornik.

Kosovo i Ameriku, osim opštepoznatih činjenica, vezuje i još jedan bitan faktor. Najveća američka baza na evropskom kontinentu se nalazi na teritoriji Kosova. To je prema rečima naših sagovornika „pupčana vrpca“ koja će se vrlo teško preseći. I da Kosova zaista želi da ode iz američkog zagrljaja, Amerika mu to ne bi dozvolila, zaključuju oni.  

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala