Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Baltičke zemlje više nisu potrebne NATO-u

© AFP 2021 / ARMEND NIMANINATO vojnici
NATO vojnici - Sputnik Srbija
Pratite nas
Zapad nije sentimentalan, pravila igre menja po potrebi, a misao da je dalje članstvo baltičkih zemalja u NATO-u besmisleno, pa čak i opasno za Severnoatlantsku alijansu čuje se sve češće, navodi komentator RIA Novosti Rostislav Iščenko.
Vojnik NATO-a - Sputnik Srbija
Ruska pretnja ili paranoja NATO-a

Analitička struktura „Rend korporejšen“, poznata na Zapadu, objavila je izveštaj pod nazivom „Porast pretnji istočnom krilu NATO-a“, u kojem se, pre svega, konstatuje da NATO nije sposoban da zaštiti baltičke države. 

Navodeći konkretne pretnje, stručnjaci „Rend korporejšena“ tvrde da ruska armija može da osvoji Talin za najmanje 36 sati, najviše za 60. 

„Verujem da ruska armija u estonsku prestonicu može da stigne i brže. Problem, međutim, nije u broju sati, nego u samoj činjenici da analitička struktura povezana s američkom vladom priznaje da SAD nisu sposobne da zaštite svoje baltičke saveznike“, navodi Iščenko.

Analitičar smatra da samo na prvi pogled deluje da je cilj ovog izveštaja da se zapadno javno mnjenje ubedi da je neophodno da se u baltičkim zemljama rasporede dodatni kontingenti Severnoatlantske alijanse.

„Izveštaje ’Rend korporejšena‘ ne čitaju obični građani, odnosno, oni na javno mnjenje nemaju nikakvog uticaja i nikada ne služe kao povod za široku diskusiju u medijima“, objašnjava Iščenko. 

Prema njegovom mišljenju, pravi cilj dokumenta jeste da se „zapadne i prozapadne elite drugog i trećeg ešalona informišu o preovlađujućem mišljenju, o političkim trendovima i odlukama elite prvog ešalona koje se pripremaju za zvanično objavljivanje“.

Tenk Abrams - Sputnik Srbija
Amerika šalje dodatne trupe i tehniku u Evropu

„Reč je o usaglašavanju stavova rukovodstva SAD i vodećih država Evropske unije (Francuske, Nemačke, Velike Britanije), koji se iznose tokom nezvaničnih savetovanja i imaju podršku krupnog evropskog i američkog biznisa“, tvrdi Iščenko.

Paralelno s ovim izveštajem, u zapadnoj štampi počeli su da se pojavljuju ozbiljni članci koji čitaoce ubeđuju da su zemlje Istočne Evrope od male koristi NATO-u. Konkretno, baltičke zemlje.

„Ovaj stav je motivisan time što bespomoćne armije ovih država ne jačaju odbrambeni potencijal NATO-a. Istovremeno, politička pozicija baltičkih država, usmerena na oštar sukob s Rusijom, navodno dovodi NATO na ivicu rata s nuklearnom državom. Zapadnog građanina plaše nuklearnim ratom zbog baltičkih ambicija. I nameću želju da se NATO spasi baltičkog balasta“, smatra Iščenko.

On, međutim, ističe da NATO nikakav rat s Rusijom neće početi zbog Estonije ili Letonije, te da sistemska priprema javnosti Zapada za ignorisanje obaveza zaštite baltičkih zemalja ima veoma praktičan razlog.

„Stručnjaci ne greše kada tvrde da se baltičke zemlje ne mogu zaštiti u slučaju sukoba s Rusijom. Ruska armija je pokazala u Siriji visoku efikasnost. Čak i ako grupacija NATO-a na Baltiku bude razmeštena ranije — osuđena je na uništenje, nezavisno od brojnosti, jer je Rusija sposobna da momentalno odseče celokupno njeno snabdevanje. Kopnenih operacija praktično nema, a morske prolaze kroz Baltičko more“, objašnjava analitičar. 

Razarač Baltičke flote - Sputnik Srbija
Osujećen pokušaj stranih službi da dođu do podataka o Baltičkoj floti

U međuvremenu, predstavnici vodećih struktura SAD i NATO-a su već mnogo puta konstatovali da mogućnosti ruske avijacije i flote prikazane tokom sirijske kampanje svedoče da je Moskva u stanju da u svakom momentu spreči pristup vojnim flotama NATO-a vodama Baltičkog mora. 

„Problem je u tome što, s jedne strane, SAD ne mogu tek tako da vrate nazad kontingent koji su razmestili u baltičkim zemljama. Ispalo bi da su se uplašile Rusije. S druge strane, lokalni političari su se potrudili da američke vojnike iskoriste kao živi štit, ozbiljno povećavši broj političkih provokacija protiv Rusije, kao i pritisak na građane sopstvenih zemalja koji govore ruski jezik“, zaključuje Iščenko.

Moskva je, navodi autor, zauzela oštar stav. U Vašingtonu, Berlinu, Parizu i Londonu zabrinuto su konstatovali da baltički narodi hrle ka vojnom sukobu. 

„Američka vojska razmeštena u baltičkom regionu postala je talac bezumne politike lokalnih elita“, navodi Iščenko.

Baltik je SAD, NATO-u i Evropskoj uniji bio potreban radi poboljšanja strateškog položaja na granicama s Rusijom, kao i (u slučaju EU) radi uništavanja konkurentne industrije i osvajanja dodatnog tržišta, makar i nevelikog.

„Nove mogućnosti ruskih oružanih snaga potpuno su eliminisale vojno-stratešku vrednost Baltika. Na ekonomskom planu, sve što je bilo moguće EU je od tog regiona već dobila: lokalne ekonomije su uništene, a kupovna moć stanovništva je izuzetno mala. Zapad više nema nikakve koristi od Baltika. Ali Zapad se dobrotvornim radom ne bavi. On mirno izbacuje u političko blato političare, režime i zemlje čija je uloga odigrana“, zaključuje Iščenko.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala