Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Kijev se sprema za osvajanje Krima

© Sputnik / Nikolay Lazarenko / Uđi u foto-galerijuVojna parada ukrajinske vojske na Dan nezavisnosti u Kijevu
Vojna parada ukrajinske vojske na Dan nezavisnosti u Kijevu - Sputnik Srbija
Pratite nas
Ukrajinci se spremaju za rat sa Rusijom. Njihov cilj je - osvajanje Krima. O tome je ministar unutrašnjih poslova Ukrajine Arsen Avakov govorio u emisiji „Pravo na vlast“ na kijevskom kanalu „1+1“. On je izjavio da „država Ukrajina priprema oružani napad na Krim i da rade na formiranju specijalnih jedinica, koje će biti spremne da vrate poluostrvo“.

„Nama su potrebne nova vojska, nova Nacionalna garda i nova policija. Time se sada bavi država Ukrajina. Mi moramo ponovo sve to da stvorimo i Krim će ponovo biti sa nama, uz našu volju. Siguran sam da će se to dogoditi“, rekao je Avakov.

Evrovizija 2015 - navijači - Sputnik Srbija
Ukrajina hoće Krim preko Pesme Evrovizije

Pomoć u formiranju oružanih jedinica Kijevu pružaju i krimsko-tatarski ekstremisti.

Prema rečima Avakova, formiranjem specijalne jedinice Nacionalne garde sada se bavi i „šef patrolne policije Vinice — krimski Tatarin“, a u to su uključeni i deputati Vrhovne rade Mustafa Džemiljev (inače, bivši lider neregistrovane u Rusiji organizacije „Medžlis krimsko-tatarskog naroda“) i Refat Čubarov.

„Taj projekat se sprema kako bismo bili spremni da vratimo Krim. Ja sam ubeđen da će se to dogoditi onda kada mi budemo jaki i budemo spremni“, istakao je ukrajinski ministar.

Kako je ranije objavljeno, paralelno se radi i na stvaranju novog dobrovoljačkog bataljona, koji bi trebalo da bude oformljen u martu ove godine u sastavu Nacionalne garde i po NATO standardima.

Jedan od organizatora blokade Krima, Lensur Islamov, izjavio je da se u dobrovoljački krimsko-tatarski bataljon dosad prijavilo 300 ljudi.

Kijev, prestonica Ukrajine - Sputnik Srbija
Ukrajina bira između kuge i kolere

On je rekao da dolaze ljudi iz cele Ukrajine — Ukrajinci i krimski Tatari, a da odbijaju samo one koji su se ogrešili o zakon.

„Sve se kreće, ljudi dolaze, mi ih razmeštamo“, rekao je Islamov, ističući da će „odabrani“ proći strogu proveru za ulazak u redove Nacionalne garde.

Inače, glavna tužiteljka Krima Natalija Poklonska prošlog meseca je saopštila da su sva trojica organizatora prehrambene i energetske blokade Krima stavljeni na poternicu — Džemiljev i Čubarov na međunarodnu, a Islamov na federalnu.

Dobrovoljački bataljon će imati 560 ljudi, a nosiće ime Nomana Čelebidžihana, krimsko-tatarskog političara, prvog muftije  muslimana Krima, Litvanija, Poljske i Belorusije i autora teksta nacionalne himne krimskih Tatara.

Natalija Poklonska - Sputnik Srbija
Poklonska: Krimsko–tatarski parlament proglasiti ekstremističkim

Osnovni zadatak bataljona, prema rečima Islamova, biće „oslobođenje Krima“, a bataljon će organizovati napade „gde oni i ne sanjaju“.

Islamov je obelodanio da je tursko Ministarstvo odbrane već pružilo pomoć bataljonu u vidu kompleta maskirnih uniformi i čizama.

On je rekao da se finansiranje trenutno odvija preko volontera, iako Ankara snabdeva bataljon odećom i obućom.

Moskva je već obratila pažnju na osnivanje bataljona uz podršku Turske. Predsednik Komiteta ruske Dume Rusije za bezbednost i borbu protiv korupcije Irina Jarova je još krajem prošle godine izjavila da je pomoć koju Turska pruža ukrajinskim diverzantima potvrdila njen status izdajnika.

Po mišljenju Jarove, Evropa je odavno trebalo da shvati da gledajući kroz prste svojim „štićenicima“ stvara realnu opasnost za sebe samu.

Petro Porošenko - Sputnik Srbija
Blokada Krima za njegov povratak u sastav Ukrajine

Podsetimo, 16. marta 2014. godine na Krimu je održan referendum o statusu poluostrva — više od 96 odsto stanovnika glasalo je za povratak regiona u sastav Rusije.

Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je  21. marta iste godine zakon o ratifikaciji sporazuma o ulasku Krima i Sevastopolja u sastav Rusije, kao i ukaz o formiranju Krimskog federalnog okruga.

Uprkos volji naroda i ubedljivim rezultatima referenduma, Kijev je odbio da prizna ujedinjenje Krima sa Rusijom i smatra poluostrvo „okupiranom“ teritorijom. U Moskvi ističu da je održavanje referenduma na Krimu u skladu sa normama međunarodnog prava i Ustava UN.

Ukrajinski predsednik Petro Porošenko odredio je 24. januara „mapu puta za povratak Krima“.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala