Mitovi i zablude o terorizmu

© WikipediaMasakr u Bolonji 1980. godine
Masakr u Bolonji 1980. godine - Sputnik Srbija
Pratite nasTelegram
Iako važi da je istorija učiteljica života, kratko pamćenje ljudskog roda sklono je da starim istorijskim pojavama pripisuje osobine nečeg novog. Tako je i sa terorizmom.

Malo je društvenih fenomena koji su toliko obavijeni mitovima i zabludama kao što je to slučaj sa terorizmom. Prvi od mitova jeste da je to nova pojava, drugi da je povezana sa religioznim radikalizmom. Ljudska zaboravnost je karakteristika svih društava i svih istorijskih epoha, pa i naše. Zato se i događa da se posle svakog terorističkog napada govori o „istorijskim presedanima“ i „novim erama“ u međunarodnim odnosima.

Religiozni i sekularni koreni terorizma

Brussels Police Issue Wanted Notice for Suspect After Deadly Attacks - Sputnik Srbija
Ovaj čovek je osumnjičen za napad u Briselu (video, foto)

Evropa je u drugoj polovini 20. veka bila najveća žrtva terorizma. Treba se samo podsetiti „Bolonjskog masakra“ u kome su pripadnici desničarske organizacije Jezgro naoružane revolucije (NAR) razneli bolonjsku železničku stanicu i usmrtili 85 ljudi avgusta 1980.

Ili otmice i ubistva italijanskog premijera Alda Mora koju su izvršili pripadnici ekstremne levičarske terorističke organizacije Crvene brigade. Treba se podsetiti napada koje planirao i izvršavao Karlos Šakal širom Evrope i grupa Bader-Majnhof u Nemačkoj.

Svi ovi napadi bili su drastični kao i današnji i odnosili su veliki broj nevinih žrtava. Planirali su ih i izvršavali levičari i desničari imuni na religijske ideje.

Mada, koreni terorizma dosežu vremena kada su religiozne ideje bile pokretač društvenih kretanja. Ziloti, jevrejski oslobodilački pokret, želeli su da uz pomoć atentata i ubistava oslobode tadašnju Palestinu rimske okupacije. Na kraju su podigli opšti ustanak koji je ugušen u krvi; asasini, deo ismailitske šiitske sekte, u ranom srednjem veku su uterivali strah u kosti hrišćanskim i sunitskim vladarima toliko da je u nekoliko evropskih jezika reč asasin postala sinonim za ubicu.

© Wikipedia Italijanski premijer Aldo Moro ispred amblema Crvenih brigada, kao zatočenik
 Italijanski premijer Aldo Moro ispred amblema Crvenih brigada, kao zatočenik - Sputnik Srbija
Italijanski premijer Aldo Moro ispred amblema Crvenih brigada, kao zatočenik

Međutim, moderni terorizam ima sekularne korene; nastao je iz anarhističkog pokreta. Ruski car Aleksandar Drugi, italijanski kralj Umberto Prvi, austrijska carica Elizabeta, francuski predsednik Karno, američki predsednik Makinli i španski premijer Kanovas pali su kao žrtve atentata koje su izvršili anarhistički teroristi.

Na sekularnim osnovama nastali su i moderni teroristički pokreti u 20. veku, kojima se pridružio još jedan momenat — želja za nacionalnim oslobođenjem. Pored Crvenih brigada, Bader-Majnhof grupe, Karlosa Šakala, u Evropi su posle Drugog svetskog rata nastale i Irska republikanska armija i baskijska ETA, koje su bile spoj radikalne levice i nacionalno-oslobodilačkih pokreta. Sa njima su u korak išle i desničarske ekstremističke grupe, kao što je već pomenuti NAR, koje su nastale na, takođe sekularnim, nacističkim i fašističkim tradicijama.

Terorizam je nastao u Evropi, a ne na Bliskom istoku

Turski vojnik - Sputnik Srbija
Teroristički napad dobar izgovor za obračun sa Kurdima

Treći mit koji se, od terorističkog napada na Njujork 11. septembra 2001, uvrežio u glavama ljudi jeste da je terorizam bliskoistočni fenomen. Kao što smo videli, nije, jer se terorizam, zapravo, iz Evrope prelio na Bliski istok.

Čak ni na Bliskom istoku terorizam isprva nije povezivan sa verskim fanatizmom, već sa pokušajima nacionalnog oslobođenja Palestine. Palestinska oslobodilačka organizacija (PLO) bila je, i danas je, sekularna, levičarska organizacija koja se u jednoj fazi svoje borbe koristila terorizmom kao sredstvom za postizanje cilja — oslobođenje Palestine. Kao rezultat odustajanja PLO od terorizma pojavilo se desetine manjih terorističkih organizacija koje se nisu slagale sa tom politikom i koje su takođe bile levičarske.

Verski fanatizam postaje načelo okupljanja terorista tek sa pojavom talibana u Avganistanu. Od tada do danas, terorizam se povezuje sa verskim (islamskim) fanatizmom.

Od terorista do uglednih građana

© WikipediaUrlike Majnhof kao mlada novinarka - tada još nije postala članica terorističke grupe Frakcija crvenih brigada poznatija pod nazivom Bader - Majnhof grupa
Urlike Majnhof kao mlada novinarka - tada još nije postala članica terorističke grupe Frakcija crvenih brigada poznatija pod nazivom Bader - Majnhof grupa - Sputnik Srbija
Urlike Majnhof kao mlada novinarka - tada još nije postala članica terorističke grupe Frakcija crvenih brigada poznatija pod nazivom Bader - Majnhof grupa

Moderni teroristički talasi imali su faze nastanka, zenita i opadanja. Za njihov nastanak uvek je potreban okidač kao što je nezadovoljstvo širih slojeva stanjem u društvu. Grupe poput ruske „Zemlja i volja“ u 19. veku, ili italijanskih Crvenih brigada sredinom 20. veka nastale su usled nezadovoljstva stanjem u carskoj Rusiji i Italiji i težile su da svojim terorističkim aktivnostima pokrenu šire slojeve stanovništva na akciju i preobražaj društva.

Slično je i sa terorističkim organizacijama koje su za cilj imale nacionalno oslobođenje. Ono što je karakteristično za sve njih jeste da su se terorističke organizacije uvek ponašale i ponašaju se stihijski — pojavljivale bi se i nestajale u određenom trenutku.

Talasi terorizma prekidali bi se iz više razloga. Prvo, same terorističke organizacije izvitoperavale bi se od idealističkih organizacija u obične pljačkaške bande, kao što se desilo Crvenim brigadama koje su počele da pljačkaju banke pod izgovorom „eksproprijacije sredstava za revolucionarnu borbu“, čime su kompromitovale same sebe.

Sergej Lavrov - Sputnik Srbija
Lavrov: Hemijski terorizam je realnost

Drugo, terorističke organizacije bile su zasnovane na nejasnim i često neostvarivim idealima. Kada putem terora želite da stvorite idealno i miroljubivo društvo, pokušavate da spojite nespojivo.

Nacionalno-oslobodilačke terorističke organizacije odustajale su od terorizma kao sredstva borbe ili su inkorporirane u mirovne procese, kao što se desilo sa IRA ili PLO.

Nestanak i kompromitacija ideoloških matrica kao što je bio komunizam još je jedan razlog nestanka terorističkih organizacija koje su harale svetom u drugoj polovini 20. veka. Usklik Karlosa Šakala „Živela svetska revolucija!“ na suđenju u Francuskoj 2000. više je zvučao kao uzvik očajnog komedijaša nego kao ozbiljna politička parola.

Na kraju krajeva, ljudi odrastaju, menjaju politička gledišta, sazrevaju. To se dogodilo i sa pripadnicima i simpatizerima dvadesetovekovnih terorističkih organizacija. PLO je, odustajući od terorizma postao ozbiljna politička snaga, a mnogi pripadnici i simpatizeri Crvenih brigada ili Bader-Majnhof grupe postali su ugledni intelektualci, bankari, umetnici, pripadnici društvene elite koju su u mladosti prezirali toliko da su želeli da joj zatru svaki trag.

© WikipediaIljič Ramirez Sančez, poznatiji kao Karlos - Šakal na suđenju 2000. godine u Parizu.
Iljič Ramirez Sančez, poznatiji kao Karlos - Šakal na suđenju 2000. godine u Parizu. - Sputnik Srbija
Iljič Ramirez Sančez, poznatiji kao Karlos - Šakal na suđenju 2000. godine u Parizu.

Terorizam je, prema tome, kontinuirana istorijska pojava koja se vremenom menja. Talas terorizma koji je zapljusnuo svet od početka 21. veka samo je nova faza u razvoju stare istorijske pojave zaodenuta koprenom radikalnog islama i pitanje je koliko će trajati. Ona postaje drastičnija zato što je sprovode nove organizacije (Al Kaidu je zamenio DAEŠ) koje veruju da su stara sredstva bila neadekvatna.

Ono što vođe DAEŠ-a zaboravljaju, to je da terorizam, osim u slučaju kada se radi o zvaničnoj državnoj politici, kao što je bio u revolucionarnoj Francuskoj ili na početku Oktobarske revolucije, ne daje rezultate.

Verski fanatizam bilo koje vrste je ideologija kao i svaka druga i, kao i svaka neuspešna ideologija, a da je tako uči nas istorija, urušiće se sam od sebe. Njegova uspešnost u uterivanju straha zavisi od medijske pompeznosti i pompeznosti političara koji svaki čas objavljuju „rat terorizmu“. Umesto pompeznosti, mnogo je razložnije boriti se protiv terorista i uništiti ih u samom njihovom jezgru. Takođe i raditi na razobličavanju njihove ideologije, i tu leži pravi napor. Jer teroristička ideologija je toliko besmislena da je potrebno biti pravi stručnjak da biste je razobličili.

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala