Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

#SvetSaSputnjikom — Rusija teroristima ne oprašta zločine (audio)

Rusija teroristima ne oprašta zločine
Pratite nas
Teroristički napadi u Briselu i opasnost od nuklearnog rata bile su teme emisije #SvetSaSputnjikom, koju svake srede uređuju Radio Novosti i redakcija Sputnjika. Da li je Evropa u ratu s teroristima? Da li je Evropska unija spremna da se odbrani? Strahuje li Rusija od napada? Koje sve države imaju nuklearno oružje? Hoće li ga neka država upotrebiti?

U prvom delu emisije govorili smo i o novim, potencijalnim metama terorista, kao i o borbi Rusije protiv terorista u protekle dve decenije, kako na njenoj teritoriji, tako i u inostranstvu.

Naši gosti bili su dekanka Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost Violeta Rašković Talović i profesor na Fakultetu političkih nauka i stručnjak za međunarodni terorizam Dragan Simeunović.

— Dragan Simeunović: Evropa je znala za mudžahedine u Bosni i Hercegovini, ali je sledila svoje interese i nije reagovala na to.

— Violeta Rašković Talović: Beslan je simbol stradalništva i brutalnosti, kada je ubijeno nekoliko stotina dece, njihovih nastavnika i roditelja.

— Violeta Rašković Talović: Rusija nikada ne zaboravlja nijednog zločinca, nijednog teroristu koji je udario u nekog ruskog građanina. Rusija ne zaboravlja i ne oprašta teroristima. 

— Violeta Rašković Talović: Rusija je beskompromisna u borbi protiv terorizma upravo zbog teškog perioda koji je prošla tokom Prvog i Drugog čečenskog rata, kada su u Groznom stradali pripadnici ruskih specijalnih snaga.

— Dragan Simeunović: Vlasnik Tvitera bi trebalo da odgovara zato što dozvoljava propagandu radikalnih islamista preko svoje društvene mreže, što poveća posećenost te mreže, i zato što se tim putem radikalizovao veliki broj muslimana. 

— Violeta Rašković Talović: Teroristi su postigli svoj cilj — uneli su nemir među običnim stanovništvom. To znači da se u svakom trenutku ljudi osećaju nesigurnim i da mogu biti meta terorista. 

— Dragan Simeunović: NATO nema dovoljno snaga da ih rasporedi po Evropi koje će da zaštite sve njene građane.

— Dragan Simeunović: Prvi put od Drugog svetskog rata Rusija i SAD su ujedinili svoje protiv te, kako kažu, malene islamske državice. To je jedna mnogo veći neprijatelj. Protivnik je islamski radikalizam. 

— Violeta Rašković Talović: U poslednjih nekoliko meseci dogodilo se 70 terorističkih napada u svetu. 

— Dragan Simeunović: Sistem bezbednosti u Evropi u borbi protiv terorizma ne funkcioniše. 

— Dragan Simeunović: Evropa sledi Sjedinjene Američke Države u pohodima na Bliskom istoku, poput onih na Irak i Avganistan, i zbog toga je ona uvek meta terorista.

— Violeta Rašković Talović: Prognozira se da je London sledeća meta terorista.

— Dragan Simeunović: Ne može se govoriti da je rat stigao u Evropu nakon napada u Briselu. 

U drugom delu emisije razgovarali smo o nuklearnom naoružanju u svetu. Koje su najveće nuklearne sile, a koje zemlje predstavljaju najveću nuklearnu opasnost? Da li je svet bliži nuklearnom ratu nego što je ikada bio otkako je okončan Hladni rat, kao što upozorava bivši ruski ministar spoljnih poslova Igor Ivanov?

© SputnikSaradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Vladimir Trapara
Saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Vladimir Trapara - Sputnik Srbija
Saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Vladimir Trapara

Naši sagovornici bili su Vladimir Trapara sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu, vojni analitičar Aleksandar Radić i nuklearni fizičar iz Instituta Vinča Predrag Ujić.

© SputnikVojni analitičar Aleksandar Radić i nuklearni fizičar iz Instituta Vinča Predrag Ujić
Vojni analitičar Aleksandar Radić i nuklearni fizičar iz Instituta Vinča Predrag Ujić - Sputnik Srbija
Vojni analitičar Aleksandar Radić i nuklearni fizičar iz Instituta Vinča Predrag Ujić

— Aleksandar Radić: Severna Koreja prema procenama ima između 6 i 8 nuklearnih bojevih glava. 

— Predrag Ujić: Bilo je potpuno iznenađenje kada je Pakistan proizveo nuklearnu bombu i tada je pooštrena kontrola međunarodne zajednice u toj oblasti. 

— Aleksandar Radić: Niko ne sme da proizvede nuklearno oružje van kruga onih država koje ga već imaju. 

— Vladimir Trapara: Iran i da hoće, ne može da napravi nuklearno oružje prema sporazumima koje je postigao sa međunarodnom zajednicom.

— Aleksandar Radić: Što je više zemalja koje imaju nuklearno oružje, normalno je da je rizik od upotrebe nuklearnog oružja veći. 

— Vladimir Trapara: Amerikanci u svojoj vojnoj doktrini predviđaju upotrebu nuklearnog naoružanja protiv nenuklearne sile. 

— Aleksandar Radić: Nakon kraja rata 1999. godine u Jugoslaviji u SAD je sprovedena anketa o proizvodnji i upotrebi nuklearne bombe ograničene moći u nekim narednim ratovima, ali je javno mnjenje prema tom pitanju zauzelo konzervativan stav. 

— Vladimir Trapara: Nuklearno oružje služi ne da bude iskorišćeno, već da se njime zaplaši neprijatelj, da vas ne napadne ni nuklearnim ni konvencionalnim oružjem. 

— Predrag Ujić: Najveća atomska napravljena atomska bomba je Car bomba, koja je 250 bila jača od onih koje su bačene na Hirošimu i Nagaski. Danas više nije cilj da se prave tako velike nuklearne bombe. Sada se prave one manje, a preciznije nuklearne bombe.

— Vladimir Trapara: Amerikancima odgovara da se širi priča o strahu da teroristi mogu da nabave nuklearno naoružanje, jer onda mogu da sprovode svoju politiku ukidanja te vrste naoružanja. Zašto oni žele to urade? Zato što je Amerika najjača sila u konvencionalnom naoružanju i u slučaju nestanka nuklearnog oružja ta njena nadmoć bi došla do izražaja. 

— Vladimir Trapara: Jedini način da odvratite Ameriku da vas napadnete jeste da imate nuklearno oružje. 

— Aleksandar Radić: Međunarodnim silama nije u interesu da izgube kontrolu nad proizvodnjom nuklearnog naoružanja i zato moraju da sarađuju, bez obzira na svoje suprotstavljene interese. 

— Vladimir Trapara: Opasnost od izbijanja rusko–američkog rata je sada manja nego 2014. godine kada je izbio sukob u Donbasu, ali i dalje postoji.

— Predrag Ujić: Ne verujem da bi neka teroristička organizacija mogla da proizvode nuklearnu bombu.

— Vladimir Trapara: Suština terorizma je u izazivanju straha, a izazvani strah posle treba da izazove političke posledice. 

— Vladimir Trapara: I nuklearne centrale mogu da budu mete terorista. 


Hvala vam što ste nas slušali i čitali!

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala