Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Seobu naroda niko ne može da zaustavi (video)

© AFP 2021 / JOEL SAGETIzbeglički kamp kod Pariza
Izbeglički kamp kod Pariza - Sputnik Srbija
Pratite nas
Grčka je počela da vraća migrante u Tursku, u skladu sa dogovorom koji je Evropska unija postigla sa Ankarom kako bi zaustavila nekontrolisani priliv u Evropu. Turska nije sposobna da zaštiti izbeglice, niti ima želju da im pomogne da se integrišu u društvo, uostalom, ovo neće sprečiti krijumčare, kaže za Sputnjik Radoš Đurović.

Na dva trajekta koji plove pod turskom zastavom rano jutros ukrcala su se 202 migranta, i oni su isplovili sa Lezbosa ka turskom gradu Dikiliju.

U pratnji svakog migranta je jedan službenik „Fronteksa“ u civilu, a na trajektima se takođe nalaze pripadnici grčke interventne policije.

Na obližnjem grčkom ostrvu Hios došlo je do sukoba između policije i lokalnog stanovništva tokom protesta protiv deportacija. Planirano je da se u naredna tri dana vrati 750 ljudi, među prvima Avganistanci i Pakistanci.

Prema saznanjima Agencije za izbeglice UN, u prvoj grupi koja je vraćena u Tursku nije bilo tražilaca azila, kaže za Sputnjik Mirjana Milenkovski iz UNHCR-a.

„To je važno jer pokazuje da Grčka policija sprovodi ključnu meru zaštite ljudi koju mi zagovaramo proteklih nedelja, a i od početka krize, da svi moraju da imaju pravo da izraze nameru da traže azil i da uđu u proceduru ispitivanja statusa“, kaže Milenkovski.

S druge strane, u nevladinim organizacijama koje pomažu migrantima ne veruju u dogovor EU i Turske o povratku. Tačno je da on pokazuje napore da se zaustavi migracija, međutim, na ovaj način ona ne može da se zaustavi održivo i trajno, niti može da se zaustavi krijumčarenje ljudi, štaviše, rizik po one koji žele da se domognu Evrope još je veći, kaže za Sputnjik direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović.

Avganistanski migranti na severnoj grčkoj granici u mestu Idomeni, utorak, 23. februara, 2016 - Sputnik Srbija
Kuda sada idu izbeglice (foto)

„Turska nije sposobna da zaštiti izbeglice, niti ima želju da im pomogne da se integrišu u društvo, nemaju pravo na obrazovanje, radne dozvole. Stav Turske je potpuno suprotan od dogovora. S druge strane, ne vidim da će ovaj potez zaustaviti krijumčarenje, jer pravilo je — što više ograda, to više krijumčarenja. Ljudi će pribegavati rizičnijim putevima i to će koštati mnogo više“, kaže Đurović.

On dodaje da je najvažnije pitanje šta će biti sa ljudima koji budu vraćeni u Tursku, jer ta zemlja ima rezervu na primenu Ženevske konvencije, a na to pitanje još niko ne odgovara. Takođe je moguće očekivati da izbeglice krenu ka bugarsko-turskoj granici, jer ništa dosad nije zaustavilo migraciju ni u jednoj zemlji na svetu, pa neće ni ovu, ali više neće biti masovnih migracija, kaže Đurović.

„Nećemo gledati one scene sa desetinama hiljada ljudi koji prolaze u jednom danu. Mislim da je to suština dogovora — da se smanji broj ljudi koji pokušavaju, pa makar ilegalno, da prođu. U tom smislu se uspelo. Međutim, ostaje pitanje šta će biti sa ljudima koji budu vraćeni u Tursku. Ona ljude koji traže azil može da vrati u zemlje porekla, Avganistan, Irak, gde im je život ugrožen. Nema garancija da možemo da se oslonimo da će Turska sprovesti fer postupak prema ovim ljudima“, kategoričan je Đurović.

Studenti iz Damaska nadaju se boljem životu u Evropi. - Sputnik Srbija
Oni nisu teroristi

Međutim, u UNHCR-u kažu da su zahtevali pristup ljudima koji su vraćeni iz Grčke. „Tražili smo pristup da bismo se uverili da će im biti pružena međunarodna zaštita i da bismo sprečili rizik od proterivanja“, kaže Mirjana Milenkovski iz UNHCR-a.

„Jedna od osnovnih stvari u našoj konvenciji je zabrana proterivanja u zemlje u kojima bi tim ljudima mogla da preti opasnost po život. Što se tiče pritvora u Grčkoj, nastavljamo da sarađujemo s njihovim vlastima o alternativi. Uslovi na ostrvima su loši, tamo je trenutno oko 5 hiljada ljudi. Ne sme biti pritvaranja ljudi koji beže“, ističe Mirjana Milenkovski.

Kako Sputnjik saznaje, u Srbiji je u prihvatnim i centrima za azil „zaglavljeno“ više od hiljadu i šeststo migranata. UNHCR i Komesarijat za izbeglice ih informišu o procedurama za podnošenje zahteva za azil, međutim u Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila kažu da samo nekolicina želi da ostane u Srbiji.

„Njima su istekle tranzitne potvrde, tako da su u nekoj vrsti ilegalnog boravka, međutim, konačno rešenje se traži. Mnogi imaju rodbinu u zemljama Evrope gde su u postupku azila i traže da se spoje. S druge strane, činjenica je da oni polako nestaju iz kampova, beže, nekada ih je bilo dve hiljade“, podseća Đurović.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala