Buđenje „balkanskog proleća“?

Pratite nasTelegram
Sagovornici Sputnjika su saglasni da vrlo lako može da se desi „balkansko proleće“, ali navode različite razloge za to. Dok su jedni uvereni da je u pitanju novo prekrajanje granica, drugi smatraju da je u pitanju borba za preraspodelu moći zapadnih sila, pa i Turske.

Usijana Makedonija, uzavrela Bosna, podeljena Crna Gora… Kosovo u stalnim političkim tenzijama. Protesti, mitinzi, sukobi… Deluje kao da se neko ponovo setio Balkana i rešio da ponovo na njega „baci seme zla“. Deset godina ratova plus deset godina demonstracija nije izgleda bilo dovoljno.

SFRJ iscepkana u nove državice nije, čini se, dovoljna onima koji kroje novi „vojni šinjel“ za ovo područje. „Balkansko proleće“ sve se češće najavljuje, a poređenje sa „arapskim“ može da znači samo jedno — da su nečiji geopolitički ciljevi opet zakucali na vrata na Balkana. Pitanje je samo da li su oni posledica „uvezene“ nestabilnosti i konfrontacije zbog globalnog haosa.

Akcija „Oluja“ - Sputnik Srbija
Sadašnja EU stvorena na krvi Jugoslavije

Sagovornici Sputnjika saglasni su da vrlo lako može da se desi „balkansko proleće“, ali ne dele mišljenje kada je u pitanju razlog tome. Dok Branko Miljuš, politički komentator i glavni i odgovorni urednik nedeljnika „Ekspres“, kaže da je u pitanju borba za prevlast moćnih sila, dotle profesor dr Stevica Deđanski veruje da se razlog krije u novim namerama za prekrajanje balkanskih granica.

Ono u čemu se obojica slažu jeste da su faktori, koji nanovo žele nemire na Balkanu, izabrali ovoga puta najbolje oružje — što bi se reklo „da udari svoj na svojega“. Jer, kako obojica ističu, ovoga puta se ne igra na kartu međuetničkog sukoba, nego sukoba unutar jedne etničke grupe.

Miljuš kaže da je, ako bismo sagledali zahteve opozicije u Makedoniji i u Republici Srpskoj, uočljivo da su oni apsolutno isti.

„Prosto, puno je zajedničkih imenitelja da bi neko mogao da pomisli da je to — slučajnost. Međutim, nelogično bi bilo razloge za takva dešavanja tražiti samo unutar zemalja u kojima se te takozvane ’obojene revolucije‘ dešavaju, mada su one su na različite načine sprovođene još od petooktobarskih promena u Srbiji, zbog čega možemo reći da je to bio embrion. One su danas usavršene, ali je metodologija rušenja vlasti slična ili ista“, kaže on.

Milorad Dodik i Milo Đikanović - Sputnik Srbija
Šta spaja Mila i Mileta i razdvaja Đukanovića i Dodika

Naš sagovornik ističe kao vrlo interesantnu činjenicu da ne postoje više takozvani prekogranični sukobi već je sve okrenuto ka unutrašnjim sukobima. On navodi da bi se doskora svi kladili da je jedini sukob u Makedoniji moguć između Albanca i Makedonaca, a danas se ispostavili da bi jedni Makedonci sa jednim Albancima nekako da se „pobiju“ sa drugom grupom Makedonaca i Albanca. Slična situacija je i u Crnoj Gori.

„Sve to ukazuje da postoje određeni centri moći. Nije strano da danas ovde ima raznih obaveštajnih službi koje koriste razne NVO koje sa parama koriste medije i druge instrumente da destabilizuju balkanske zemalje. Balkanske države su izgubile suštinski suverenitet, polako se pretvaraju u ekonomske kolonije bez prava i slobode da odlučuju o bilo kojim bitnim pitanjima o sopstvenom razvoju“, uveren je Miljuš.

Miljuš, međutim, ne misli da je razlog novog paljenja Balkana želja za novim granicama, ali je, kaže, siguran da je na sceni preraspodela uticaja na Balkanu.

„U tome svoj deo uticaja sada pokušava da nađe i Turska. To se da zaključiti i iz onoga što je Ahmet Davutoglu (odlazeći turski premijer) izjavio u Banjaluci, a preko čega se mirno prešlo, iako je zvučalo kao novi poziv na sukobe. Nisam siguran da je na sceni plan novih prekrajanja granica, ali sam sasvim siguran da je na sceni pokušaj potpuno novog načina definisanja uticaja i Turske i zapadnih zemalja pa i Rusije“, zaključuje naš sagovornik.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić - Sputnik Srbija
Dačić: Velike zemlje, pokažite poštovanje prema Srbiji

Profesor Stevica Deđanski pak veruje da su upravo granice te koje su na meti zapadnih moćnika jer, kako kaže, određeni centri moći nisu zadovoljni mapom Balkana i svojim uspehom u njegovoj podeli. Kako kaže, oni jesu uspeli da oslabe Srbiju u decenijama koje su iza nas, ali su ostavili za sobom nezavršen posao koji njih najviše i zanima, a to je Republika Srpska kao najzapadnija srpska granica, i projekat „Velike Albanije“, koji oni, naravno, ne zovu tako.

„Nezavisnost Kosova treba da bude priznata. To u narednom periodu po zapadnoj agendi mora da se promeni, i zato su spremni da se granice Balkana ponovo prekroje. Legitimnim putem, izborima, to ne mogu da urade“, uveren je on. Deđanski smatra da i u Makedoniji i u RS opozicija koketira sa Zapadom, što ostavlja mogućnost da se stvore novi nemiri.

„Očekujem da u nekom narednom periodu imamo i pokušaj destabilizacije u Srbiji, jer imamo principijelan stav oko Rusije, RS, Kosova… Znači, oko svega onoga zbog čega su nemiri u okolnim državama, samo se verovatno čeka pravi momenat da se sa tim krene, odnosno da se oslabe okolne zemlje kako bi se nemiri preneli i kod nas. Tako da očekujem buran period“, pesimističan je Deđenski.

Američki predsednik Barak Obama i ruski predsednik predsednik Vladimir Putin - Sputnik Srbija
Amerika gađa Balkan, a cilja Rusiju

On kaže da je mogućnost „balkanskog proleća“ i „narandžastih revolucija“ tema koja tek dolazi, i skreće posebno pažnju na Kosovo i albanski faktor koji bi tek mogao da se „probudi“.

Na Balkanu su se uvek sučeljavale, kažu, barem četiri velika uticaja — angloamerički, nemački, ruski i islamski. Dok Nemačka danas traži stabilan Balkan za to vreme drugi igrači imaju različite prioritete. Tako se čini da angloameričkom faktoru više odgovara „kreativni haos“ i tenzije, kako bi mogli da igraju kombinovanu ulogu, to jest da ujedno podstiču i stišavaju tenzije.

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala