Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Da li odluke sa Krita važe za sve?

© Sputnik / Vladimir Fedorenko / Uđi u foto-galerijuGrad Hersonisos
Grad Hersonisos - Sputnik Srbija
Pratite nas
Svepravoslavni sabor na Kritu i dalje prate kontroverze. Savetnik carigradskog patrijarha Vartolomeja Joan Hrisavgis izjavio je da će odluke Sabora biti obavezujuće za sve crkve, odnosno i za one koje ne prisustvuju Saboru. Odluke će sigurno uticati na sve, ali nisu obavezujuće, kaže za Sputnjik docent na Bogoslovskom fakultetu BU Rastko Jović.

Zvaničnici pravoslavnih crkava iz celog sveta okupili su se na Kritu na prvom saboru u ovom milenijumu, koji se održava uprkos izostanku pojedinih crkava. Vaseljenski patrijarh Vartolomej sazvao je sabor na kojem će među temama biti brak, post i zajedničko predstavljanje u eparhijama u zemljama poput SAD i Australije.

Unutrašnjost pravoslavne crkve - Sputnik Srbija
Sabor na Kritu, četiri pravoslavne crkve nisu došle

Savetnik patrijarha, arhiđakon Joan Hrisavgis izjavio je da će odluke Sabora pravoslavnih crkava biti obavezujuće za sve crkve. Prema njegovim rečima, situacija je mogla da bude drugačija da su crkve izrazile neslaganje na samom Saboru.

On je podsetio na Carigradski sabor 1872. godine, na kome su razmatrana pitanja nacionalno-plemenskih razlika. Ruska pravoslavna crkva nije bila na Saboru, ali su odluke važile i za Rusiju.

Međutim istoričar religije iz Moskve Jurij Tabak podseća da je Svepravoslavni sabor zamišljen kao skup koji bi pomogao da Crkve postignu jedinstven stav o određenom broju problema. 

Patrijarh srpski Irinej - Sputnik Srbija
SPC može biti medijator u rešavanju sporova u pravoslavnom svetu

„Ako na Saboru ne učestvuju sve crkve, on se ne može smatrati svepravoslavnim. Na njemu neće biti usvojeni dokumenti od suštinskog značaja, nesuglasice između crkava će i dalje biti ignorisane. Mislim da bi u rešavanju tih problema trebalo da učestvuju i političari, bogoslovi i istoričari. Samo tako bi moglo da bude postignuto jedinstvo pravoslavnog sveta, ali to se neće desiti u doglednoj budućnosti“, kaže Tabak.

Od oko 220 miliona pravoslavnih u svetu, njih svega 50 miliona je zastupljeno na Velikom saboru, jer je od 14 pravoslavnih crkava četiri odbilo da učestvuje, zbog neslaganja oko dnevnog reda — Ruska patrijaršija, Bugarska crkva, Gruzijska crkva i Antiohijska patrijaršija, čije je sedište u Siriji. Istoričar religije Jurij Tabak kaže za Sputnjik da za sada ne vidi izlaz za nesuglasice pravoslavnih crkava.

„U pravoslavnom svetu postoje ozbiljne ideološke i istorijske nesuglasice. Može se reći da su pravoslavne crkve u veoma komplikovanim odnosima, bilo da je reč o teološkim pitanjima ili o političkim. Recimo, Ruska pravoslavna crkva i Carigradska patrijaršija imaju nesuglasice koje se tiču odnosa prema katolicima, kao i prema nekanonskoj Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi, koju je Carigradska patrijaršija spremna da prizna, što je neprihvatljivo za Rusku pravoslavnu crkvu“, ocenjuje Tabak.

Hitna sednica Svetog sinoda RPC - Sputnik Srbija
RPC definitivno ne ide na Svepravoslavni sabor

Međutim, docent Bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Rastko Jović podseća da ni na jednom Saboru do sad, kao ni na Vaseljenskim saborima, nikada nisu učestvovale sve crkve, već episkopi koji su bili u mogućnosti da dođu.  Sabor nije vaseljenski po broju učesnika, već po karakteru, kaže Jović za Sputnjik.

„Ako odluke same po sebi budu takvog karaktera da se tiču svih crkava i da imaju prijem u samoj crkvi i u narodu, onda takav Sabor svakako ima vaseljenski značaj. Mogu da se skupe svi episkopi sveta, ali ako odluke ne prođu recepciju svake pomesne crkve, one ne mogu biti vaseljenskog karaktera. Imali smo u istoriji takve slučajeve, potpisivanje Unije sa Zapadnom crkvom, kad je većina bila za to, ideja nije prošla recepciju crkve i na kraju je odbačena“, podseća Jović.

Vladike - Sputnik Srbija
Sabor na Kritu — ko ga želi, a ko ne

On dodaje da još uvek ne možemo da pretpostavimo kakve će biti odluke Svepravoslavnog sabora, ali je ubeđen da će, kakve god da budu, sigurno imati nekog uticaja i na crkve koje nemaju predstavnike na Kritu. To će biti nezaobilazno, kaže Jović.

„Niko nije u stanju da nametne odluke gruzijskoj crkvi, ruskoj, srpskoj ili bilo kome, ali će verovatno svaka od tih crkava morati da ima neki sinod ili sabor koji će da povede razgovor o tim odlukama i vidi da li one mogu da se prihvate ili ne prihvate. Verujem da u tom smislu taj Sabor može imati vaseljenski karakter“, objašnjava Jović. 

Dodaje da u dnevnom redu ne vidi ni jednu temu koja ne odgovara ruskoj ili srpskoj crkvi, jer su uglavnom, kako kaže, neutralne.

„Jedini dokument koji može biti sporan je ’Odnos sa drugim hrišćanskim crkvama‘, on može biti problematičan za određene crkve“, dodaje Jović.

Podsetimo, na prvom Velikom Saboru u ovom milenijumu učestvuje delegacija Srpske pravoslavne crkve, ali uz garancije da će skup prihvatiti prethodne dogovore sa Carigradskom patrijaršijom i da će u dnevni red uvrstiti pitanje pomesnih crkava u dijaspori. Sabor će zvanično trajati do 26. juna.

 

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala