Ruski raso za otrežnjenje Turske (audio)

Ruski raso za otrežnjenje Turske
Pratite nasTelegram
Važno je da se odnosi Rusije i Turske vrate u normalne tokove — kako za region u kojem opada tenzija, tako i za ceo svet. Presudnu ulogu u tome ima fleksibilna, efikasna ruska spoljna politika, ali i „trežnjenje“ Turske, koja je shvatila da na ulazak u EU čeka više od 50 godina, ocenjuju sagovornici emisije „Svet sa Sputnjikom“.

Bivši ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić smatra da je dobro što je do pomirenja Rusije i Turske došlo, i dodaje da svet ne treba da strahuje od saveza tih dveju zemalja. Ostaje nam da vidimo kako će izgledati ta nova stranica u odnosima dveju zemalja, kojom će se brzinom ona popunjavati i koje će sve oblasti obuhvatiti, kaže Đukić.

„Dobro je da odnosi regulišu — to je važno za obe zemlje, ali i za region. Tamo se dešavaju stvari od planetarnog značaja — mislim na sve procese na Bliskom istoku, sukobe u Siriji, Iraku, Pakistanu i Avganistanu… Ali dešavaju se i pozitivne stvari — uoči ovog susreta održan je trojni susret lidera Rusije, Azerbejdžana i Irana. Stvoren je novi savez, nova regionalna saradnja koja neposredno ima veze i sa Turskom“, kaže Đukić.

Kremlj - Sputnik Srbija
Moskva Erdoganu (ne)veruje

Korist za ceo svet

Producent Rojtersa Jakša Šćekić smatra da je susret Putina i Erdogana koristan za ceo svet, a pre svega za region u kojem, kako kaže, tenzija polako opada. Danas niko, pa ni Turska, nije u poziciji da bude u lošim odnosima s jednom supersilom kao što je Rusija — kao što ne može sebi da dozvoli ni da bude u lošim odnosima sa Sjedinjenim Državama ili Evropskom unijom, kaže Šćekić.

„Samo je bilo pitanje dana, povoda koji će dovesti do toga da Rusija i Turska ponovo razgovaraju. Ako sam dobro shvatio, do razgovora je došlo zahvaljujući predsedniku Kazahstana i naporima jednog turskog biznismena. Očigledno je došlo do potrebe i do pritiska na Erdogana da ponovo uspostavi ekonomske odnose sa Rusijom. U međuvremenu se desio pokušaj puča, a ruski turisti su itekako dobro došli baš u ovoj sezoni, kad Evropljani izbegavaju Tursku. Čak se govori o tome da Rusija i Turska sada prave centar za razmenu bezbednosnih podataka o Siriji“, objašnjava Šćekić.

© SputnikSrećko Đukić
Srećko Đukić - Sputnik Srbija
Srećko Đukić

Upitan da li iz ponovnog uspostavljanja odnosa Rusije i Turske — posebno nakon pokušaja vojnog puča — možemo da zaključimo da se Turska polako okreće ka Rusiji, Šćekić kaže da je i ugledni Njujork tajms primetio da Zapad „veoma bojažljivo prati o čemu Putin i Erdogan razgovaraju“. Ovome, kaže, treba dodati činjenicu da je ruska spoljna politika praktična, da brzo reaguje na sve događaje i trenutne promene. 

„Američka spoljna politika je komplikovana kad je reagovanje posredi — komandna struktura u Rusiji je mnogo jasnija, čistija i efikasnija, u Vašingtonu je komplikovana do besmisla. Jedan od naših retkih političara koji je to razumeo bio je pokojni premijer Zoran Đinđić, koji je u Vašingtonu tražio da mu se nabavi veliki broj knjiga da bi razumeo kako to funkcioniše i kako se uopšte utiče na američku spoljnu politiku. Ona se menja kroz kongresne pododbore, odbore, senatore… U ovom trenutku, ruska spoljna politika je mnogo fleksibilnija, agresivnija, efikasnija — a američka je u nekoj vrsti vakuuma zbog izbora“, naglašava Šćekić.

Zastava Rusije i Turske - Sputnik Srbija
Turska hoće sa Rusijom da se bori protiv DAEŠ-a

Evropa Turke pravi ludima

Bivši ambasador Srbije u Belorusiji, Srećko Đukić, kaže da se Turska u odnosima sa Zapadom našla u veoma komplikovanom položaju. Erdogan je, podseća, pre susreta s Putinom potegao činjenicu da ta zemlja praktično od 1963. godine pregovara o ulasku u Evropsku uniju, i zaključio da Evropa Turke „pravi ludima“, podseća Đukić. 

„Pozicija Turske je vrlo teška i složena, teško objašnjiva. Ne može u Evropsku uniju, a stub je NATO-a. Turska mora da traži izlaze, a Rusija joj je vekovima bila partner u svakom pogledu. Tu je i odnos sa Amerikom — ima indicija da u nedavnom pokušaju puča ima američkih tragova. Unutrašnje stanje u toj zemlji, ekonomsko, političko, veoma je složeno, a i kurdsko pitanje je vrlo komplikovano. Nekada je Turska proklamovala da ima nula problema sa susedima, a sad nema suseda sa kojim nema problema! Morala je da počne to da rešava“, ocenjuje Đukić.

© SputnikJakša Šćekić
Jakša Šćekić - Sputnik Srbija
Jakša Šćekić

Jakša Šćekić, međutim, podseća da s druge strane Turska ima i adut koji se zove — migranti, i da može da ga iskoristi kad god joj to bude odgovaralo. „Ne treba zaboraviti i da Erdogan ima jaku podršku turske zajednice u Nemačkoj — ozbiljno glasačko telo, koje će itekako biti potrebno Angeli Merkel na sledećim izborima“, kaže Šćekić.

Sve ove činjenice, zaključuju sagovornici emisije „Svet sa Sputnjikom“, idu u prilog Turskoj, ali i Rusiji — pre svega zbog ekonomske saradnje, a naročito u oblasti energetike. 

Turski predsednik Redžep Erdogan - Sputnik Srbija
Erdogan: Turska i Rusija po pola finansiraju „Turski tok“

Erdogan pozitivno o Nusra frontu?

Gostima u studiju se tokom emisije iz Moskve pridružio i Viktor Nadein Rajevski, direktor Instituta političkih i socijalnih studija crnomorsko-kaspijskog regiona. On ocenjuje da se, iako dve zemlje imaju različite stavove o sirijskoj krizi, na turskoj strani javljaju određeni pomaci. Ipak, u borbi protiv terorizma u Siriji, ključno je pitanje zatvaranje granice s turske strane, kaže Rajevski.

„Preko turske granice se odvijao ogroman protok sumnjive robe. Uspeli smo da presečemo te kanale — najpre zahvaljujući avio-udarima ruske avijacije, ali i delovanju sirijske vojske. Ako se granica ne zatvori, sve će opet biti po starom. Uznemirio me je intervju koji je turski predsednik Erdogan dao neposredno pre posete Rusiji — govorio je pozitivno o Nusra frontu, štitio njihove stavove, jer se navodno i oni bore protiv DAEŠ-a. A to je samo delimično istinita tvrdnja“, kaže Rajevski. 

On dodaje da, kada je u pitanju dalja sudbina sirijske krize, ovu činjenicu svakako ne treba izgubiti iz vida, jer je Nusra front  bio i ostao grupa koja se bori za uspostavljanje islamističkog režima na teritoriji Sirije. Najvažnije je da je Turska otvoreno pokazala da želi da obnovi odnose s Rusijom, i to ne samo državne i ekonomske, već i lične odnose Putina i Erdogana.

Čini se da je turska strana uspela da ubedi rusku da je iskrena u svojim namerama, i time je zapravo počeo proces obnavljanja odnosa — za koji je, ipak, potrebno određeno vreme, ocenjuje Rajevski za „Svet sa Sputnjikom“.

 

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala