Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Jezik EU birokratije je maksimum koji Srbija dobija iz Brisela

© AP Photo / Francois WalschaertsŽan Klod Junker
Žan Klod Junker - Sputnik Srbija
Pratite nas
Od briselske administracije Srbija ne može da očekuje ništa više od Junkerovog pisma.

Evropska unija drži glavu u pesku, pravi se gluvonemom kada je antisrpska politika u pitanju, odgovaraju filozofski, kao dalaj lame sa Tibeta. Tako je, u najkraćem, šef srpske diplomatije Ivica Dačić okarakterisao odgovor predsednika Evropske komisije Žan Klod Junkera.

Dačićevi komentari povodom odgovora zvaničnika EU na žalbe, koje iz Srbije dolaze povodom rasplamsavanja antisrpstva u regionu, najbolje odražavaju razočaranost srpskih vlasti odnosom EU prema šovinističkim ispadima hrvatskih i bošnjačkih političara.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić tokom susreta sa predsednikom Evropske komisije Žan-Klodom Junkerom u Briselu - Sputnik Srbija
Junker odgovorio na Vučićevo pismo: Morate da nas slušate

Zahvaljujući birokratskom jeziku, zvaničnici EU pokušavaju da budu neko ko ne podržava nijednu od strana u bilateralnim sukobima, kaže potpredsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović.

„Mislim da je ovde reč o upotrebi birokratskog jezika sa ponavljanjem brojnih obaveza kojih kandidati za članstvo u EU, kao i države-članice treba da se pridržavaju“, objašnjava Đukanović.

Ne postoje jasni mehanizmi pomoću kojih Brisel može da utiče na ponašanje svojih članica, nastavlja Đukanović. To se videlo i u ranijim slučajevima, na primer, u odnosima Mađarske i nekih njenih suseda.

„Pismo koje smo dobili otprilike je maksimum onoga što može da se očekuje od administracije u Briselu“, navodi Đukanović.

Šah - Sputnik Srbija
Srbija se na Zapadu čita, piše i izgovara – UCENA

Hrvatska će uvek koristiti prednost članstva u Uniji i to ne samo prema Srbiji, kaže on.

„Ovih dana vidimo da se slično ponaša i prema BiH, možda u perspektivi oko nekih teritorijalnih sporova i sa Crnom Gorom. Dakle, to je nešto što svaka država koja je već članica koristi u odnosu na one koje to nisu. Recimo, slučaj između Slovenije i Hrvatske, gde je Slovenija nekoliko godina produžavala evropski put Hrvatske do punopravnog članstva“, podseća Đukanović.

Sa druge strane, treba imati u vidu da postoje diplomatski i paradiplomatski kanali u kojima države unutar sistema EU imaju jaču ulogu i uz pomoć kojih određene države mogu da okončaju sporove članica EU sa onima koje to žele da postanu, zaključuje Đukanović.

 

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala