Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Da li u Brazilu revolucija tek sada počinje

© AFP 2021 / EVARISTO SA Pristalice Dilme Rusef
Pristalice Dilme Rusef - Sputnik Srbija
Pratite nas
Pre nego što nasledniku preda „pacifikovanu i pomirenu zemlju“, Mišel Temer će na mestu predsednika Brazila, posle smene Dilme Rusef, morati od prvog dana da se bori za mir u kući. Nemiri zbog smene, prema najavama „Brazilskog narodnog fronta“, prerašće u otpor Temeru, a otpor su već pokazale tri zemlje Latinske Amerike povlačenjem ambasadora.

Nakon trodnevne diskusije Senat Brazila je izglasao smenu Rusefove sa predsedničke funkcije. Njen opoziv je krajem prošle godine zatražila opozicija zbog navodne umešanosti u poreske malverzacije i zloupotrebe budžetskih sredstava.

Novi brazilski predsednik obećao je „novo doba“ i ponovno „postavljanje na noge“ i dalje prve ekonomije Latinske Amerike, koja je poslednjih godina u recesiji. Bivši potpredsednik Temer, koji je dosta doprineo padu Rusefove, biće predsednik Brazila do predsedničkih i parlamentarnih izbora, planiranih za kraj 2018. godine.

Dilma Rusef predsenica Brazila - Sputnik Srbija
Dilma Rusef više nije predsednica Brazila

Poznavalac prilika u Latinskoj Americi, novinarka lista „Politika“ Zorana Šuvaković smatra da je nakon što je demokratija izigrana, a Rusefova smenjena, levica definitivno sišla sa scene, ne samo u Brazilu, već praktično na celom kontinentu. Prvo se to desilo Argentini, a posle Brazila je, smatra ona, na redu i Venecuela. Ona ne vidi da levica koja silazi sa scene, a koja za 13 godina nije izgubila nijedne izbore, ima snage da se izbori sa novom situacijom.

Ono što su u drugoj polovini prošlog veka SAD postizale instaliranjem krvavih režima vojnih hunti, sada su, kaže Šuvakovićeva, odigrale daleko pametnije i u svom zadnjem dvorištu institucionalnim sredstvima obezbedile garnituru na vlasti koja odgovara njima i krupnom kapitalu.

A 75-godišnji Temer je na prvom sastanku novog kabineta koji je prenosila televizija izjavio da mu je „jedino u interesu da svom nasledniku preda pacifikovanu, pomirenu zemlju u kojoj ekonomija raste“. Posle toga je otputovao u Kinu na samit grupe G20.

Političar desnog centra, koga je portal Vikiliks okarakterisao kao američkog doušnika zbog dostavljanja obaveštajnog materijala Savetu za nacionalnu bezbednost SAD i američkoj vojsci, suočio se sa nemirima i pre nego što je preuzeo dužnost. Rasprava u Senatu o smeni levičarke Rusefove izvela je nezadovoljne Brazilce na ulice najvećih brazilskih gradova, zbog čega je policija upotrebila i suzavac.

Smena Rusefove je posle 13 godina označila i kraj vladavine levičarske Radničke partije. Da li samo trenutno, kako se nadaju pristalice Rusefove?

Venecuela - Sputnik Srbija
Pipci Vašingtona: Latinska Amerika pada u Venecueli

Sada već bivša predsednica Brazila je ocenila da je „Senat doneo odluku koja će ući u istoriju kao velika nepravda“.

„Senat je počinio parlamentarni državni udar“, rekla je Rusefova najavljujući „odlučan otpor vladi pučista“. 

Uticaj najveće, najmnogoljudnije i, uprkos recesiji, i dalje najjače ekonomije Latinske Amerike na ceo kontinent je nesporan. Zato i ne čudi što su odmah usledila reagovanja. Ambasadore iz Brazila su povukli Ekvador, Bolivija i Venecuela, koja je uz to i zamrzla političke i diplomatske odnose sa Brazilom.

Predsednik Venecuele Nikolas Maduro saopštio da je parlamentarna puč u Brazilu usmeren ne samo protiv brazilske predsednice Dilme Rusef, već i protiv svih levičarskih pokreta u Latinskoj Americi.

„Ta revolucija nije usmerena samo protiv Dilme (Rusef), već i protiv Latinske Amerike i Kariba. To je napad na pristalice narodnih, progresivnih, levičarskih pokreta“, rekao je Maduro.

Ekvadorski predsednik Rafael Korea je akciju protiv Rusefove ocenio kao izdaju.

„Nikad nećemo prihvatiti prakse koje podsećaju na najmračnije doba naše Amerike“, izjavio je Korea.

Predsednik Bolivije Evo Morales je takođe osudio „parlamentarni prevrat usmeren protiv brazilske demokratije“.

Sputnjik - Sputnik Srbija
#SvetSaSputnjikom: Uticaj Kine i Rusije u Latinskoj Americi raste (audio)

Ministarstvo spoljnih poslova Bolivije je pozvalo sve države regiona da odbiju da priznaju prevrat.

„Meki državni udari slabe demokratske institucije radi dolaska na vlast onih koji na izborima ne mogu da dobiju dovoljno glasova za formiranje vlade“, poručilo je Ministarstvo.

Reagovao je i Brazil, povukavši svoje ambasadore u tim zemljama na konsultacije.

Posle prvih protesta teško je proceniti kako će Brazilci prihvatiti Temera za predsednika koji baš ne uživa popularnost kod naroda.

„Brazilski narodni front“ (BNF) koji okuplja oko 60 autohtonih brazilskih društvenih organizacija, najavljuje da „otpor tek sad počinje“. Pozvao je na jedinstvo i mobilizaciju širokih narodnih masa, kao i na „neprestanu borbu koju treba voditi sve do poraza nedemokratske koalicije koja je pogazila vladavinu prava“, prenosi portal „Librered“.

Front je pozvao na otpor protiv onih koji su za račun „preduzetničkih elita pogazili demokratski poredak“. U saopštenju su naveli da je Ustav zemlje pogažen sa jasnim ciljem „zarad interesa finansijske, industrijske, poljoprivredne i medijske oligarhije na štetu radnika“.

Podsećajući da su proteklih meseci milioni Brazilaca učestvovali u demonstracijama, ujedinjeni u nastojanju da obrane demokratiju, nacionalni suverenitet i rezultate izbora, ocenili su da je nedopustivo da grupa od 61 senatora, među kojima mnogi pod istragom za korupciju i druga teška dela, smeni predsednicu za koju je na predsedničkim izborima 2014. godine glasalo više od 54 miliona birača.

Brazilska predsednica Dilma Rusef na konferenciji za medije u predsedničkoj rezidenciji Alvorada Palas u Braziliji - Sputnik Srbija
Bure baruta: Brazil će eksplodirati ako Dilmu Rusef izbace iz kabineta

U međuvremenu, u Sao Paulu već treći dan traju žestoki sukobi između pristalica svrgnute predsednice i policije. Stotine ljudi je izašlo na ulice grada i ne priznaju odluku Senata, preneo je televizijski kanal „Globo“.

Protesti su izbili i u Braziliji, Rio de Žaneiru i drugim brazilskim gradovima, ali su se okupili i oni koji su uz šampanjac slavili odluku Senata o svrgavanju Rusefove.

Bivšoj predsednici su ostavljena politička prava, što znači da će moći da se kandiduje za senatorku ili poslanicu, ali ne i za predsednicu, jer je već bila birana u dva uzastopna mandata.

Novi predsednik je pak već krenuo za Hangdžou u Kini gde će 4. septembra početi samit G20.

U međuvremenu su reagovale i članice BRIKS-a, u čijem sastavu je i Brazil.

Rusija je saopštila da je zainteresovana za stabilan i demokratski Brazil, a politička dešavanja smatra unutrašnjim pitanjima te zemlje, objavljeno je na sajtu Ministarstva spoljnih poslova.

© Sputnik / Vitalij PodvickiDilma Rusef više nije predsednica Brazila
Dilma Rusef više nije predsednica Brazila - Sputnik Srbija
Dilma Rusef više nije predsednica Brazila

„Smatramo da je važno da razvoj događaja ne pogorša podele u društvu i političke netrpeljivosti“, navedeno je u saopštenju, uz napomenu da dve zemlje aktivno sarađuju u UN, BRIKS-u i G20 i da su uključene u pripreme predstojećih samita BRIKS-a i G20 u Kini.

I Indija i Kina su najavile da se, što se njih tiče, ništa neće menjati u odnosu prema Brazilu.

 

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala