Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

U Moskvi se otvara Centar slovenskih kultura (foto)

© Sputnik / Jovana VukotićŠtand Srbije na sajmu
Štand Srbije na sajmu - Sputnik Srbija
Pratite nas
Septembar je za ljubitelje književnosti u Moskvi početak „nove sezone“. Na Međunarodnom sajmu knjiga, koji je počeo u sredu, ove godine učestvuje više od 500 izlagača iz celog sveta. Program srpske delegacije je, tradicionalno, privukao pažnju ruske publike istančanog književnog ukusa.

Drugog dana Sajma knjiga u Moskvi, za srpski štand je vladalo ogromno interesovanje. Mnogi su zastajali da pogledaju „čudnu“ ćirilicu — a potom, kada bi shvatili da se radi o srpskoj literaturi, ostajali bi da čuju predavanja i razgovore s piscima.

Na dnevnom redu nisu bile samo diskusije o književnim delima već i o nekim organizacionim momentima — naime, svoj nastup na štandu imali su i predstavnici beogradskog Sajma knjiga, koji su moskovskoj publici predstavili istorijat te kulturne manifestacije, koja je izuzetno značajna za Srbiju.

© Sputnik / Jovana VukotićAmbasadoru Slavenku Terziću na sajmu je uručena nagrada "Tera inkognita"
Ambasadoru Slavenku Terziću na sajmu je uručena nagrada Tera inkognita - Sputnik Srbija
Ambasadoru Slavenku Terziću na sajmu je uručena nagrada "Tera inkognita"

Dr Zoran Avramović, predsednik organizacionog odbora beogradskog Sajma knjiga, za radio Sputnjik kaže da je beogradska delegacija tokom prezentacije moskovsku publiku podsetila da se kultura knjige i čitanja u Srbiji neguje od davne 1893. godine, dok je njegova koleginica Mirjana Lukić dodaje da je beogradska sajamska delegacija u Moskvu došla pre svega s namerom da ostvari kontakte s potencijalnim izlagačima iz Rusije.

„Naš glavni cilj je da ruski izdavači dođu u Beograd, ali želimo i da u Rusiji predstavimo srpske izdavače — učesnike Sajma knjiga. S moskovskim Sajmom imamo izuzetno kvalitetnu saradnju i razmenu usluga, koja nam pomaže da sa manje novca uzajamno predstavimo kulturu izdavaštva u naše dve zemlje“.

Sergej Kajkin, glavni organizator Međunarodnog sajma knjiga, u razgovoru za Sputnjik podseća da je prošle godine Srbija imala status specijalnog gosta u Moskvi, kao i odličan štand sa veoma kvalitetnim programom.

„Dobri prošlogodišnji rezultati doveli su do toga da potpišemo novi, veoma kvalitetan ugovor o nastavku saradnje. U oktobru s velikim zadovoljstvom idemo u Beograd — za ruski štand na beogradskom Sajmu pripremili smo program u kojem će biti mnogo više susreta čitalačke publike s ruskim autorima, ali i predstavljanja knjiga“.

© Sputnik / Jovana VukotićKnjige na srpskom štandu na sajmu.
Knjige na srpskom štandu na sajmu. - Sputnik Srbija
Knjige na srpskom štandu na sajmu.

Kajkin dodaje i da ga veoma raduju novi dogovori s predstavnicima Beogradskog sajma jer, kako kaže, postoji snažna želja obe strane da se ruski pisci srpskoj publici predstave na najbolji i najkvalitetniji mogući način.

Nagrada srpskom ambasadoru

Među mnogobrojnim programima drugog dana Sajma knjiga u Moskvi, upriličena je i dodela nagrada „Tera inkognita“, koju svake godine dobijaju autori dokumentarnih i umetničkih književnih dela, društvenih istraživanja, ali i drugih projekata iz oblasti umetnosti. Nagrada se dodeljuje autoru koji izabranu temu obradi iz nekog novog ugla, ili pokuša da je prikaže svetu na drugačiji način.

Za kapitalnu monografiju „Stara Srbija — Drama jedne civilizacije“ nagradu je ove godine dobio srpski ambasador u Moskvi Slavenko Terzić. On se zahvalio izdavačkoj kući, ali i Nataliji Naročnickoj, predsednici Fonda istorijske perspektive, koji su pomogli da ovo delo ugleda svetlost dana.

„Moja knjiga tiče se istorije srpske kulture i srpske civilizacije. To su pre svega sami Kosovo i Metohija, ali i okolni regioni. Mislim da reči ’drama jedne evropske civilizacije‘ u naslovu moje knjige sve govore“, rekao je Terzić.

Kvalitet, ne kvantitet

© Sputnik / Jovana VukotićKnjige na srpskom štandu na sajmu.
Knjige na srpskom štandu na sajmu. - Sputnik Srbija
Knjige na srpskom štandu na sajmu.

U popodnevnim časovima usledile su diskusije i predstavljanje različitih dela i projekata.

Pisac i direktor „Arhipelaga“ Gojko Božović govorio je o projektu „100 slovenskih romana“ i „Forumu slovenskih kultura“. Zorislav Paunković je predstavio „Ruski almanah“, zbirku ruskih dela prevedenih na srpski jezik, a o specifičnosti prevođenja dela čuvenog ruskog pesnika, esejiste i dramaturga Josifa Brodskog na srpski jezik govorila je Neda Nikolić Bobić.

Julija Sozina, predstavnica Biblioteke inostrane literature iz Moskve — institucije koja je važna spona rusko-srpske saradnje u oblasti književnosti — u razgovoru za Sputnjik naglasila je da je, kad je posredi izdavanje srpske literature na ruskom i obrnuto, komercijalni uspeh „poželjan, ali ne i odlučujući kriterijum“.

Centar knjige „Rudomino“, koji je deo Biblioteke inostrane literature, ima, kaže Sozina, nešto „globalnije“ ciljeve — da širokoj publici u Rusiji predstavi najkvalitetnija dela iz Srbije, pa čak i ona manje poznatih autora. U tom procesu, naglašava naša sagovornica, ključna je uloga prevodioca — onoga ko čitaocu do tančina prenosi misli i reči samog autora.

Otvaranje 29. Moskovskog međunarodnog sajma knjiga - Sputnik Srbija
Rusi vole srpske pisce (foto)

Julija Sozina dodaje i da je tokom dugogodišnje karijere primetila da su mladi prevodioci ti koji mnogo detaljnije i „dublje“ rade na nekom tekstu.

„Često se proslavljeni prevodioci veoma olako prihvataju posla i ne rade dovoljno pažljivo. Nažalost, danas nemaju sve izdavačke kuće mogućnost da angažuju i lektora i korektora — ali ja uvek glasam za kvalitet ispred kvantiteta“, kategorična je Sozina.

Na kraju razgovora za Sputnjik, Sozina otkriva i da je, u dogovoru s Forumom slovenskih kultura iz Ljubljane, doneta odluka da se u Moskvi, i to baš u Biblioteci inostrane literature, otvori Centar slovenskih kultura čiji će rad, preko svojih diplomatskih predstavništava, moći da pomažu i ministarstva kulture svih zainteresovanih slovenskih zemalja.

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala