Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Zašto je Evropa ranjivija za terorizam od SAD (foto)

© AP Photo / David KarpTeroristički napad na Njujork 11. septembra 2001.
Teroristički napad na Njujork 11. septembra 2001. - Sputnik Srbija
Pratite nas
Petnaest godina posle napada na Svetski trgovinski centar u Njujorku, u SAD se nije dogodio nijedan sličan teroristički čin, pre svega zahvaljujući antiterorističkom zakonodavstvu. Sa druge strane, Evropa se nije najbolje snašla u borbi protiv terorizma. Zašto je to tako?

Petnaest godina je prošlo od kada je devetnaest terorista, pripadnika Al Kaide, otelo četiri putnička aviona punih putnika i napalo njujorški Svetski trgovinski centar, zgradu Pentagona u Vašingtonu, a jedan se srušio na polju u blizini gradića Šanksvil u Pensilvaniji.

Napad je odneo 2.996 ljudskih života i to je najsmrtonosniji napad koji je neko izveo na američkom tlu. Samo poređenja radi, japanski napad na Perl Harbur 1941. odneo je 2.403 života. Više od 6.000 ljudi ranjeno je u napadima.

© AP Photo / Matthias BalkPolicajac u blizini tržnog centra Olimpija u Minhenu nakon pucnjave 22. jula 2016. godine
Policajac u blizini tržnog centra Olimpija u Minhenu nakon pucnjave 22. jula 2016. godine - Sputnik Srbija
Policajac u blizini tržnog centra Olimpija u Minhenu nakon pucnjave 22. jula 2016. godine

Od 11. septembra 2001, svet je ušao u novu epohu. Prethodna, koja je počela padom Berlinskog zida deset godina ranije, nagovestila je ono što je američki politikolog Frensis Fukujama nazvao „krajem istorije“. Liberalizam, prema ovom stanovištu, nema alternativu — njegova pobeda označila je početak novog, jedinstvenog sveta slobode i otvorenog tržišta.

Borci terorističke organizacije ID - Sputnik Srbija
Obaveštajci upozoravaju: Bliži se evropski 11. septembar

Teroristički napadi na Njujork i Vašington, međutim, pokazali su da je istorija u stalnom kretanju i liberalizam je dobio novog neprijatelja oličenog prvo u Al Kaidi, a danas u DAEŠ-u. Na terorističke napade nisu ostali imuni ni drugi delovi sveta, pogotovo Evropa.

Ne može se reći da je svet postao bezbednije mesto. Prema rečima profesora na Fakultetu za poslovne studije i pravo Dušana Vasića, simptomatično je da se terorističke akcije koje se dešavaju i politički događaji koji se najavljuju u mnogo čemu podudaraju.

„Na primer, na petnaestu godišnjicu događaja u SAD, kandidat za američkog predsednika Donald Tramp izjavljuje da prete i da su na pragu novi teroristički udari,  možda još strašniji od onog koji se desio 11. septembra 2001. Istovremeno, jedan od lidera Al Kaide na svom fejsbuk-profilu objavio je gotovo identičnu pretnju, da će oni svom silom i gde god mogu ponovo udariti na Ameriku. Vidimo, dakle, da je Amerika ponovo u fokusu. Međutim, za razliku od perioda pre 15 godina, terorizam se preselio u Evropu“, kaže Vasić.

Svi podaci govore u prilog tezi da je Evropa izloženija terorističkim napadima od SAD, kaže Vasić. Situacija na terenu više ide naruku Americi nego Evropi.

© Sputnik / Irina Kalašnikova / Uđi u foto-galerijuSituacija u Nici nakon terorističkog napada
Situacija u Nici nakon terorističkog napada - Sputnik Srbija
Situacija u Nici nakon terorističkog napada

„Bez obzira šta je radila i koliko je izazvala rasplamsavanje terorizma širom sveta, Amerika je poprilično uspela da se obezbedi. S jedne strane, odmah posle događaja 2001. donet je čitav niz zakona koji su bili izrazito restriktivni, kako prema spolja, tako i prema unutra“, objašnjava Vasić.

Amerika je, pooštravanjem uslova za dobijanje ulaznih viza i podizanjem zida prema Meksiku, zatvorila granice i ulazak u SAD učinila restriktivnim. Sa druge strane, pooštrila je zakonodavstvo.

„Kada pogledate američko krivično zakonodavstvo i vidite šta sve potpada pod delo terorizma, vidite širinu i mogućnost da državni tužilac pokrene postupak protiv ljudi koji bilo koga zastrašuju. Bilo koja vrsta zastrašivanja može se kvalifikovati kao terorizam. Kada je Džordž Buš poveo ’rat protiv terorizma‘ zaista je ušao žestoko u mnoge avanture širom sveta koje su se negativno odrazile jer nisu donele spokoj svetu, nisu savladale terorizam u međunarodnim okvirima, već su se kao bumerang vratili tamo gde su mogli“, kaže Vasić.

Prema njegovim rečima, postoje i drugi razlozi zbog kojih se terorizam više manifestuje u Evropi nego u Americi. Socijalni razlozi su među najvažnijima. U SAD, navodi Vasić, muslimanska zajednica ima oko tri miliona ljudi. Međutim, to su ljudi koji potiču iz bogatih krugova, obrazovani, sa dobrim pozicijama u društvu.

Militanti Islamske države - Sputnik Srbija
Islamska država bi mogla da ponovi 11. septembar

Sa druge strane, muslimani koji su došli u Evropu, došli su „trbuhom za kruhom“, kaže Vasić, potiču iz siromašnih slojeva muslimanskih društava i u Evropi su ostali na društvenim marginama.

„Na primer, u Belgiji ima oko 660.000 muslimana, ali iz Belgije je u redove DAEŠ-a otišlo da se bori oko 436 muslimana. Iz Amerike, koja ima pet puta više muslimana, otišlo je svega 250 ljudi“, navodi Vasić.

© REUTERS / Eric GaillardFrancuski policajci i forenzičari stoje pored kamiona 15. jula 2016. kojim je izvršen teroristički napad u Nici
Francuski policajci i forenzičari stoje pored kamiona 15. jula 2016. kojim je izvršen teroristički napad u Nici  - Sputnik Srbija
Francuski policajci i forenzičari stoje pored kamiona 15. jula 2016. kojim je izvršen teroristički napad u Nici

I položaj evropskih muslimana je takav da nisu dovoljno integrisani u evropska društva, a i talas izbeglica više je pogodio Evropu nego SAD. To su, prema Vasićevim rečima, samo neki od elemenata koji su doprineli postepenom prebacivanju udarne pesnice terorizma sa Amerike na Evropu.

Iako je sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka prošla kroz talas terorizma, koji su tada predvodile ekstremne levičarske i desničarske grupe, poput Bader-Majnhofa u Nemačkoj, Crvenih brigada u Italiji ili Karlosa-„Šakala“u Francuskoj, Evropa je, čini se, bila manje spremna od Amerike da se uhvati u koštac sa novim naletom terorizma, ovog puta islamskim.

Tome doprinosi, ne samo nepostojanje jedinstvenog evropskog bezbednosnog sistema, već i činjenica da se u Evropi daleko manje ulaže u sistem bezbednosti, kaže Vasić.

„Način na koji su evropske granice uređene, mehanizam prelaska, prolaska, kontrole, daleko je ispod onog režima koji postoji u SAD, pa i ispod onog koji postoji u Velikoj Britaniji. Neuporedivo je lakše ući u bilo koju članicu EU, nego u Veliku Britaniju ili SAD“, zaključuje Vasić.

 

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala