Srpski izvoznici moraju imati veću inicijativu

Srpski izvoznici moraju imati veću inicijativu
Pratite nasTelegram
Važno je istaći spremnost Rusije da u svakom pogledu podrži saradnju naših zemalja, naročito jer imamo gospodina Timčenka na čelu konzulata, što već donosi veliku ozbiljnost i odgovornost u tim poslovima.

U Sankt Peterburgu je prošle nedelje otvoren Generalni konzulat Srbije, a o tome koliko će taj potez  doprineti jačanju ekonomskih odnosa Srbije i Rusije i povećanju srpskog izvoza, Jelica Putniković je u emisiji „Energija Sputnjika“ razgovarala sa Ninoslavom Vujinović, savetnicom u Centru za bilateralnu saradnju sa Rusijom u Privrednoj komori Srbije, i dr Danijelom Cvjetičaninom, profesorom Univerziteta Singidunum.

Aleksandra Vučić na prijemu povodom otvaranja pregovaračkih poglavlja sa EU. - Sputnik Srbija
Kako Srbija da kompenzuje štetu od ulaska u EU

Vujinovićeva kaže da je otvaranje Konzulata izuzetno značajno, jer Predstavništvo koje Privredna komora ima u Moskvi nije moglo da podmiri potrebe srpskih privrednika na ogromnom ruskom tržištu.

„Važno je istaći spremnost Rusije da u svakom pogledu podrži saradnju naših zemalja, naročito jer imamo gospodina Timčenka na čelu Konzulata, što već donosi veliku ozbiljnost i odgovornost u tim poslovima. Naš cilj je da intenziviramo regionalnu saradnju, a nadam se da će se prilika za to pružiti i 10. novembra, kada Sanktpeterburška trgovinsko-industrijska komora obeležava svoj veliki jubilej. To će biti lep povod koji bi mogao da doprinese da se privrednici okupe i detaljnije porazgovaraju o načinima intenziviranja kontakata kako sa Sankt Peterburgom, tako i šire sa Lenjingradskom oblašću“, ističe Vujinovićeva.

Sveže voće i povrće, mlečni i mesni proizvodi, ali i građevinarstvo i proizvodnja nameštaja oblasti su u kojima Srbija može da iskoristi svoje izvozne potencijale na ruskom tržištu, napominje Vujinovićeva. U Rusiji, kako kaže, „pamte i našu industriju tekstila i obuće, ali je pitanje da li mi imamo kapacitete neophodne da odgovore zahtevima ogromnog ruskog tržišta“.

„Nažalost, mi više nemamo velike sisteme, već male kompanije. Sve je usitnjeno, kako u okviru tekstilne industrije, tako i u industriji obuće i prehrambenih proizvoda. Ja ne sumnjam u kvalitet naših proizvoda, ali mora da se postigne odgovarajući obim da bi to bilo isplativo i za jednu i za drugu stranu, kao i da se poštuje kvalitet koji se ugovori i da to bude pravilo za sve proizvode gde bismo mogli da nastupamo i budemo konkurentni“, napominje Vujinovićeva.

Pijaca - Sputnik Srbija
Nema prepreka za srpski izvoz u Rusiju

I profesor Danijel Cvjetičanin smatra da je problem Srbije u tome što nema proizvodne pogone sa kapacitetima koji bi mogli da zadovolje neke od potreba ruskog tržišta. Međutim, proizvodni kapaciteti Srbije nisu jedini ograničavajući faktor povećanja privredne saradnje dveju zemalja, napominje Cvetičanin.

„Treba biti svestan da naši evroatlantski prijatelji sprečavaju svaku saradnju Srbije i Rusije. Kada je trebalo da bude izgrađen ’Južni tok‘, EU ga je praktično zatvorila — Bugarskoj je bilo zabranjeno da pristupi projektu, Srbiji je bilo zaprećeno, pa su Rusi odustali i prešli na alternativna rešenja. Dokle god privrednici nemaju inicijativu i čekaju da posao umesto njih ugovore države i privredne komore, a država upravlja privrednim tokovima, uvek će evropska administracija moći našim privrednicima da zabrani da izađu na rusko tržište ili da spreči da sa ruskog tržišta uzimamo robu. To još izgleda nisu razumeli ni ruski privrednici ni Vlada Rusije, ali ni naši privrednici ni naša Vlada“, objašnjava Cvejtičanin.

On kaže da je za bolju privrednu saradnju neophodno promeniti način razmišljanja i pristup stranom tržištu, koji bi počivao na snažnijoj inicijativi privrednika u obe zemlje. Od izuzetnog značaja je i povoljan privredni ambijent, bez ograničavajućih faktora, poput složene administrativne procedure, smatra Cvejtičanin.

 

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala