Kako protiv propagande terorizma na socijalnim mrežama

© Sputnik / Radoje PantovićPlakati na konferenciji „Terorizam i elektronski mediji“ u Beogradu
Plakati na konferenciji „Terorizam i elektronski mediji“ u Beogradu - Sputnik Srbija
Pratite nasTelegram
Čak i najzaštićeniji objekti su na ovaj ili onaj način ranjivi za sajber napade, a najveća je opasnost misliti da si zaštićen, rečeno je danas na konferenciji „Terorizam i elektronski mediji“ uz upozorenje da je internet postao svojevrsno oružje, a socijalne mreže široko polje za propagiranje terorizma.

Socijalne mreže su, kako je ukazano, u ovom trenutku ponekad nepredvidive i haotične, a problem zabrane sadržaja koji propagiraju terorizam jeste u tome što se kao argument uvek poteže sloboda govora, smatraju učesnici panela „Socijalne mreže kao sredina za širenje ideja terorizma“.

Predsednik TVM grupe Vladimir Taler, moderator panela, posebno je ukazao da je psiha mladih takva da se lako pecaju na udicu onih koji ih vešto vrbuju da se priključe teroristima DAEŠ-a, navodeći podatak da je u Rusiji više od 2.000 mladih zavrbovano u tu terorističku organizaciju preko socijalnih mreža. 

Andrej Jarnih iz laboratorije Kasperski posebno se osvrnuo na pitanje sajber bezbednosti i ranjivosti objekata kritično važne infrastrukture na napade hakera. Nema neranjivih, rekao je Jarnih i upozorio da broj takvih napada raste. Na meti su, prema njegovim rečima, naročito kritično važni energetski, ali i atomski objekti.

On je podsetio na niz slučajeva takvih napada, poput upada u sistem južnokorejske nuklearke 22. decembra 2014, upada u sistem aerodroma u Varšavi 23. juna 2015. ili isključenja struje turskoj elektrokompaniji 31. marta 2015. godine.

Glavna urednica srpske redakcije Sputnjika Ljubinka Milinčić na konferciji „Terorizam i elektronski mediji“ u Beogradu - Sputnik Srbija
Teroristička klopka za medije

Informacije zlonamernima padaju u ruke i preko socijalnih mreža, ako zaposleni iznose osetljive informacije sa posla na svojim nalozima, upozorio je Jarih. On je dodao i da primer Hilari Klinton pokazuje da lični život državnih zvaničnika sve više postaje dostupan svima.

Normalni državni činovnik neće koristiti otvorene mreže za razmatranje državne problematike, primetio je Aleksandar Mihajlov, član Saveta za spoljnu odbrambenu politiku Rusije.

On je takođe primetio da je „internet oružje koje mogu koristiti kako oni protiv nas, tako i mi protiv njih“, ali i ocenio da specijalne službe, nažalost, za sada nisu nedovoljno efikasne u rešavanju tih zadataka.

Recimo, nikakvi filteri ni Interpola nisu u stanju da uđu u trag razgovorima i dogovorima trgovaca narkotika, jer svaku etapu u procesu trgovine dogovaraju na različitom internet resursu, rekao je Mihajlov. Kao drugi aspekt naveo je tešku obradivost tolike količine podataka, što je, prema njegovim rečima, otkrio skandal sa Edvardom Snoudenom.

Sve informacije koje dobiju specijalne službe lišene su svakog smisla ako nisu obrađene, a te službe često nisu u stanju da „svare“ toliko količinu podataka, objasnio je Mihajlov. Igor Aleksejev iz Ministarstva spoljnih poslova Rusije postavio je pitanje borbe protiv propagiranja terorizma na socijalnim mrežama u svetlu odbrane slobode govora. Kako je rekao, u Stejt departmentu zato postoji specijalno odeljenje gde troluju one koji iznose ekstremistički sadržaj na socijalnim mrežama, ubacujući se u razne ekstremističke forume.

Displej sa logom međunarodne informativne agencije i radija Sputnjik - Sputnik Srbija
„Oslobođenje.ba“ falsifikovalo Sputnjik

Međutim, dodao je on, za sada nije jasno da li je efikasniji takav način ili blokiranje tih resursa. Prema mišljenju Mihajlova, inicijativa odozdo nije naodmet, tim pre što svaka zabrana ume da isprovocira suprotnu reakciju, veće interesovanje za zabranjene sadržaje i zato je neophodno boriti se u korenu protiv ekstremističkih ideologija svake vrste.

Zabrana znači da si izgubio, jer uvek udaraš po repu, a treba vaspitavati, složio se i Vladimir Taler.

Na dvodnevnoj konferenciji „Terorizam i elektronski mediji“, koja se završava danas, učestvovalo je oko 90 predstavnika naučne zajednice i medija iz 15 zemalja, uključujući glavnu urednicu Sputnjika Ljubinku Milinčić.

 

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala