Krimu ne opraštaju što su svi planovi Zapada pali u vodu

Krimu ne opraštaju što su svi planovi Zapada pali u vodu
Pratite nasTelegram
Povratak Krima u sastav Rusije prekretnica je za to poluostrvo, ali i za Rusiju jer je Krim sveto mesto za sve Ruse, kaže Georgij Muradov, zamenik predsednika krimske vlade i stalni predstavnik Republike Krim pri predsedniku Rusije. U intervjuu za Sputnjik upozorava i kuda vodi informacioni rat protiv Rusije.

U Beogradu je boravio u okviru delegacije Krima koja je predstavila potencijale za saradnju sa Srbijom i šta ta ruska republika može da ponudi srpskom biznisu. Muradov naglašava da dve i po godine od prisajedinjenja Rusiji Krim ide u pravcu značajnog uspona i da je među ruskim regionima jedan od lidera po stopi ekonomskog rasta. Nije bilo lako, napominje Muradov, podsećajući na, kako kaže, „varvarske akcije kijevskih vlasti“ poput prekida vodosnabdevanja i dostavljanja struje Krimu. „Ali izašli smo iz te situacije i sada zajedno sa Rusijom ne osećamo nikakve pretnje“, dodaje on.

Muradov, koji je i stalni predstavnik Republike Krim pri predsedniku Rusije, podseća da je povratak tog poluostrva u okrilje Rusije bio reakcija na poteze nacionalističkih vlasti u Kijevu.

© Sputnik / Radoje PantovićIzložba-prezentacija investicionog, turističkog i kulturnog potencijala Republike Krim i okrugli sto "Mogućnosti i perspektive rusko-krimske poslovne saradnje"
Izložba-prezentacija investicionog, turističkog i kulturnog potencijala Republike Krim i okrugli sto Mogućnosti i perspektive rusko-krimske poslovne saradnje - Sputnik Srbija
Izložba-prezentacija investicionog, turističkog i kulturnog potencijala Republike Krim i okrugli sto "Mogućnosti i perspektive rusko-krimske poslovne saradnje"

U Evropi, pa i u svetu, sve određuju brojne deklaracije i konvencije o ljudskim pravima, ali zbog nečeg se te konvencije ne odnose na Ruse, kaže Muradov. Upozorava da se ni politika sankcija, koje ograničavaju slobodu kretanja građana Krima, nigde ne može smatrati ponašanjem u skladu sa pravom, primećujući sa žaljenjem da, kad je reč o odnosu prema Krimu i Rusiji, „sve se može“. Na pitanje kako to objašnjava, odgovara:

— U toku je informacioni rat koji u meni budi velike bojazni zato što je on uvek priprema za veliki rat. Javno mnjenje drugih zemalja okreću protiv Rusije, kažu da je to neprijateljska, užasna zemlja koju treba likvidirati, koju treba popraviti, razbiti na delove, inače je ona pretnja za zapadno društvo. Zato se prema informativnom ratu ne treba olako odnositi, kao, oni će tamo malo da galame i na tome će se završiti. Taj rat ima svoje ciljeve, i mi to treba jasno da shvatamo. Zato se mi trudimo da sačuvamo jedinstvo i duh našeg naroda. A povratak Krima u Rusiju dao je posebni polet našem narodu. Građani Rusije su danas jedinstveniji nego ikad, i uprkos tome što pokušavaju da stvore ekonomske probleme — to se ne odražava na raspoloženje u našem društvu. Mi imamo čime da odgovorimo. Mi smo zemlja koja je u stanju da pokrije sve svoje potrebe, raspolažemo trećinom svetskim prirodnih resursa. A istorija, pa i ona nedavna, pokazuje da će Rusija u svakom slučaju opstati, a štetu će pretrpeti pre svega naši partneri u Evropi zato što smo mi za njih izvor resursa. S Rusijom je trebalo da grade prijateljstvo i saradnju, i tada bi prosperirale i Evropa i Rusija. Oni su krenuli drugim putem, znamo pod čijim pritiskom se to dešava i čija je produžena ruka Evropa postala.

Više puta je rečeno da je referendum na Krimu sproveden po svim normama međunarodnog prava, a opet na Zapadu to ne priznaju. Šta mislite, zašto?

Izložba-prezentacija investicionog, turističkog i kulturnog potencijala Republike Krim i okrugli sto Mogućnosti i perspektive rusko-krimske poslovne saradnje - Sputnik Srbija
Krim u Beogradu: Veliki potencijal za srpske privrednike (video)

— Postojali su potpuno drukčiji planovi sa Krimom. On je odlična istorijska luka za vojno-pomorsku bazu u Sevastopolju. Krim je strateška teritorija u odnosu na čitavu Rusiju, to je naš meki trbuh, kako se obično kaže. A postojali su planovi o raspoređivanju veoma ozbiljnih snaga koje bi pripadale Zapadu, koje bi on kontrolisao i koje bi bile oštrica protiv Rusije. Naravno da na to nisu pristali ni Krimljani ni Rusija. I kada je na Krimu Državni savet, Vrhovni savet, odnosno parlament, doneo odluku da se 11. marta 2014. proglašava nezavisnost Republike Krim i Krim se obratio Rusiji s molbom da ga zaštiti i primi u sastav Ruske Federacije, to je bilo veoma neočekivano za naše zapadne oponente. Njihovi planovi su pali u vodu, i do danas oni ne mogu to da oproste Krimljanima.

Mnogi evropski političari su već dolazili u posetu Krimu i utisak je da u Evropi jača svest o tome da su sankcije štetne.

— Tako je. Te sankcije i Evropi nanose veliku štetu, ali što je najvažnije, nanose štetu perspektivi naših miroljubivih odnosa i naše dugoročne saradnje. Radimo veoma aktivno na razvoju odnosa Krima sa stranim partnerima. Više od 100 delegacija iz raznih zemalja sveta bilo je na Krimu u poslednjih godinu dana, i, ma kako čudno zvučalo, polovina delegacija bila je iz zemalja koje su proglasile sankcije. Dolaze istaknuti političari, bivši premijeri, parlamentarni poslanici. A parlamenti niza evropskih zemalja doneli su rezolucije protiv sankcija. Dakle, tamo nema jedinstva, i potpuno sam uveren da zdrav razum treba da pobedi tu neracionalnu politiku koja vodi samo u konfrontaciju, zaoštravanje odnosa na međunarodnoj sceni i budi negativna osećanja kod sve većeg broja stanovnika same Evrope i Sjedinjenih Država. Nije slučajno što je pitanje odnosa sa Rusijom postalo maltene centralno u američkoj predizbornoj kampanji. Sa konfrontacijom se ne može živeti. Nama je to neprijatno, ali mi smo nacija istorijski jaka. Istrajaćemo, a oni neka porazmisle.

Krim - Sputnik Srbija
„Preletite“ Krim — jedno od najlepših mesta na svetu

Po čemu se Krim na ekonomskom planu razlikuje u odnosu na onaj od pre dve i po godine? Šta je urađeno?

— U početku je došlo do pogoršanja ekonomske situacije, ali to je trajalo samo prve godine. Ruska Federacija je već u avgustu 2014. donela važnu odluku o sprovođenju federalnog programa socijalnog i ekonomskog razvoja Krima počev od 2015. To su vrlo ozbiljni finansijski resursi od više od 10 milijardi evra, čiji je cilj da se modernizuje celokupna infrastruktura Krima i stvore uslovi za privlačenje širokog biznisa, pa i stranog, da se izvrši modernizacija socijalno-ekonomskih objekata. Taj program je sada u fazi aktivne realizacije i već pokazuje da ekonomski razvoj Krima ide u pravcu značajnog uspona, pa je Krim među ruskim regionima sada jedan od lidera po stopi ekonomskog rasta. Prošle godine ona je iznosila 15 odsto, naravno, posle određenog pada.

Drugi važan dokument koji je donelo rusko rukovodstvo jeste Zakon o formiranju slobodne ekonomske zone na Krimu. Ona je postala jedna od najprivlačnijih zona na svetu zato što je nivo poreza i carina takav da daje ogromne povlastice onima koji se registruju i rade u toj slobodnoj ekonomskoj zoni. Trudimo se da naše partnere sačuvamo da ne trpe zbog sankcija. Kompanije se prvo registruju u Rusiji, na drugim teritorijama, a onda ćerke kompanije dolaze na Krim. Na taj način štitimo korisnike beneficija i ne dozvoljavamo da zlonamerne sankcione mere pogode kompanije koje kod nas rade. U naredne dve-tri godine situacija će se promeniti, kad bude završena izgradnja krimskog mosta preko kojeg će krenuti veliki tokovi automobilskog i železničkog saobraćaja, i biće otklonjena teškoća vezana za to što se sada saobraćaj obavlja brodovima i trajektima preko Kerčkog moreuza.

Kako srpski turisti mogu da dođu na Krim, hoće li biti čarter-letova i da li se može uspostaviti direktna veza između Beograda i Krima?

Grad Sevastopolj na crnomorskom primorju Krima - Sputnik Srbija
Zašto se ukrajinska zastava neće vratiti na Krim

— Danas avioni lete iz Beograda u Moskvu i niz južnih gradova Rusije. Do Krima tokom proleća i leta ima oko 200 letova iz mnogih gradova Rusije, i u svakom trenutku može se uz presedanje doći do Krima. Ali, u pravu ste, treba razmišljati o izgradnji saobraćajne logistike, o čarter-letovima, a možda i o redovnim letovima i iz Beograda, i iz država koje žele da razvijaju odnose sa Krimom. Mi razmišljamo o tome, i možda ćemo napraviti svoju avio-kompaniju koja će se time i baviti.

Koje grane su posebno profitabilne za strane investitore na Krimu? Inače ste pozvali i srpske biznismene na Jaltinski međunarodni ekonomski forum, koji će biti održan u aprilu.

— Jaltinski međunarodni ekonomski forum je jedna od najvećih kongresno-izložbenih manifestacija u Ruskoj Federaciji. On je pod pokroviteljstvom predsednika Rusije, i na njega je već prošle godine došlo više od 1.000 biznismena, od toga možda oko stotinak stranaca iz 26 zemalja sveta. Za srpski biznis mislim da su interesantne tradicionalne oblasti kao što su prerada poljoprivrednih proizvoda, građevinski biznis, farmaceutska i hemijska industrija, jednom rečju, sve one grane u kojima Srbi tradicionalno zauzimaju svoje mesto i u kom srpski biznis ima ozbiljno iskustvo. To iskustvo može se iskoristi i u interesu razvoja samih srpskih preduzeća, kako bi se ostvarili maksimalni mogući profit i preferencije, i za dobrobit razvoja našeg poluostrva.

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala