Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Samo jaka Rusija može da pomogne Srbima (foto)

Samo jaka Rusija može da pomogne Srbiji
Pratite nas
Elita često vezuje predstavu o „divnoj budućnosti svoje zemlje“ za neke merkantilne i sebične interese, ali je ponekad reč o iluziji da će oslonac na Zapad zemlji doneti opipljivu korist. Rusija nije bila izuzetak: komunističke elite odbacile su vlastitu istorijsku prošlost, a isto se dešavalo i u Jugoslaviji.

Kada je Ruska carevina 1853. sama protiv više imperija krenula u Krimski rat, u pomoć su joj pritekli i — Srbi. S druge strane, učešće predstavnika balkanskih naroda u vojnim dejstvima na strani Rusije bilo je podsticaj za jačanje nacionalne samosvesti i za to da se uzdrmaju temelji Osmanske imperije, kao i priprema za proterivanje Turaka s Balkana.

Srpski trag proučavao je u mnogim arhivama, u Rusiji i van nje, ruski istoričar i stručnjak za istoriju Balkana 18-19. veka Sergej Pinčuk Galani.

Gostujući u emisiji „Sputnjik intervju“, pozvao je srpske kolege da temeljnije istraže učešće Srba u Krimskom ratu, napominjući da je spreman da im stavi na raspolaganje sve informacije koje poseduje i da im pruži svesrdnu pomoć.

© SputnikSergej Pinčuk Galani, ruski istoričar
Sergej Pinčuk Galani, ruski istoričar - Sputnik Srbija
Sergej Pinčuk Galani, ruski istoričar

Krimski rat bio je, kaže Pinčuk Galani, prvi protosvetski rat, a njegove pouke aktuelne su i danas, i za Rusiju i za Srbiju. U najtežim vremenima svoje istorije, u vreme najvećih kriza naša zemlja se borila sama sa mnogobrojnim neprijateljima, podseća on i dodaje da iz Krimskog rata Rusija može mnogo da nauči: da treba da se oslanja na sopstvene resurse, ali i da aktivnije vodi politiku kad je reč o zemljama i narodima koji saosećaju sa njom i njenim interesima i sa kojima ima zajedničku istoriju i zajednički civilizacijski kod.

„To je pre svega Balkan. Imamo zajedničku pravoslavnu veru, isto pismo — ćirilicu, a na kraju krajeva, imamo i srca i puls koji bije skoro pa jednako“, kaže Pinčuk Galani.

Dodaje da postoje i pragmatični razlozi da Rusija bude prisutnija na Balkanu, koji jeste i oduvek je bio bure baruta Evrope, ali i mesto preko kog vodi važan tranzitni put između Istoka i Zapada.

„Balkan je za nas i deo jedinstvene porodice istočnih pravoslavnih naroda. Svi ti faktori govore o tome da Rusija treba s pomnom pažnjom da prati političke događaje na Balkanu. Dalje, treba biti svestan da je jačanje ruskog prisustva na Balkanu vezano za jačanje ekonomskog i vojno-tehničkog potencijala Rusije. Ako budemo slabi, nećemo moći da pomognemo ni Srbima, ni Bugarima, ni Crnogorcima. Čim Rusija digne glavu i ruski orao raširi krila, uveren sam da će i Srbi, i Crnogorci, i Bugari, i Grci pažljivo pratiti kako će ta ptica leteti u visine“, slikovito primećuje Pinčuk Galani.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić - Sputnik Srbija
Srbija će nestati ako dođe do rata Zapada i Rusije

Kako kaže, prva uspešna vojna dejstva Rusije u Siriji pokazala su da je Rusija ušla u novu fazu vojno-tehničkog razvoja, a njena uspešna, spoljnopolitička linija je takođe demonstrirala da Rusija ima čitav niz argumenata u razgovoru sa zapadnim partnerima.

„Naglašavam da Rusija ne polazi od logike konfrontacije sa Zapadom. Branimo svoje interese, svoj suverenitet, želimo da zadržimo pravo da ostanemo ono što jesmo, a da održavamo prijateljske donose apsolutno sa svim zemljama. Međutim, želimo da se prema nama odnose s poštovanjem, da se prema nama odnose kao prema ravnopravnom partneru, a ne kao prema mlađem bratu s kojim se možete igrati nehajno ga lupkajući po ramenu“, konstatuje on, i kao primer navodi situaciju u Ukrajini gde je radio u ruskom diplomatskom predstavništvu 2010-2013. godine. U tom periodu je, prema njegovim rečima, delovalo više od 400 zapadnih fondova koji su dobijali grantove za svoj rat, a Rusija je mogla da im suprotstavi samo dva fonda — Ruski svet i Fond Gorščakova, što je umnogome dovelo do toga da pozicije Rusije u Ukrajini budu oslabljene. Podseća i da je Viktorija Nuland priznala da je u „izgradnju demokratije“ u Ukrajini Vašington uložio pet milijardi dolara, s gorčinom primećujući da se ta „izgradnja demokratije“ najčešće završava krvlju, suzama, smrću civila i propašću nacionalnih temelja koji su građeni kroz istoriju.

Kad je reč o poukama Krimskog rata za Srbiju, ruski istoričar, inače grčkog porekla, ukazuje da je srpsko rukovodstvo u to vreme zauzimalo antiruski stav i da je stvar došla dotle da su ruskog ambasadora faktički proterali iz Beograda.

Zastava Turske - Sputnik Srbija
Turska zagovara sve što je suprotno interesima srpskog naroda

„To je bilo 1854. godine. Izazvalo je buru negodovanja u Sankt Peterburgu. Feldmaršal Paskevič se nervirao: kako to, srpski knez se školovao u našem paževskom korpusu a odužio nam se takvom užasnom nezahvalnošću. Tada se srpsko rukovodstvo orijentisalo pre svega na Austriju i na tzv. velike države, Englesku i Francusku. Običan svet je prirodno bio okrenut ka Rusiji, otuda i ti dobrovoljci. Navešću tačan broj, njih možda nije bilo toliko mnogo, ali za nas je bio dragocen svaki Srbin koji je Rusima pritekao u pomoć. Oko 600 Srba se borilo zajedno sa Rusima. To je oko dva bataljona Srba. Mislim da bi trebalo da se setimo tih ljudi i tog istorijskog poglavlja. Kao što vidimo, može se povući izvesna paralela između raspoloženja elite koja je tada u Srbiji bila podeljena — deo je težio Zapadu, deo Rusiji — i raspoloženja običnih ljudi. Vidimo da se ista paradigma u srpskoj istoriji ponavlja tokom 160 godina“, navodi Pinčuk Galani.

Kako napominje, elita često vezuje predstavu o „divnoj budućnosti svoje zemlje“ za neke merkantilne i sebične interese, ali je ponekad reč o iluziji da će oslonac na Zapad zemlji doneti opipljivu korist. Rusija, dodaje on, nije bila izuzetak: elite su se menjale, a komunističke elite preuzele su ideje zapadnih internacionalista i odbacile vlastitu istorijsku prošlost, a isto se dešavalo i u Jugoslaviji.

Ima još paralela između Rusije i Srbije, pored slične istorijske sudbine i komunističkog iskustva koje je skupo koštalo oba naroda. Nije slučajno da ruski političari često umeju da kažu da uvek imaju na umu jugoslovensko iskustvo i da je Rusija uspela da izbegne sudbinu Jugoslavije.

Zoran Milivojević i Dušan Proroković - Sputnik Srbija
Plašenje bliskošću sa Rusijom ne prolazi u Srbiji (audio)

„Naravno, mislim da su određene pouke izvučene 1999. kada je tadašnji premijer Rusije Jevgenij Primakov okrenuo avion iznad Atlantika pošto je, leteći na pregovore, saznao za bombardovanje Beograda. To je bio prvi zaokret. Drugo što nas zbližava, ako pogledamo čitav hiljadugodišnji put Rusije i hiljadugodišnji put Srbije — naše narode je neprestano neko pokušavao da uništi i osvoji. Nije bilo verovatno nijednog veka da Srbi i Rusi žive tiho i mirno. Pogledajte teritoriju Sjedinjenih Država, konglomerat nacija i naroda, ali više od 200 godina na toj teritoriji nema ratova, niko ne nasrće na tu teritoriju. A Srbija i Rusija su se stalno suočavale sa ispoljavanjem agresije prema njima: agresije ratne, intelektualne, duhovne…“, kaže sagovornik Sputnjika.

Rusija je, prema njegovim rečima, privlačila osvajače svojim resursima i bogatstvima, a Srbija zgodnim tranzitnim geografskim položajem. Zato smo uvek bili primorani da branimo svoj identitet, pravo da sačuvamo svoju samobitnost i pravo da sačuvamo svoju kulturu i jezik, ističe on. Pritom, dodaje Pinčuk Galani, tokom čitave istorije Rusi, za razliku od Zapada, nikad nisu gušili, uništavali i lomili samobitnost tih naroda. Zahvaljujući tome oni su mahom opstali, a ista tolerantnost i spremnost da se prihvati tuđa kultura postoji i kod Srba, naglašava ruski istoričar.

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala