Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Godina 2017: Zbogom Evropo, nisi bila dobra

Godina 2017: Zbogom Evropo, nisi bila dobra
Pratite nas
Pobedu Donalda Trampa na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama prokomentarisali su na isti način Marin le Pen, predsednica francuskog Nacionalnog fronta, i Karl Bilt, bivši premijer Švedske i aktuelni pripadnik liberalne globalizatorske elite, čija je kandidatkinja Hilari Klinton neočekivano poražena na prošlonedeljnim izborima.

„Biće rođena Evropa slobodnih nacija“, uskliknula je Marin le Pen veselo. Bilt, sasvim neveselo: „Ovo je kraj Zapada kakvog poznajemo“.

Evropu u narednih godinu dana — počevši od 4. decembra i ponovljenog drugog kruga predsedničkih izbora u Austriji — iščekuje niz izbora koji poseduju snažan potencijal da je promene iz korena.

Glasaće se tokom 2017. godine na predsedničkim izborima u Francuskoj, na parlamentarnim izborima u Holandiji i Nemačkoj, možda i u Italiji ako aktuelni premijer Mateo Renci propadne na referendumu o ustavnim promenama koji će se održati istog dana kad i predsednički izbori u Austriji.

U svim tim zemljama aktuelnom neoliberalnom i globalističkom poretku, koji je zavladao posle pada Berlinskog zida, prete antisistemske stranke i pokreti — Nacionalni front u Francuskoj, Norbert Hofer i Slobodarska partija u Austriji, Gert Vilders u Holandiji, Pokret 5 zvezdica u Italiji, a koji su Trampovu pobedu u Americi dočekali sa oduševljenjem.

Silueta na berlinskom aerodromu Tegel - Sputnik Srbija
Zavera o kojoj se šuška: Transatlantski puč protiv Amerike

Da li će biti nastavljen trend pobune protiv aktuelnog establišmenta započet „bregzitom“ u Velikoj Britaniji i Trampovim trijumfom u SAD? Kakve su veze između Trampa i njegove buduće administracije sa evropskim antisistemskim snagama? Kakva je uloga Rusije u tim procesima i kuda ti procesi vode i Evropsku uniju i odnose na evropskom kontinentu?

To su bile teme „Sputnjik intervjua“ sa Milošem Jovanovićem, docentom na Pravnom fakultetu Beogradskog univerziteta, i Slobodanom Jankovićem, naučnim saradnikom Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

Najdžel Faraž, vođa britanskog UKIP-a, idejni tvorac „bregzita“ i jedan od najpoznatijih protivnika Evropske unije, bio je prvi evropski političar sa kojim se Donald Tramp sastao posle svoje (ne)očekivane pobede. Kakvu je političku poruku on time poslao briselskoj uniji koja je dosad u Vašingtonu imala snažnog saveznika?

© Sputnik / Radoje PantovićSaradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Slobodan Janković
Saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Slobodan Janković - Sputnik Srbija
Saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Slobodan Janković

„Tim susretom, u svakom slučaju, Tramp nije umirio strasti kada su u pitanju reakcije evropskih zvaničnika“, ocenjuje Miloš Jovanović.

„Oni su bili u šoku zbog vesti o Trampovom izboru, Ursula fon der Lejen, nemačka ministarka odbrane, to je i otvoreno rekla. Francuski predsednik Fransoa Oland govorio je o periodu neizvesnosti koji se otvara njegovim izborom, i taj susret sa Faražom svakako neće smiriti evropske zvaničnike, tim pre što je i tokom kampanje Donald Tramp kod njih stvorio sumnje u pogledu svoje posvećenosti NATO-u, zbog pohvala upućenih predsedniku Rusije Vladimiru Putinu… Tako da Trampov susret sa Faražom sigurno neće otkloniti sve te sumnje, koje je on već izazvao. Evropski establišment, elite koje ne brinu mnogo o običnom svetu, zabrinute su zbog politike koju je Tramp najavio da će voditi.“

Lideri Evropske unije zbog Trampove su pobede održali hitan, vanredni sastanak koji su sami opisali kao „paničan“, a francuski ambasador u SAD Žerar Ero je, sasvim nediplomatski, prokomentarisao kako se „svet raspada pred našim očima“.

„Sve te reakcije govore da u Americi jeste pobedio kandidat koji nastupa protiv establišmenta, čovek koji je van tog vladajućeg neoliberalnog sistema i koji svojim stavovima najavljuje drugačiju politiku od dosadašnje. Šta će od svega toga biti ostvareno, drugo je pitanje“, kaže Slobodan Janković.

Nasuprot zvaničnika iz članica Evropske unije (sa izuzetkom mađarskog premijera Viktor Orbana), vođe antisistemske opozicije, od Le Penove pa nadalje, nisu krili oduševljenje porazom Hilari Klinton i pobedom Donalda Trampa. Zašto? Šta je to što spaja sve te pokrete?

© SputnikDocent na Pravnom fakultetu u Beogradu dr Miloš Jovanović
Docent na Pravnom fakultetu u Beogradu dr Miloš Jovanović - Sputnik Srbija
Docent na Pravnom fakultetu u Beogradu dr Miloš Jovanović

„Ljudima je muka od establišmenta i aktuelne ideologije, ali stvar je i kudikamo šira“, komentariše Jovanović.

„U Srbiji se, naime, često govori o gubitnicima tranzicije, ali na planetarnom nivou može se govoriti o gubitnicima globalizacije — najveću podršku ’bregzit‘ je dobio u devastiranim delovima Engleske koji su nekad bili centri industrije koje više nema, slično je i u Americi u područjima koja su deindustrijalizovana zbog globalizacije svetske trgovine, u kojima je Tramp ostvario ubedljivu pobedu… I svi ostali antisistemski pokreti u Evropi, koji izražavaju slične stavove, Trampovu su pobedu doživeli kao vetar u leđa, ohrabrenje da i u svojim zemljama načine sličan uspeh. Očigledno je da taj postmodernistički projekat, koji se zasniva na deregulaciji tržišta, na vladavini krupnog kapitala, na atomizaciji društva, doživljava jedan ozbiljan udar, da nije u skladu sa prirodnim poretkom i mislim da reakcija društva, zasićenog političkom korektnošću, predstavlja jednu zdravu i demokratsku reakciju.“

Postoji li, međutim, i dublja, konkretnija veza između Trampovog pokreta u Americi i evropskih pokreta koji su njegovu pobedu pozdravili? Stiven Benon, šef Trampove izborne kampanje, koji je upravo zvanično imenovan za glavnog stratega Bele kuće, tradicionalista i konzervativac, žestoki kritičar Volstrita i globalizacije i pristalica očuvanja nacionalnih suvereniteta, otvoreno je, pre dve godine na jednoj konferenciji u Vatikanu, govorio o neposrednoj podršci koju je pružao i UKIP-u u Velikoj Britaniji i Nacionalnom frontu u Francuskoj i ostalim sličnim pokretima širom Evropske unije, predviđajući globalnu tradicionalističku i suverenističku revoluciju protiv aktuelnog, (neo)liberalnog svetskog poretka.

Premijer Francuske Manuel Vals. - Sputnik Srbija
Evropa može da umre

„Možemo samo da se nadamo da Benon i ostali poput njega zaista predstavljaju Trampov alter-ego kao što ih opisuju i da njihovi stavovi jesu najava politike koju će Trampova administracija voditi u naredne četiri godine“, navodi Slobodan Janković, napominjući da će sve biti mnogo jasnije kada Tramp i zvanično bude inaugurisan 20. januara sledeće godine.

Govoreći pak o povratku nacionalnim suverenitetima nasuprot daljem prenošenju ovlašćenja na nadnacionalne projekte, kao što je Evropska unija, naš sagovornik kaže da je reč o procesu koji je već u toku:

„Čak je i Mateo Renci, koji je evrofil, u Parlamentu Italije rekao da donošenje odluka samo zato što to Brisel zahteva predstavlja stvar prošlosti.“

Kako će Trampova pobeda uticati na odnose Zapada sa Rusijom

„On je tokom svoje kampanje u više navrata najavio popravljanje odnosa s Rusijom“, podseća Slobodan Janković.

„Svet se dosad kretao ka ivici Trećeg svetskog rata. Sada dolazi do određene relaksacije, i to je u svakom slučaju dobro.“

Ceremonija otvaranja baze NATO-a u južnoj Rumuniji 12. maja 2016. godine. - Sputnik Srbija
Zašto NATO plaši Evropljane

A tom cilju, relaksaciji odnosa s Rusijom, nesumnjivo bi doprineo i uspeh evropskih antisistemskih pokreta osokoljenih Trampovim uspehom u Americi, kaže Miloš Jovanović, komentarišući nedavnu studiju Atlantskog saveta iz Vašingtona u kojoj su te stranke nazvane „trojanskim konjima Kremlja“ u Evropskoj uniji. Ipak, ističe sagovornik Sputnjika, „najznačajnije jeste pitanje američkog uticaja“.

„Sukoba između Evrope i Rusije ne može da bude ako nema američkog podsticaja za to. Evropa nema kapacitete, ni vojne, ni ekonomske, niti diplomatske, da uđe u dublji sukob sa Rusijom, da i ne podsećamo da zavisi od ruskih energenata. Dakle, ko god da dođe na vlast u Evropi, ako Tramp ostane pri svojim pozicijama, tu sukoba više neće biti. A vrlo brzo će se videti da li će on sprovesti ono što je u kampanji najavljivao, ili će ga vašingtonske strukture i lobiji — ono što pojedini autori nazivaju ’dubokom državom‘ — u tome sputati.“

Upravo te strukture, pristalice globalizacionih procesa u kojima živimo već duže od četvrt veka, sad sugerišu da bi, posle Trampovog dolaska na vlast, liderstvo nad „slobodnim svetom“ trebalo da preuzmu Nemačka i njena kancelarka Angela Merkel. „Nemačka već jeste, u mnogo čemu, lider unutar Evropske unije“, kaže Slobodan Janković.

Mapa Evrope - Sputnik Srbija
Šta kaže Evropa o Trampovom trijumfu

„Ali to već izaziva kritike mnogih članica Evropske unije. Pitanje je, recimo, koliko bi Francuska bila spremna da je sledi, a i u Italiji se u proteklih nekoliko godina sprovodi antinemačka kampanja, i to u mejnstrim medijima, tako da bi Nemačka imala poprilično opozicije ako bi pokušala da preuzme još istaknutiju ulogu.“

„Ne smemo da zaboravimo ni nemačku političku scenu“, dodaje Miloš Jovanović.

„Angela Merkel danas je u mnogo lošijoj poziciji nego što je bila pre nekoliko godina. Migrantska kriza ostavila je velike posledice u nemačkom biračkom telu, i nije sasvim izvesno da će Angela Merkel još dugo ostati na svojoj sadašnjoj poziciji.“

Na kraju, kakvu budućnost Evropskoj uniji predviđaju i „bregzit“, i pobeda Donalda Trampa u SAD, i raspoloženje biračkog tela u (preostalim) članicama Evropske unije, koje je i dovelo do uspona antisistemskih stranaka? Miloš Jovanović, oslanjajući se na preovlađujuće osećanje u javnosti smatra da je Evropska unija mrtav projekat.

„Jedan scenario, koji priželjkuju vladajuće elite, jeste dalja federalizacija Evropske unije. Drugi scenario predviđa njenu imploziju. Ali ono što nam najpre sledi jeste pobeda Norberta Hofera na predsedničkim izborima u Austriji“, zaključuje Slobodan Janković.

 

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala