Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Šta Mađarska hoće od Srbije?

© Tanjug / Szilard Koszticsak/APAleksandar Vučić i Viktor Orban u Budimpešti, 1.07.2015
Aleksandar Vučić i Viktor Orban u Budimpešti, 1.07.2015 - Sputnik Srbija
Pratite nas
Osim što su susedi, dve države imaju mnogo toga zajedničkog, od ekonomije, preko Brisela, pa do Moskve. Šta Srbija može da nauči od Mađara, a šta Mađarska od Srbije?

Još ima onih koji nisu zaboravili devedesete godine prošlog veka i period kada se u Segedin, dok je Srbija bila pod sankcijama, išlo po prašak za veš, ulje, namirnice… Od tada do danas obe države, i Mađarska i Srbija, prešle su dug put. Mađarska je postala članica Evropske unije i NATO-a, a Srbija kandidat za članstvo u EU.

Premijer Mađarske Viktor Orban - Sputnik Srbija
Da je Srbija Mađarska...

Saradnja dve države imala je više padova tokom svoje skorije istorije nego uspeha, a prava zima u odnosima nastupila je 2008. godine kada je Mađarska priznala Kosovo. Odnosi nisu bili na zavidnom novu ni 2012. godine kada je Mađarska bila protiv da Srbija dobije status kandidata za EU zbog, kako je tada tvrdila, lošeg položaja mađarske manjine u Srbiji.

Ali politička klima se promenila, a odnosi Mađarske i Srbije ubrzano idu uzlaznom linijom. Treća po redu zajednička sednica vlada Srbije i Mađarske održava se prvi put u Nišu, a po rečima premijera Srbije Aleksandara Vučića ona je dokaz da su odnosi dve države na najvišem istorijskom nivou i da se kontinuitetom održavanja zajedničkih sednica dve vlade šalje snažna politička poruku da su dve zemlje opredeljene za produbljivanje saradnje u svim oblastima.

Mađarski premijer Viktor Orban stigao je sinoć u dvodnevnu posetu Srbiji, a tokom njegovog boravka prema podacima Privredne komore Srbije biće organizovano oko 250 pojedinačnih sastanaka privrednika iz Mađarske i Srbije, na kojima će jedni drugima predstaviti ponudu, investicione i izvozne potencijale i konkretne projekte za saradnju.

Da je ekonomska saradnja dve države jedna od najvažnijih tema govore i podaci Republičkog zavoda za statistiku, po kome je ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije i Mađarske prošle godine iznosila 1,1 milijardu evra, što je za oko 50 miliona evra više nego u 2014. godine.

Samo u prvih osam meseci 2016. godine, prema podacima Ministarstva privrede, trgovinska razmena dve zemlje povećana je za pet odsto u odnosu na isti prošlogodišnji period, a tome je doprinelo otvaranje mađarskih trgovinskih predstavništava. Ukupan robni izvoz u Mađarsku u 2015. iznosio je 320,9 miliona evra i predstavljao je 2,7 odsto ukupnog izvoza Srbije, pokazuju podaci RZS. Dakle, iz ovih podataka je jasno da je ekonomija jedna od bitnih stavki dve države.

Viktor Orban i Aleksandar Vučić - Sputnik Srbija
Orban dočekan u Nišu uz najviše državne počasti

Druga nit koja spaja dve države su mađarska nacionalna manjina u Srbiji i srpska nacionalna manjina u Mađarskoj. Prema popisu iz 2011. godine, u Srbiji živi oko 253.899 Mađara, što čini malo više od pet odsto ukupnog stanovništva Srbije. Sa druge strane, takođe prema podacima iz 2011. godine, u Mađarskoj živi 10.380 Srba koncentrisanih u više manjih naselja.

Međutim, osim srpske zajednice u mađarskoj postoji niz očuvanih srpskih tragova istorije, od crkava, groblja, krstova na raskršćima, kao i brojni toponimi, za koje danas lokalno nesrpsko stanovništvo i ne zna šta znače. Na teritoriji Mađarske postoje i dva srpska manastira: Grabovac i Srpski Kovin.

Balint Pastor, predsednik Poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara u Skupštini Vojvodine i član Predsedništva SVM-a, ističe da je od izuzetnog značaja da odnosi dve države budu dobri, ne samo zbog mađarske manjine koji živi u Srbiji i srpske manjine u Mađarskoj, već i zbog svih građana obe države.

„Pre svega, zbog toga što se akcenat saradnje stavlja na infrastrukturne i privredne teme, koje podrazumevaju zajedničke projekte za infrastrukturu, kao što je sporazum o plovidbi na Tisi. To znači da će posle 60 godina biti potpisan novi sporazum koji će omogućiti svim brodovima da plove tom rekom, čime će ona postati međunarodna reka, što je od velikog značaja za privrednu saradnju“, kaže Pastor.

Naš sagovornik napominje da su, osim otog projekta, vrlo značajni i projekti pruga Beograd—Budimpešta, Subotica—Segedin— Baja, ali i privredni forum sa privrednim subjektima dve države.

„Generalno, dobra je poruka što se prvi put sednica dve vlade održava u Nišu, to jest na jugu Srbije, i to ne samo zbog ekonomije, nego i što se time daje jedan signal na koji ja gledam kao da je dobra saradnja u interesu obe države a ne samo njihovih manjinskih zajednica“, ističe Pastor.

Naš sagovornik podseća da je još jedan od aspekata dobrih odnosa između dve države i podrška Mađarske Srbiji na njenom evropskom putu. On kaže da Mađarska od početka podržava Srbiji na putu ka EU i to ne samo rečima, već i delom, jer se daje stručna podrška u tom pogledu, ali, kako dodaje, i sarađuje se i kad je reč o migrantskoj krizi.

 

Poseta predsednika Rusije Vladimira Putina Mađarskoj - Sputnik Srbija
Putin i Orban o projektima u oblasti energetike

Gledano sa stanovišta Dejana Mirovića, profesora međunarodnog prava, Srbija bi imala štošta da nauči od Mađarske, a kao prva stavka pominje odnos koji Mađarska ima prema Briselu, ali i prema Moskvi.

„Istorija je svedok da su Mađarska i Moskva imale veoma složene odnose, ali mislim da Mađarska danas ima bolje odnose sa Rusijom nego Srbija, koja ima dugogodišnje dobre odnose sa Moskvom. To nam pokazuje da je kod Viktora Orbana, mađarskog premijera, preovladao pre svega ekonomski argument, jer su razumeli da je EU katastrofalna ne samo za mađarsku privrednu, nego za sve zemlje Istočne Evrope, i u tom smislu, ali i u smislu nacionalnog suvereniteta su došli do zaključka da im je bolje da više sarađuju sa Rusijom, nego sa Briselom“, navodi Mirović.

Ako se već govori o ekonomskom zaokretu Mađarske prema Rusiji, treba reći da se tu pre svega radi o energetici. Budimpešta i Moskva imaju potpisan sporazum o nuklearnoj saradnji, tačnije o izgradnji dva bloka nuklearke „Pakš“, čija bi energija dobijena iz ta dva bloka bila korišćena u mirnodopske svrhe.

Nuklearna elektrana „Pakš“ se inače nalazi na Dunavu, južno od Budimpešte, i već sada proizvodi 40 odsto električne energije u Mađarskoj, a gradnja novih blokova, koja bi bila finansirana ruskim kreditom (oko 10 milijardi dolara), omogućila bi povećanje kapaciteta praktično za dva puta.

Rusija i Mađarska su energetski usko povezane, jer 75 odsto prirodnog gasa Mađarska uvozi iz Rusije, kao i oko 80 odsto nafte. Bilateralna trgovina u prvih deset meseci 2013. godine iznosila je oko 7,2 milijarde dolare.

Podsećanja radi, Brisel je često Mađarskoj „zamrzavao“ ili obustavlja obećanu finansijsku pomoć iz fondova ili je uslovljavao političkim ustupcima (u martu 2012. godine EU je uskratila Mađarskoj 495 miliona evra obećanih sredstava, navodno zbog budžetskog deficita), iako takvu meru Brisel nije nikada primenio prema nekoj staroj članici EU, koje takođe imaju veliki budžetski deficit, kao na primer Španija. Orban je tada ogorčeno izjavio da EU „flertuje sa idejom nametanja političkih uslova“ i poručio:

„Kao evropska nacija tražimo jednak tretman. Nećemo biti drugorazredni evropski građani. Naš pravedni zahtev je da za nas važe isti standardi, kao i za druge članice EU. Mađarska nije ničija kolonija.“

Ono što bi Srbija mogla da kopira od Mađarske su zakoni i ekonomske mere, na šta Mirović i upućuje, navodeći kao primer mađarsku kreditnu politiku i odnos prema MMF-u.

Ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto - Sputnik Srbija
Mađarska: Trampova pobeda dobra stvar, ne učestvujemo u EU histeriji

„Treba nešto od toga preuzeti, jer se odvija u mnogo težim okolnostima, jer ipak je Mađarska i članica EU i NATO-a, što Srbija nije. Mađarska se u ekonomskom smislu osvestila kad je njen spoljni dug dosegao gotovo neverovatnih sto milijardi i kada su i počeli da vode nezavisnu politiku u odnosu na MMF“, kaže Mirović.

Inače, što se tiče izvoza, vodeći izvozni proizvodi iz Srbije u Mađarsku u 2016. godini su električna energija i oprema za distribuciju struje, đubriva, klipni motori, šećer, maslac i med, prikolice i poluprikolice, hartija i karton. Vodeći uvozni proizvodi iz Mađarske u Srbiju tokom 2016. godine su ulja od nafte i minerala, putnički automobili, lekovi, hartija i karton, ugalj.

 

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala