Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Šta sa srpskim „večitim gubitašima“?

Energija Sputnjika 12.12.
Pratite nas
Da li će država Srbija naći rešenje za preduzeća kao što su RTB Bor, Rudnik „Resavica“, „Petrohemija“, „Železnice Srbije“...? Te kompanije iz različitih razloga posluju s gubicima, iako su neke od njih izvozno orijentisane, a domaća tražnja za njihovim proizvodima relativno visoka.

Jelica Putniković je u emisiji „Energija Sputnjika“ o ovoj temi razgovarala sa prof. dr Hasanom Hanićem, dekanom Beogradske bankarske akademije i Miroslavom Lutovcem, direktorom Sektora industrije u Privrednoj komori Srbije.

Prof. Hanić smatra da je ovo pitanje prilično zapostavljeno uprkos tome što su navedena preduzeća značajan generator gubitaka i budžetskog deficita, pa samim tim i porasta javnog duga Srbije. Ona s gubicima posluju iz različitih razloga, a iako su neke od tih firmi veoma izvozno orijentisane i čak postoji relativno visoka domaća tražnja za njihovim proizvodima, to nažalost ne znači da ne mogu da posluju s gubitkom.

Zastave Srbije i EU - Sputnik Srbija
Srbija i evropski standardi – noga lička, a cipela bečka

„Tu su troškovi proizvodnje koji su veći od prodajne cene, i javlja se gubitak koji se tokom vremena akumulira. Pravo pitanje je — da li su ti troškovi poslovanja, kako jedinični tako i ukupni, nesrazmerno visoki? Između ostalog to može biti i zbog toga što je u tim preduzećima zaposleno više ljudi nego što je potrebno“, kaže prof. Hanić i dodaje da su u pomenutim firmama svakako prisutni i  troškovi koji su posledica loše organizacije i lošeg upravljanja — nepotrebni i neracionalni.

Ipak, kako napominje dekan Beogradske bankarske akademije, mnoge delatnosti, ali i životni standard dela stanovništva u Srbiji zavise od rezultata poslovanja tih kompanija. Zato bi trebalo učiniti sve da one opstanu, ali ne na postojeći način — na prvom mestu, ističe Hanić, njihove uprave ne treba da očekuju da će država po inerciji pokrivati njihove gubitke.

„Trebalo bi u određenim slučajevima naći ozbiljnog strateškog partnera, koji ima finansijska sredstva i spreman je da investira kako bi firma mogla bolje da posluje. Jedno od mogućih rešenja je i kombinacija javnog i privatnog partnerstva, a u nekim slučajevima koji su od manjeg značaja može se ići i na prodaju preduzeća“, kaže prof. Hanić.

On dodaje da se u slučajevima opstanka firme kao državne mora imati u vidu i koja sredstva bi trebalo uložiti kako bi se zbrinuli radnici, a i koliko bi država gubila u porezima i doprinosima u slučaju izostanka njihovih zarada. 

Kineski predsednik u poseti Železari Smederevo - Sputnik Srbija
Vučić: Nemačka jeste bogata, ali zamislite Srbiju sa Kinom kao partnerom

Miroslav Lutovac iz Privredne komore Srbije  se slaže — sa stanovišta tehnologa, kaže on, treba da postoji jasna slika o tome šta činiti da bi srpska privreda dostigla blizinu evropskog vrha. Stalan problem je nedostatak novca, odnosno mali broj mogućnosti da se te ideje finansijski i organizaciono podrže.

„To nije lako, pogotovo u ovakvim firmama koje nemaju svoj proizvodni lanac koji je doveden do kraja. One, međutim, predstavljaju bazu industrije i pokretače mnogih procesa, pa treba naći način da neke od njih prežive — makar na onom nivou na kojem mogu da predstavljaju zdravo jezgro i eventualno daju doprinos drugim industrijskim granama“, kaže Lutovac.

Iako je srpski premijer na spisak gubitaša nedavno stavio i EPS, Lutovac kaže da to preduzeće ne treba posmatrati u istom kontekstu kao Petrohemiju ili RTB Bor. EPS je u procesu reorganizacije koja zahteva vreme, kaže on i podseća da je ranije postojao znak jednakosti između elektroprivredne delatnosti i samog EPS-a.

„Čini mi se da je nekako na brzinu izdvojena Elektromreža Srbije kao operater prenosnog sistema — time je na neki način prirodna karika između proizvodnje i distribucije uklonjena, pa sada pod jednim krovom imate nešto što su objektivno različiti i tehnološki i organizacioni zahtevi. Dakle, s jedne strane proizvodnju, koja može da bude komercijalna, a s druge distribuciju, koja je razuđena. Proces korporativizacije je taj koji pokušava da te delatnosti podvede pod jedan krov“, kaže Lutovac.

Srpski seljaci se plaše da će završiti pod jednom šljivom

On dodaje i da bi EPS-u bilo znatno lakše da prevaziđe probleme ukoliko bi naplata potraživanja bila efikasnija.

„EPS već sada ima sve pretpostavke da radi vrlo profitabilno, ali to je tehnološki i organizaciono veoma složen sistem, koji nije lako prevoditi iz jednog stanja u drugo bez određenih posledica. Ali, kada se ovi procesi završe, EPS će  se pokazati kao kompanija koja je osnov srpske privrede — jer energija i jeste osnov svih privrednih aktivnosti. Takođe, iako je Elektroprivreda izuzetno značajna, za mnoge firme koje su korisnici njenih usluga, ona se u izvesnom smislu pojavljuje i kao investitor, odnosno pokretač mašinske industrije“, kaže Miroslav Lutovac na kraju razgovora za Radio Sputnjik.

 

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala