Obama hoće da spreči američko „zlatno doba“

Pratite nasTelegramOdyssey
Odlazeći predsednik SAD Barak Obama namerava da zabrani proizvodnju nafte na Arktiku i Atlantiku. Ovaj potez se, između ostalog, tumači kao Obamin pokušaj da pred odlazak iz Bele kuće „zabiberi" novoizabranom predsedniku Donaldu Trampu, koji je američkoj naftnoj industriji obećao „zlatno doba".

Tramp može da poništi Obaminu odluku, ali za to će mu biti potrebne godine sudskog parničenja.

Američka agencija „Blumberg“, pozivajući se na neimenovane izvore, piše da Obama namerava da blokira dalju prodaju prava na bušenje nafte i gasa na delovima epikontinentalnog pojasa na Arktiku i u Atlantiku, koje su u vlasništvu SAD. Ako u Vašingtonu ovo bude bilo usvojeno, slične korake mogle bi da preduzmu i kanadske vlasti.

Nafta - Sputnik Srbija
Ako ne bude dogovora OPEK-a — nafta pada do 30 dolara

Kako se navodi, Obama će primeniti odredbe zakona iz 1953. godine, koji će mu dati široka ovlašćenja za ograničavanje daljih izdavanja dozvola za eksploataciju nafte i gasa na tom epikontinentalnom pojasu. Do sada se taj zakon retko primenjivao, ali će svako njegovo osporavanje, kako piše američka agencija, izazvati „višegodišnji sudski spor“.

Zapadni mediji takođe podsećaju da je blokiranje prodaje prava u suprotnosti sa Trampovim obećanjem da će „ukloniti sve Obamine barijere“ u vezi sa ovom temom i da će povećati bušenje.

„Delimično je tačno da je Obama time ’zabiberio‘ Trampu, jer je Tramp davao nadu američkom tržištu da će se stanje u domaćoj naftnoj industriji poboljšati i obećavao je povećanje izvoza američke nafte. Međutim, za svetsko tržište to bi bilo loše, jer bi se time ponuda povećala, a to bi negativno uticalo na cene nafte. Ne bi trebalo zaboraviti da povećanje ponude stimuliše razvoj tehnologija, a time proizvodnja nafte postaje jeftinija, pa samim tim pada i cena crnom zlatu“, kaže za Sputnjik Andrej Gordejev sa Naučno-istraživačkog finansijskog instituta.

Obamina blokada se sada tumači kao pobeda onih koji se bore za očuvanje okoline i koji su se godinama borili protiv bušenja u toj ekološki krhkoj regiji. Veruje se da je Obama donošenjem ove odluke upravo reagovao na pozive zaštitnika životne sredine, koji su zahtevali i da se preduzmu određene „mere zaštite“, pre nego što Tramp preuzme vlast.

Međutim, predstavnici naftne industrije su i ranije ovakve Obamine namere osuđivali, smatrajući da njihov predsednik „nije slušao glas svih strana“.

Nafta na ispitivanju u labaratoriji - Sputnik Srbija
Nafti ne curi vreme, samo ju je ošamutila cena

Prema Obaminom planu, zabrana će se odnositi samo na nova naftna i gasna polja u Atlantskom okeanu, Čukotskom moru i Boforovom moru, severno od Aljaske, ali neće prekinuti eksploataciju koja je u toku.

Ruski eksperti su uvereni da su na Obaminu odluku uticali borci za zaštitu životne sredine, ali istovremeno ističu da obimi eksploatisane nafte i gasa u tim regionima nisu toliko veliki da bi ozbiljno uticali na tržište. Osim toga, profitabilnost je pri aktuelnoj ceni nafte niska, a čak se posluje i u minusu. Na primer, ruskim naftašima eksploatacija nafte u tom delu sveta je profitabilna samo u slučaju ako cena crnog zlata iznosi najmanje 100 dolara za barel. Međutim, zbog neisplativosti, mnoge svetske kompanije već sada odustaju od tih projekata na Arktiku.

„Kada je reč o bušenju nafte na Arktiku, u toku je pre svega sukob s jedne strane države i proizvođača nafte i s druge strane ekologa koji su stvorili jedinstven front. Takođe, trebalo bi imati u vidu da bušenje nafte na Arktiku trenutno nije isplativo. Recimo, ’Šel‘ je odustao od svojih projekata na Arktiku zbog aktuelnih cena nafte. Niska cena nafte prosto ne pogoduje eksploataciji crnog zlata u toj regiji. Što se tiče Rusije, proizvodnja je u tim delovima sveta profitabilna ukoliko cena nafte iznosi od 100-150 dolara po barelu, što trenutno nije slučaj“, objašnjava Gordejev.

Podsećanja radi, jedna od najvećih kompanija u svetu „Rojal Dač šel“ je projekte na arktičkom epikontinentalnom pojasu nazvala „besperspektivnim“ u trenutnim uslovima. Ne radi se samo o cenama, već i o tome što je proizvodnja nafte u tom području skupa, jer su potrebne najsavremenije tehnologije, s obzirom na konfiguraciju terena i surove klimatske uslove — to područje je okovano ledom i gustim maglama, a odlikuju ga i jaki vetrovi, iznenadne divlje oluje sa desetometarskim talasima.

Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp obraća se pristalicama u Njujorku - Sputnik Srbija
Deset glavnih predizbornih obećanja Donalda Trampa

Prošle godine „Šel“ je na Arktiku doživeo potpuni fijasko — kompanija je započela probno bušenje u priobalnim vodama američkog Arktika, ali je kasnije objavila da se povlači iz projekta zbog „previsokih troškova operacionih ulaganja i preniske isplativosti…“.

Ovaj promašaj koštao je kompaniju najmanje 7 milijarda dolara, koliko su iznosili samo troškovi izgradnje sofisticirane platforme za eksploataciju.

Uprkos tome, u „Šelu“ i dalje smatraju da taj region ima veliki potencijal i da je strateški važan za SAD, ali su „razočarani rezultatima bušenja“.

S druge strane, Gordejev smatra da se Obamina zabrana, ukoliko zaživi, neće odraziti na Rusiju, koja ima velike ambicije u tom regionu.

„U ovom trenutku ne vidim kako bi ova Obamina odluka mogla da utiče na rusko tržište. Za nas je od velikog značaja uvoz tehnologija za proizvodnju nafte. To je ono što je nama potrebno. Trenutno su na snazi sankcije kojima se zabranjuje uvoz tih tehnologija. Ruski naftaši su delimično nadoknadili nedostatak tih tehnologija tako što preko stranih ćerki-firmi, registrovanih u Aziji, uvoze neophodnu opremu koja je Rusiji potrebna da bi radila na svom epikontinentalnom pojasu. U svakom slučaju, Rusija neće odustati od razvoja novih nalazišta na Arktiku, zato što se zalihe u Zapadnom Sibiru smanjuju“, kaže Gordejev.

Ekspert zaključuje da će Tramp nakon što sedne u predsedničku fotelju „preduzeti određene mere“ i da će pokušati da Obaminu odluku ospori.

Američki vojnici - Sputnik Srbija
Zašto Amerika ne želi da dobije ratove koje izaziva

„Teško je prognozirati kakve će poteze povlačiti. Međutim, on je poslovan čovek i mislim da će preduzimati određene mere, ali je sasvim sigurno da neće moći da za kratko vreme promeni postojeći sistem. Njemu će biti teško da se suprotstavi tom sistemu i čvrstoj poziciji ’zelenih‘. Zbog toga će ta borba biti dugotrajna“, smatra Gordejev.

Ne bi trebalo zaboraviti ni da Tramp namerava da na mesto državnog sekretara imenuje Reksa Tilersona, koji je trenutno direktor najveće naftne kompanije na svetu „Ekson mobil“.

Novi američki diplomata broj jedan je poslovno jako vezan za Rusiju, a njega je ruski predsednik Vladimir Putin još 2013. nagradio i ordenom za prijateljstvo, dve godine nakon što je postigao dogovor sa ruskom stranom o istraživanju nafte na Arktiku. Taj dogovor je stopiran kada je Obama uveo sankcije kao odgovor na krizu u Ukrajini. Ovaj podatak bi mogao da ide u prilog tvrdnjama da će se Tramp zaista zalagati za povećanje eksploatacije nafte.

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala