Srbija mora da isplati 310 miliona evra za deviznu štednju

© Foto : PixabayEvri
Evri - Sputnik Srbija
Pratite nasTelegram
Ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Ana Brnabić rekla je da predlog izmena i dopuna zakona o regulisanju javnog duga SR Jugoslavije po osnovu devizne štednje građana previđa obavezu po kojoj država mora da isplati 310 miliona evra.

Izmene se donose u vezi sa servisiranjem stare devizne štednje, a nakon sudskih presuda u Strazburu, kojima je Srbiji naloženo da isplati deviznu štednju državljanima bivših republika SFRJ, rekla je Ana Brnabić novinarima u Skupštini.

Sudski čekić - Sputnik Srbija
Manji broj tužbi protiv Srbije pred Evropskim sudom

Po osnovu tog zakona ukupne obaveze Srbije iznose do 310 miliona evra.

„Važno je da te obaveze izmirimo i da Srbija pokaže da poštuje odluke Evropskog suda za ljudska prava, jer bi u suprotnom bili pod rizikom da možemo da platimo nematerijalnu štetu, što bi bio dodatan udarac na budžet od 30 do 40 miliona evra. Ovo je i finansijski i iz aspekta reputacije Srbije jako važno“, naglasila je Brnabićeva.

Ona je rekla novinarima da je Skupštini predložen i novi zakon o proceniteljima vrednosti nepokretnosti, na kojem je radilo Ministarstvo finansija.

„To je dugoočekivan zakon o odnosu banaka, finansijskih institucija i građana. Tim zakonom će se stati na put mahinacijama u proceni vrednosti nepokretnosti. Bilo je puno kontroverzi oko toga“, navela je Brnabićeva.

Prema njenim rečima, uvode se tri važna institucionalna mehanizma, prvi je licenca za vršenje procene vrednosti nepokretnosti, drugi je institucionalni okvir za nadzor nad proceniteljima, treći je kodeks etike u toj oblasti.

Cilj je ostvarivanje dodatne stabilnosti bankarskog sistema i tržišta i povećanje razvoja privredne aktivnosti.

Zastave EU i znak evra - Sputnik Srbija
Da li ćemo u EU ući kao „B“ članica?

Ona je rekla da se izmenama i dopunama zakona o PDV-u predlaže smanjenje PDV-a za promet i uvoz drvenih briketa i peleta od 1. januara 2017. godine.

„Predlaže se smanjenje poreza sa 20 odsto na 10 odsto“, rekla je Brnabićeva, dodajući da je cilj povećanje proizvodnje, a posebno u ruralnim sredinama.

Izmenama i dopunama carinskog zakona predlaže se brisanje dela odredbe koja se odnosi na povlastice za osobe sa invaliditetom.

„Predloženim rešenjem su samo preformulisane odredbe koje se odnose na oslobađanje od plaćanja od uvoznih dažbina za OSI, tako što se na širi način definiše to pravo, kao pravo na uvoz svih predmeta posebno namenjenih za obrazovanje, zapošljavanje, umesto trenutno važećeg rešenja prema kojem su taksativno nabrojani predmeti koji mogu biti oslobođeni poreza od carine“, rekla je Brnabićeva.

 

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala