Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Kada može Beč, može i Zaječar

Pratite nas
Šta danas povezuje Bečku filharmoniju i Narodni muzej u Zaječaru? Naš muzej je, verovatno, jedna od retkih institucija kulture u zemlji, ako ne i jedina, koja radi 1. januara. Poput Bečke filharmonije sa njenim čuvenim novogodišnjim koncertom. Danas su Feliks Romulijanu obišli posetioci iz Bugarske.

Prohladan prvi januarski dan. Na nekadašnjem izlazu iz palate rimskog cara Galerija iz trećeg veka, a na današnjem ulazu u Feliks Romulijanu, više od sto posetilaca iz Bugarske. Došli su u Zaječar da dočekaju Novu godinu, ali i da se sami uvere zašto je naš poznati arheološki lokalitet od 2007. godine na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine. Kroz nekadašnju carsku palatu su ih proveli poslenici zaječarskog muzeja.

Muzej Ermitaž u Sankt Peterburgu - Sputnik Srbija
Ermitaž među tri najbolja muzeja na svetu

„Ovo će biti četvrta godina kako imamo turiste 1. januara i organizujemo poseban program za njih“, kaže za Sputnjik vršilac dužnosti upravnika muzeja Dejan Krstić. Istočna i južna Srbija i Srbija uopšte beleže veliki porast turista iz Bugarske, pogotovo za novogodišnje praznike. Oni vole da se lepo provedu u Srbiji, ali je dobro što žele da vide i naše kulturno nasleđe, napominje Krstić koji nije propustio da prvog dana nove godine bude među gostima na Feliks Romulijani.

Zajedno su obišli ostatke palate poslednjeg rimskog cara koji je preveden u red božanstva… Najreprezentativnije mesto na Romulijani svakako je Centralna dvorana. Potom se „ulazi“ u dva hrama. Manji je posvećen Galerijevoj majci Romuli, po kojoj palata nosi ime. Veći hram je u slavu Jupitera i Herkula. S pažnjom se upijaju istorijski podaci o nastanku palate i životu Galerija, jednog od 16 rimskih careva rođenih na tlu današnje Srbije.

Obilazak je završen na istočnoj strani palate koja je vizuelno povezana sa magurom, sakralnim kompleksom na obližnjem uzvišenju, gde je Galerije posle smrti uz poseban obred preveden u božanstvo.

Posle jednočasovnog obilaska Feliks Romulijane, koja zauzima 4,5 hektara, „obilazak“ je nastavljen u muzeju u Zaječaru. Ono što su pokušali da domaštaju na lokalitetu, u muzeju su mogli da dožive. Zahvaljujući 3D tehnologiji mogli su da prošetaju kroz sve delove „originalne“ palate utvrđene sa 20 kula, koju krase podni mozaici, najvrednija ostvarenja kasnoantičkog doba na tlu Evrope.

Gde danas živi Vizantija?

Krstić podseća da je muzej u okviru projekta Hera, uz podršku Evropske unije, dobio 3D tehnologiju, jedinstvenu na arheološkim lokalitetima u Srbiji.

„Tokom celog leta posetioci su mogli da dožive Romulijanu i kroz virtuelnu šetnju. Tu skupu tehnologiju smo u toku zime privremeno prebacili u muzej zbog promene temperature. Posetioci sve to mogu da dožive u ambijentu muzeja“, rekao je Krstić.

U stalnoj postavci Narodnog muzeja u Zaječaru su i najznačajniji mozaici Romulijane, čuveni Dionis, Lavirint i Venatori.

Broj posetilaca Romulijane stalno raste, kaže Krstić. U 2015. godini lokalitet je obišlo ukupno oko 28.000 turista, a prošle godine već do 1. decembra je premašen taj broj. Bilo ih je blizu 31.000. Stranaca blizu 5.000 i to iz 40 zemalja, od kojih su trećinu činili Bugari, inače najbrojniji strani posetioci, kaže Krstić.

On ističe da su turisti, osim za Feliks Romulijanu, zainteresovani i za druge sadržaje koje nudi Narodni muzej u Zaječaru.

Ipak, dodaje, na tome treba dodatno da se radi da svi koji vide Romulijanu dođu u muzej koji godišnje ima oko 11.000 posetilaca.

Srpski legat - Sputnik Srbija
„Srpski legat“ — tradicija u modernom pakovanju

Na pitanje šta će biti predstojeći prioritet muzeja, Krstić kaže da je to otkrivanje mozaika.

„Jedna od stvari koje nam predstoje je da otkrijemo mozaike na samom lokalitetu. U prošlom periodu je učinjen jedan korak ka tome, otkriven je jedan izuzetan mozaik u carskim termama, ali sa nadležnima iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture već razgovaramo o tome na koji način da prezentujemo i ostale mozaike. I to će biti jedan od važnijih zadataka. Odlučili smo i da ostatke rimskih fresaka koje imamo sa Romulijane, koje dugo stoje u depou, konačno konzerviramo i prikažemo javnosti", ističe Krstić u razgovoru za Sputnjik.

 

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala