Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Priština planirala da osvoji sever KiM

© AP Photo / Darko VojinovicSrpski vojnik pored tenkova
Srpski vojnik pored tenkova - Sputnik Srbija
Pratite nas
Srbija mora da ima plan za povratak bezbednosnih snaga na Kosovo i Metohiju ukoliko bezbednost Srba bude bila ugrožena.

Ukoliko se kosovski Albanci odluče za nasilno zauzimanje severa KiM, Srbija mora da bude spremna na odbranu svojih sunarodnika — složni su predstavnici Beograda, ali i analitičari koji su govorili za Sputnjik.

Privremene kosovske institucije zaustavile su prolazak voza iz Beograda do Kosovske Mitrovice uz pomoć specijalnih jedinica naoružanih dugim cevima, pretnjama da će pohapsiti putnike i minirati prugu. Tako su i prekršili dogovor da pripadnici ROSU i albanski sastav KPS-a ne mogu da intervenišu na severu KiM bez dogovora sa Srbima i sa NATO-om.

© Tanjug / Edib TahirovićPripadnici policije čekaju dolazak voza u Jarinju - arhivska fotografija
Pripadnici policije čekaju dolazak voza u Jarinju - arhivska fotografija - Sputnik Srbija
Pripadnici policije čekaju dolazak voza u Jarinju - arhivska fotografija

Izlazak specijalnih kosovskih snaga ROSU i pripadnika KPS-a na administrativnu liniju, u suprotnosti je sa dogovorom Beograda i Prištine, potvrđuje i vojni analitičar Dragan Krsmanović. Međutim, prema njegovim rečima, to nije ništa čudno.

„To je njihov manir ponašanja. To je sistemsko kršenje svega što je dogovoreno. Oni u dogovorima uvek pronalaze nešto što je sporno i što bi mogli iskoristiti kao pukotinu za svoje delovanje“, objašnjava Krsmanović.

Srbija kao ozbiljna država treba da ima razrađen plan za povratak njenih snaga bezbednosti na KiM, u skladu sa Rezolucijom 1244, ukoliko interesi Srba na KiM budu životno ugroženi, kao što je to bilo 2004, kaže Dragan Krsmanović.

„Smatram da Srbija treba da ima razrađenu i tu varijantu, ali sve vreme treba raditi da se stvari reše dogovorom. Živimo u svetu u kome agresivne sile napadaju samostalnost država i sposobnost da se odbranimo je preduslov bilo kakve slobode u političkom delovanju, pa i opstanka“, kaže Krsmanović.

Milovan Drecun, predsednik odbora za KiM u Skupštini Srbije, kaže da „kada sa dugim cevima, blindiranim vozilima krenete da sprečite slobodu kretanja srpskog naroda, onda ne možete da kažete da ste za dijalog“

„Priština skovala plan za „osvajanje severa i instaliranje njenih institucija, o čemu svedoči snažna militarizacija na potezu Podujevo—Bajgora—južna Kosovska Mitrovica, kao i to da su kosovske vlasti pripremile brzi upad. Imamo ROSU, koja se služi terorističkim metodama. Oni su sami postavili eksploziv na šinama, a zatim je jedinica krenula da vidi da pruga nije minirana. Sve je iskorišćeno za diverzantski upad“, kaže Drecun.

Tomislav Nikolić, predsednik Srbije - Sputnik Srbija
Nikolić: Ako treba, poslaćemo vojsku na Kosovo, i ja ću ići

Kosovske vlasti pokazale su da je kosovsko društvo fašizovano društvo, koje nije u stanju da živi sa bilo kim drugim, kaže analitičar Aleksandar Pavić. Iako je na KiM proklamovana multietničnost, očigledno je da je to laž, a kosovski Albanci žele da etnički očiste južnu srpsku pokrajinu propagirajući mržnju prema svima koji nisu Albanci.

„Sloboda kretanja nije stvar normalna samo unutar neke države, nego svuda u svetu. Problem je prištinskih vlasti što jedan običan putnički voz nije mogao da se kreće svojom uobičajenom trasom, s tim što je ovaj put krenuo iz Beograda umesto iz Kraljeva“, kaže Pavić.

EU, posrednik u pregovorima Beograda i Prištine, nije se oglašavala, osim šturim saopštenjima da Brisel pažljivo prati razvoj odnosa između Beograda i Prištine, kao i da sve sporove treba da reše međusobno, u duhu normalizacije odnosa.

„EU je jedan od glavnih sponzora nezavisnosti Kosova i njihovi interesi su identični, mi tu ne možemo računati ni na objektivnost, niti na pravo kako ga mi tumačimo“, objašnjava Krsmanović.

© AP PhotoJugoslovenska vojska na KiM 1999. godine
Jugoslovenska vojska na KiM 1999. godine - Sputnik Srbija
Jugoslovenska vojska na KiM 1999. godine

Ni Aleksandar Pavić ne vidi način da se pristup Brisela kosovskometohijskom problemu promeni, jer briselski dijalog je bio u funkciji iznuđivanja ustupaka od Srbije. Briselski sporazum je nešto što je grborođeno ni vreme ga nije ispravilo, kaže Pavić.

„Ne vidim u Briselu bilo kakav kapacitet da se izvrši pritisak na Prištinu, barem dok u Belu kuću ne bude ušao novi predsednik, Donald Tramp. Ako tada postane jasno da je nova američka administracija ozbiljna u svojoj politici da je neprijatelj broj jedan u svetu islamski ekstremizam i terorizam, može da se desi da će Brisel odjednom početi da na vlast u Prištini gleda onako kakva ona jeste, a to je leglo mafije, terorizma i ekstremizma. Onda bi se tek mogla očekivati briselska podrška stavu Srbije da mora da postoji sloboda kretanja i da nikakvi ekstremisti, bivši i sadašnji teroristi ne smeju da ometaju osnovna ljudska prava“, naglašava Pavić.

I predsednik parlamentarnog odbora za KiM Milovan Drecun smatra da treba sačekati i videti kako će se ponašati buduća američka administracija, jer od toga, prema njegovim rečima, zavisi budući razvoj događaja na KiM i oko njega.

Što se Brisela tiče, Drecun smatra da, kao pokrovitelj dijaloga, Brisel treba i da ga zakaže, ali pre toga, kaže, treba da se za tako nešto stvore uslovi.

 

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala