Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Dodik: Predsedništvo BiH treba da stavi tačku na tužbu

Dodik: Predsedništvo BiH treba da stavi tačku na tužbu
Pratite nas
Predsedavajući Predsedništva BiH Mladen Ivanić bi trebalo da sazove sednicu Predsedništva, na kojoj bi i zvanično bila odbačena revizija tužbe BiH protiv Srbije, kaže u intervju za Sputnjik predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, koji je uveren da bi protiv revizije glasali Ivanić i hrvatski član Predsedništva Dragan Čović.

Dodik smatra da bi time jednom za svagda bila stavljena tačka na to pitanje i da više ne bi bilo sporenja i galame o tome. Ovako, kad je sve u fazi iščekivanja, razni špekulanti mogu da govore svašta, ističe predsednik Srpske. Na pitanje da li očekuje da će Bakir Izetbegović istrajati u svom naumu da traži reviziju tužbe, iako je Ivaniću iz Međunarodnog suda pravde jasno rečeno da je to novi slučaj koji podrazumeva novu autorizaciju, Dodik kaže da Izetbegović nije BiH i da bez stava svih u BiH nema tužbe, a da su i Čović i Ivanić protiv.

Međunarodni sud UN u Hagu - Sputnik Srbija
I Hag protiv Bakira: Male šanse za novu tužbu BiH protiv Srbije

— Nema revizije ako to nije stav nekog organa BiH, kao što je Predsedništvo. Gde je zabuna? Zabuna je u činjenici da ni ranije, kad je sama tužba otišla u Međunarodni sud, nije bilo saglasnosti Predsedništva, nego je to bila tužba koja je 1993. podneta od strane Alije Izetbegovića, a međunarodne institucije su tu tužbu smatrale validnom. I u tom pogledu u javnosti postoji neka vrsta očekivanja da bi moglo nešto da se desi. Bakir Izetbegović nije adresa koja može o tome da odluči nego je to Predsedništvo. Bilo bi dobro da Mladen Ivanić zatraži sednicu Predsedništva, da iznese tu tačku dnevnog reda, da se ona odbaci kao zvanični stav BiH i da time prestanu prepucavanja. Sama činjenica da bi to bila odluka Predsedništva stavila bi ad akta mogućnost da bilo koji organ Međunarodnog suda pravde uopšte uzme u razmatranje tu eventualnu karikaturu od prijave Bakira Izetbegovića.

Da li ste već razgovarali sa Ivanićem o toj temi?

— Ranije smo razgovarali. Ova tema se provlačila svih ovih godina, imali smo i ranije pokušaja da se o tome razgovara i te pokušaje su listom odbili svi iz Republike Srpske, bili oni vlast ili opozicija. Gospodin Radmanović, Špirić imali su jasan stav o tome. Radujem me da i sam Ivanić ima stav koji ima i to sigurno pomaže, ali realno i ne može da ima drukčiji stav. Ivanić je izabrao dobro što se pozicionirao na taj način.

Dragan Čović, Mladen Ivanić i Bakir Izetbegović, - Sputnik Srbija
Bakirova revizija neće proći, Srbi ostaju u foteljama

Može li se reći da su predstavnici svih srpskih stranaka ujedinjeni u pitanju revizije tužbe kao što su bili jedinstveni u pitanju Dana Srpske?

— Mislim da nema nikog od relevantnih političara iz RS koji bi bio u kontrapoziciji vezano za pristup da revizija treba da bude odbačena. Mi smo bili mišljenja da to nije ni trebalo da se desi. Nema ni formalnih mogućnosti za to, ne postoji ni agent BiH. Njegov mandat je prošao. Sahib Softić je ranije i sam izjavljivao da je njegov mandat izašao a nije obnovljen. Ne može ga obnoviti niko osim Predsedništva, a Predsedništvo je reklo da neće. Sve je ovo ujdurma koja više služi za zanimaciju i pozicioniranje nekih. Mislim da je u najgoroj poziciji Bakir Izetbegović koji će biti izložen pritiscima javnosti koju je sam stvarao godinama i u suštini nemogućnosti da bilo šta uradi.

Kažu da je cilj njegove inicijative da ojača pozicije svoje stranke.

— Ranije su tvrdili da smo samo Bakir Izetbegović i ja u političkom klinču i stalno polemišemo ne samo oko ovog pitanja, nego i ranije, o Danu republike, referendumu. Uporno su govorili da Dodik i Bakir Izetbegović pokušavaju da reše time svoje pozicije. Pitam se zašto onda ovi iz Saveza za promene polemišu sa Bakirom Izetbegovićem ako je on svetac koji ponekad napravi neku brljotinu. U svakom slučaju, Bakiru Izetbegoviću ovo neće doprineti ničemu kod Bošnjaka zbog objektivne nemogućnosti da dođe do bilo kakvog procesuiranja ili revizije tužbe. Može se desiti da neko iz Sarajeva, pa i on sam, potpiše neko pismo, ali to nema formalnu snagu i značaj. Srpski narod definitivno nije genocidan niti je Srbija ili RS izvršila genocid.

Profesor Nenad Kecmanović - Sputnik Srbija
Srpska stabilnija od Bosne, pa Bakir ne zna kud udara

Na moguće negativne posledice revizije tužbe upozoravaju i neki međunarodni zvaničnici poput šefa misije OEBS-a u BiH Džonatana Mura. Da li nam to govori da se i međunarodna zajednica okreće protiv Izetbegovića, što do sada nije bio slučaj?

— Ne okreću se oni od bošnjačke politike, a Bakir Izetbegović je i ranije bio u nekim kritičnim odnosima sa međunarodnom zajednicom, pa je postao njihov miljenik. Naravno da u međunarodnoj zajednici postoje ljudi koji moraju ponekad da uvaže realnost. Ovde realnost govori da nema formalnih pretpostavki za reviziju tužbe. I američka ambasadorka, činilo se, prećutno podržava aktivnosti Bakira Izetbegovića, pa je morala ovih dana da bude decidnija o onome što govori, a što je gotovo identično onome što govore drugi: nema formalnih mogućnosti za to. Prošlo je to vreme kad su oni ignorisali ustave i zakone. Ta ista međunarodna zajednica je propustila tu tužbu kad je otišla pre 15 godina, pa nije reagovala. Sada reaguje, zato što je svesna da bi reakcija iz srpske političke strukture u RS bila veoma rigorozna. Ona bi podrazumevala neuvažavanje institucionalne i formalne snage bilo kog organa BiH. U svakom slučaju, ja sam i dalje mišljenja da bi, kako bi se ova priča završila, oni koji sede u zajedničkim institucijama trebalo da kažu: mi ne odlučujemo ni o čemu na nivou BiH dok se definitivno ne zauzme stav organa BiH o reviziji tužbe i da to stavimo van dnevnog reda. Još i formalno. Mi ne smemo ostaviti ovo neodlučeno. U BiH ne sme ostati na tome da nismo imali potrebe da se sastajemo jer nije bilo većine za ovo ili ono. Ne, ima većine da se kaže da Predsedništvo BiH nije podržalo reviziju tužbe protiv Srbije. To je formalno veoma važan momenat koji moramo da obezbedimo, a to se jedino obezbeđuje sednicom Predsedništva u kome će dva člana Predsedništva odbiti reviziju i time staviti tačku na to. Onda će i strancima biti jasno da nema ničega. Ovako će uvek ostati osnova za medijske spekulacije — evo nije odlučilo Predsedništvo, ostalo je otvoreno. Ta otvorenost može da dovede do toga da nekome padne na pamet, kada se opet promeni odnos međunarodne zajednice prema nama, da nam ponovo postave to pitanje i kažu — samo vi to gurajte, idemo sa tom tužbom.

Da koriste to kao instrument za ucenjivanje…

Hrvatski član predsedništva u BiH, predsednik hrvatskog narodnog sabora BiH i predsednik HDZ-a BiH Dragan Čović - Sputnik Srbija
Revizija tužbe protiv Srbije ne može biti pokrenuta u ime BiH

— Jer nije završeno. Mi moramo to da završimo. A jedino možemo da završimo ako ode na odlučivanje u organe u BiH. Ja sam pre nekoliko dana tražio da naši predstavnici stanu i ne učestvuju u radu organa na nivou BiH. Želim da pojasnim: nijedna druga tačka na nivou BiH ne može da ide dok prvo ne odbijemo reviziju. Onda je sve jasno. Napišemo — i stranci i advokati znaju da nije prihvaćena revizija i onda možemo da se vratimo nekim redovnim poslovima.

Iz Srbije smo čuli da sam pomen revizije remeti odnose. Komesar Johanes Han upozorava da je za konflikt na Balkanu dovoljna jedna reč, jedna varnica i poredi ga sa tiganjem punim ulja. Može li ta varnica da dođe iz BiH? I da li je slučajno što se u isto vreme zaoštrava situacija na Kosovu, u Makedoniji? Kome treba da ljulja region?

— To je pitanje za one koji su na međunarodnom planu preuzeli odgovornost za stabilizaciju sa domaćim akterima, one koji na nivou Balkana pokušavaju da odrede rešenja koja su stereotipna i koja su nametnuta pre 10-20 godina. Sad se vidi da u tim rešenjima ima nešto manjkavo i da je nemoguće da to bude održivo. I dalje se insistira na politici koja podrazumeva u BiH Dejtonski sporazum koji je ta ista međunarodna zajednica dramatično promenila. A onda optužuju nas da mi to činimo zato što branimo ono što je ostalo od onoga što je napisano, samo zato što ne prihvatamo njihovo tumačenje sporazuma, mi smo ti koji kršimo. Ne mogu da pokažu nijedno slovo koje je prekršeno. To dovodi do toga da se ta sila upotrebljava u kontinuitetu pritiska prema jednima, u ovom slučaju Srbima. Ali i to ima rok trajanja i ne može da traje večno.

Bivši sudija Haškog tribunala Džefri Najs - Sputnik Srbija
Džefri Najs nagovorio Bošnjake da tuže Srbiju

To se vidi i u problemima vezanim za Kosovo. Očigledno je da je međunarodni faktor blagonalklon prema Kosovu, a rigorozan prema Srbiji. Oni, recimo, ne vole da čuju i najradije bi da se ćuti o „malom raskolu“ među njima vezano za činjenicu da pet zemalja EU nije priznalo Kosovo, a oni opet sprovode sve evropske politike kao da jesu. To govori o tome da se stalno nešto fingira, pa se možete jednog dana preigrati i imati probleme koje imate. U Makedoniji već tri-četiri godine postoji institucionalna kriza koja dovodi do ovakvih ili onakvih izbora, a evo sada vlade koja neće imati značajan kapacitet. I ovi izbori su pokazali značajnu podeljenost makedonskog društva, što govori o tome da će i dalje ostati konflikti ili polarizacija. Ništa drukčije nije ni u Crnoj Gori. Što se tiče tiganja s puno ulja, možete da nađete niz varijacija na tu temu, a što se tiče varnica, u BiH nije ni prestalo varničenje. Postoji mir, stabilnost, tome smo svi posvećeni. Niko nije protiv toga da se razgovara o evropskom putu i evropskim kriterijumima i ovde na ovom prostoru BiH, odnosno RS. Ali mi moramo da budemo uvaženi i dok to postoji, ni naš dijalog sa Evropom nije sporan. U svakom slučaju, ne može se krivica za eventualno varničenje svesti na aktere na domaćoj sceni, postoje očigledno i određene greške međunarodne politike. Kada je Evropa ovde koncipirala politiku onda je izgledalo sasvim drukčije.

Da li je varničenje i to što posebno sa Zapada od bivših zvaničnika, ambasadora stižu predlozi za prekrajanje granica na Balkanu, razmenu teritorija?

Milorad Dodik - Sputnik Srbija
Dodik pozvao srpske stranke da napuste institucije BiH

— Moje pitanje je — kada ste bili iskreni: onda kad ste bili ovde ili sada. U suštini, mislim da su bili iskreni sve vreme, da su promovisali javno jedno, a savršeno dobro znali o čemu se ovde radi. Nije nikakvo čudo da ih slušamo jedno kad su ovde, drugo kad odu. Ali ono što ostaje ovde jeste nama navučena ludačka košulja koju mi ovde treba da raspetljavamo. Dakle, očigledno je da je multikulturalizam propao, i to nisam ja rekao. To je rekla i Merkelova, Kameron, to govore mnogi drugi. Multinacionale, multiteritorijalne organizacije su u krizi kao EU, i sve složene zemlje tog tipa kao što vidimo u Španiji, Britaniji. Mnogo se stvari promenilo a ovde se pokušava držati zaleđeni koncept od pre 30 godina. A ako pokušate da nametnete dijalog o tome, vi ste nacionalista, populista. U suštini čitav svet se dramatično menja, a u ovom delu jugoistočne Evrope koji je bio refleks te optimistične Evrope i zapadnog sveta ne dovodi se u pitanje nijedna stvar koja je tada nametnuta nasiljem.

Vas pre svega vide kao nekog ko je zagovornik promene granica na Balkanu, jer se zalažete za to da se srednjeročno gledano RS osamostali…

— Oni mene vide onako kako njima odgovara. Oni u suštini ne vide mene, nego pokušavaju da brane svoje pozicije. A ja i dalje ostajem na svojim pozicijama u kojima ne mogu da shvatim da je neko u procesu raspada Jugoslavije prihvatio i modelirao raspad te zemlje, a da je u BiH koja je bila sinonim za malu Jugoslaviju, ostavila iste narode koji nisu mogli da se dogovore na nivou bivše Jugoslavije i rekli: vi Srbi, Hrvati i muslimani koji niste mogli na nivou Jugoslavije da sarađujete sad ima da ćutite i da sarađujete na nivou BiH. To nije moja zabluda, ja sam imao zabludu i ona je bila Jugoslavija. I nisam jedini u tome. Ta zabluda je najveća zabluda srpskog naroda u novijoj političkoj istoriji. Ali kad smo došli u poziciju da Jugoslavija ne postoji i kad znamo da BiH kao takva nikada nije postojala kao zasebna država kroz istoriju i uvek je bila deo većih konglomerata, monarhija i da nikada nije imala samostalni status, mi se sada vežbamo 20 godina zato što je neko po kancelarijama po zapadu rekao — ovo moramo. Moramo da pokažemo da može a u isto vreme ti isti principi multietničkog društva im propadaju po zapadu.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik - Sputnik Srbija
Lažnim sankcijama hoće da izoluju Dodika

Kad je reč o granicama, naravno da sam ja veoma svestan da postoje utvrđene granice, ali postoje i neke granice, recimo u okviru BiH entitetska razgraničenja i ja tražim da se one poštuju. Ja poštujem međudržavne granice, onda tražim da se poštuju i entitetske granice jer su one deo onoga što piše u Dejtonskom sporazumu. Ako bih bio u prilici da pričam o tome na koji način bi mogao da se reši taj problem, očigledno je da se on mora rešavati tako što će se u političkom i teritorijalnom smislu praviti organizacija koja će pokrivati u velikom obimu narode koji su kompaktni. Ne možete očekivati na Balkanu da rešite sva nacionalna pitanja drugih naroda, a da srpski narod ostane rasparčan u nekoliko zemalja i da pokušavate u svakoj od tih zemalja unilateralno da nametnete rešenje koje je u suštini antisrpsko. Rušenje Dejtona od strane međunarodne zajednice u BiH je antisrpska aktivnost koju međunarodna zajednica sprovodi sve vreme. Mi nismo imali ništa protiv Dejtona, ali jesmo imali protiv intervencije stranaca.

Može li se reći da će biti mira na Balkanu kad se reši srpsko nacionalno pitanje?

— Naravno da ja ne pretim miru ni da Srbi ne prete miru. Ali Srbi imaju legitimno pravo da istaknu svoje zahteve. Suočeni ste, recimo, na Kosovu s činjenicom da se mora rešiti albansko pitanje, ali očigledno da niko neće da postavi srpsko pitanje na samom Kosovu. Prethodno, naravno, pitanje državnog kontinuiteta. A mi Srbi sami moraćemo sesti i videti, bar oni koji o tome odlučuju, i doneti dalje odluke o kretanju. Hipotetički govoreći, prostor u kome bi se organizovalo da Bošnjaci imaju svoju državu u kojoj su dominantna većina, Srbi imaju svoju u kojoj su dominantna većina, Hrvati svoju, Albanci svoju deluje da bi moglo da bude najbolje moguće rešenje za dugoročnu stabilnost.

Polovinom januara protiv vas je Stejt department uveo sankcije, kako je navedeno, zbog opstrukcije Dejtona. Jasno je da je to bila odluka prethodne administracije. Ali direktor Kancelarije za Jugoistočnu Evropu u Stejt departmentu Metju Palmer sad objašnjava na isti način sankcije protiv vas. Da li ovo znači da i Trampova administracija ostaje na tragu politike koju je vodila prethodna kada je reč o BiH, RS i vama lično?

Britanske zastave - Sputnik Srbija
Britanski ambasador: Dodik nije jedini problematični političar u BiH

— Palmer je očigledno prihvatio logiku njihove ambasade u Sarajevu. Odnos prema nama manjima veliki najlakše rešavaju na takav način. Nek gospodin Palmer pokaže jedno mesto gde sam kršio Dejton. Bio sam jedan od prvih Srba koji je 1996. podržao Dejtonski sporazum i javno o tome govorio kada za to nije bilo većinske podrške drugih u RS. Nakon toga sam se i kao predsednik vlade i predsednik RS zalagao za podršku Dejtonskom međunarodnom mirovnom sporazumu onako kako piše, odnosno slovu Dejtona. Oni su promovisali duh Dejtona i ja sam došao u sukob sa duhom Dejtona. Očigledno da gospodin Palmer misli na duh Dejtona i najlakše mu je da kaže: krši se Dejton. Niti je on niti sam ja taj koji može da govori o tome kako se krši Dejton, samo on ima prednost da govori na taj način zato što dolazi odakle dolazi i može sa dozom cinizma da govori o tome. Ali u svakom slučaju mislim da to nije tačno. Očekivao sam da dobijem zasluge za čuvanje Dejtona, a ne da me okvalifikuju na taj način. Ali ovo im je više potrebno kao neka vrsta igre. Videćemo na kraju da li je to definitivan stav i nove američke vlasti. Ima nekih ljudi sa kojima kontaktiramo a koji su na nekim važnim mestima i koji pokazuju razumevanje za razgovor na tu temu. Te sankcije su recidiv prošlosti i ja verujem da se to neće dugo održati. Čuo sam nekoliko puta novog predsednika Trampa koji govori o tome da se neće mešati u poslove drugih zemalja. Naravno da velike zemlje ne menjaju brzo svoju politiku ali mislim da je stvorena atmosfera za dijalog i to može da bude dobro.

Znači, očekujete da će ipak Trampova administracija u nekom doglednom vremenu da ukine sankcije protiv vas?

— Očekujem da će tamo i neki drugi ljudi koji drukčije misle isto tako izneti svoje stavove.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala