Uspešno ste se registrovali!
Molimo vas, ulogujte se putem linka koji vam je poslat na

Kako je Krim ujedinio rusku naciju

© Sputnik / Vladimir Astapkovich / Uđi u foto-galerijuUlazak Krima u sastav Rusije
Ulazak Krima u sastav Rusije - Sputnik Srbija
Pratite nas
Povratak Krima u sastav Rusije pre tri godine ujedinio je naciju i postao je izazov za rukovodeću elitu. Sa ekonomske tačke gledišta, krimski projekat je višestruko veći i kompleksniji od projekta za Olimpijske igre u Sočiju, ali se već danas može reći: država je uspela da ga realizuje, piše sajt „Ekspert.ru“.
Praznični koncert nakon referenduma u Simfiropolju - Sputnik Srbija
Britanski lord: Budimo prijatelji, priznajmo Krim za deo Rusije

„Krim je naš“ podelio je najnoviju istoriju Rusije na „pre“ i „posle“. Teško je reći da li je Vladimir Putin osetio karakter transformacije nacionalne samospoznaje nakon potpisivanja sudbonosnog dogovora 18. marta 2014. godine, ali je očigledno da je ta odluka značajno olakšala traganje za nacionalnim identitetom ruskog naroda nakon katastrofe 1991. godine, jer upravo je predsednik iz godine u godinu pokretao ovo pitanje na sastancima sa elitama, inteligencijom, činovnicima. Svaki put neuspešno. Država nije bila spremna za takav razgovor.

Ulazak Krima u sastav Rusije ujedinio je naciju po prvi put za poslednje dve decenije. Nije to bilo ni zbog teritorijalnog proširenja, ni zbog zaštite od spoljašnjeg pritiska, već zbog osećaja solidarnosti, zajedništva, iznenadne spoznaje svojih korena, koji dopiru daleko pre sovjetskog perioda, u carsku Rusiju.

Krim. Povratak kući. - Sputnik Srbija
Krim. Povratak kući (film)

Ne sme se potceniti ni imperijalistički osećaj. Rusija prvi put nakon 1945. godine nije izgubila, već je dobila teritoriju i to ne ratom. Krimljani su sami pokazali želju da uđu u sastav zemlje. To je podiglo samopouzdanje naciji i likvidiralo „gubitničko“ osećanje. U javnosti, u medijima, među činovnicima odjednom se probila reč „Rusi“, pojavio se pokušaj artikulacije „ruske ideje“. Sam predsednik, u neprekidnom traganju za nacionalnom idejom, zaustavio se na „patriotizmu“.

Važno je dodati da se nacija nije uvukla u ideološki pancir, bez obzira na sankcije i oštru konfrontaciju sa zapadnim „partnerima“. Nema agresivne reakcije kako vlasti, tako i naroda, a nije došlo ni do ideološkog razdora sa evropskim vrednostima.

Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala